Na­stu­pom mla­dih pi­ja­ni­sta Ve­sne Đo­kić i Ne­ve­na Šo­ba­ji­ća lju­bi­te­lji pi­ja­ni­stič­ke li­te­ra­tu­re na ovo­go­di­šnjem „A tem­pu” vi­še su ne­go za­do­volj­ni – i kon­cer­tri­ra­njem i re­per­to­a­rom, ko­ji spa­da u sam vrh pi­ja­ni­stič­ke li­te­ra­tu­re. Đo­ki­će­va, iz­vo­de­ći Li­sta, i Šo­ba­jić ko­ji nam se po pr­vi put pred­sta­vio kom­po­zi­ci­ja­ma Šo­pe­na i Rah­ma­nji­no­va, de­mon­stri­ra­li su nam vi­sok ni­vo kla­vir­ske teh­ni­ke, što je pu­bli­ka zna­la da na­gra­di apla­u­zi­ma. Ne­ka­ko, raz­go­vor sa ovo dvo­je mla­dih pi­ja­ni­sta skre­nuo je na mo­guć­no­sti mu­zi­ča­ra da kon­cer­tri­ra­ju i uti­caj kri­ze na mu­zič­ku sce­nu.
Ve­sna Đo­kić je po­zna­ta na­šoj pu­bli­ci kao jed­na od naj­i­stak­nu­ti­jih pi­ja­ni­sta u na­šoj ze­mlji, od stu­di­ja ko­je je za­vr­ši­la kod ugled­nog Alek­san­dra Ser­da­ra, ni­še već mje­se­ci­ma kon­cer­te po Cr­noj Go­ri. I, ka­ko ka­že, zbog to­ga je ve­o­ma za­do­volj­na. Ona go­to­vo sva­kog mje­se­ca ima an­ga­žma­ne.
- Uži­va­la sam u sva­kom mo­men­tu pro­ve­de­nom na sce­ni pred div­nom, mo­jom pu­bli­kom. Iako iš­če­ku­je­mo sa­lu, CNP je na­ša naj­pre­sti­žni­ja kon­cert­na. Već ne­ko vri­je­me če­ka­mo otva­ra­nje Mu­zič­kog cen­tra Cr­ne Go­re. Ovom pri­li­kom ape­lu­jem na sve in­sti­tu­ci­je za­du­že­ne za iz­grad­nju tog zda­nja da ura­de sve da što pri­je do­bi­je­mo zgra­du, jer smo mi mu­zi­ča­ri „glad­ni” sce­na i na­stu­pa – ob­ja­sni­la je ona..
Ona je za­do­volj­na či­nje­ni­com da su joj se na­še dvo­ra­ne otvo­ri­le na­kon stu­di­ja. Oče­ku­ju je ovog pro­lje­ća i lje­ta pri­li­čan broj na­stu­pa, dva već u ma­ju.
– Pr­vi će bi­ti 26. ili 27. ma­ja u KIC-u „Bu­do To­mo­vić”, gdje ću svi­ra­ti fran­cu­sku mu­zi­ku XX vi­je­ka za kla­vir če­tvo­ro­ruč­no i na­stu­pa­ću sa pi­ja­nist­ki­njom Ta­tja­nom Pre­le­vić. Po­sli­je to­ga uče­stvu­jem u oma­žu De­ja­nu Kr­dži­ću – na­ve­la je Đo­kić.
Za raz­li­ku od nje Ne­ven Šo­ba­jić, ko­ji je do­sad kad je Cr­na Go­ra u pi­ta­nju na­stu­pao u Ba­ru, Bu­dvi i Her­ceg No­vom, ni­je za­do­vo­ljan bro­jem svo­jih na­stu­pa. Mu­zi­čar je „na­še go­re list”, a ško­lo­vao se na FMU u Be­o­gra­du i na Kra­ljev­skom ko­le­džu u Lon­do­nu. Ka­že da u po­sled­nje vri­je­me sa­mo u ri­jet­kim pri­li­ka­ma na­stu­pa.
- Sr­bi­ja je pot­pu­no „uga­si­la svje­tlo” što se ti­če kla­sič­ne mu­zi­ke. Pa­ra ne­ma, se­zo­na je ni­ka­kva, ni kon­cert­ne agen­ci­je vi­še ne po­sto­je. Sve za­vi­si od to­ga ko­li­ko si kao oso­ba spre­man da se žr­tvu­ješ, jer za­uz­vrat ne­maš ni­ka­kvu ma­te­ri­jal­nu do­bit. Sve je „na mi­ši­će”, a to je ve­li­ki iza­zov – ob­ja­snio je Šo­ba­jić. Na­da se da će usko­ro opet na­stu­pa­ti u ze­mlji svo­jih pre­da­ka, a za ovaj na­stup na „A tem­pu” ka­ko is­ti­če, za­hva­lan je di­rek­to­ru Mu­zič­kog cen­tra Žar­ku Mir­ko­vi­ću ko­ji mu je uka­zao šan­su.
- Bi­lo mi je li­je­po da na­stu­pam. Po­no­vo sam vi­dio sve ove po­zna­te lju­de ko­je ni­sam vi­đao ne­ko vri­je­me – ka­zao je Ne­ven Šo­ba­jić. S.Ć.