Ova knji­ga je ka­men te­me­ljac ono­ga što je Tiv­tu ne­do­sta­ja­lo, ču­lo se u atri­ju­mu Ljet­nji­kov­ca Bu­ća na pro­mo­ci­ji mo­no­gra­fi­je „Ti­vat­ski sli­ka­ri” či­ji je iz­da­vač Ma­ti­ca Bo­ke. O ovom iz­da­vač­kom po­du­hva­tu go­vo­ri­li su čla­no­vi autor­skog ti­ma Želj­ko Kom­ne­no­vić, Ve­sna Bar­bić, Mir­ko Ko­va­če­vić i Ne­ven Sta­ni­čić.
U luk­su­znoj mo­no­gra­fi­ji na 260 stra­na, na srp­skom, en­gle­skom i ru­skom je­zi­ku su bi­o­gra­fi­je, kri­tič­ki osvr­ti i re­pro­duk­ci­je sli­ka An­ta Pe­a­na, Mi­ljen­ka Sin­di­ka, Iva­na Kne­že­vi­ća, Lju­bo­mi­ra Po­pa­di­ća, Mom­či­la Ma­ca­no­vi­ća, Ivi­ce Aran­đu­sa, Bo­ri­sa Dra­go­je­vi­ća, Zo­ra­na Kru­te, Ha­ne Mir­kov, Bo­ri­sa Pa­po­vi­ća, Mi­li­ce Raj­če­vić, An­dri­ja­ne Ivan­de Ro­šo, Vla­di­mi­ra Jo­vi­će­vi­ća, Ta­nje Mat­ko­vić, Dra­ga­na Pe­ri­či­ća, Bo­ža Pro­da­no­vi­ća, Mi­lan­ke Sre­da­no­vić, Ra­de Ivan­ko­vić, Va­sa Sta­nje­vi­ća i Zo­ra­na Muj­be­go­vi­ća.
– Po­ku­ša­li smo da na jed­nom mje­stu ob­je­di­ni­mo sve o ti­vat­skoj li­kov­noj sce­ni i na­da­mo se da smo u to­me uspje­li. Pra­vi ju­na­ci ove pri­če su ti­vat­ski sli­ka­ri.Na­ša ide­ja je bi­la da pra­vi­mo mo­no­gra­fi­ju o onim sli­ka­ri­ma ko­ji pra­ve ti­vat­sku li­kov­nu sce­nu i ži­ve u Tiv­tu. Ovo je na­še či­ta­nje jed­nog fe­no­me­na. Pu­bli­ka će oci­je­ni­ti da li smo ima­li do­bar kri­te­ri­jum. Ti­vat je imao šta da po­ka­že i pri­ka­že i na ovom pla­nu. Mi smo na­pra­vi­li i je­dan is­ko­rak jer smo u mo­no­gra­fi­ju uklju­či­li i naj­mla­đe sli­ka­re. Ubi­je­đe­ni smo da će se o nji­ma tek knji­ge pi­sa­ti. Ovo je ori­gi­nal­ni ti­vat­ski pro­iz­vod. Autor­ski tim je iz Tiv­ta i to, slu­čaj­no ili ne, sve pro­fe­so­ri knji­žev­no­sti. Po­no­sni smo i na to što je vla­da­la jed­na po­zi­tiv­na ener­gi­ja kod svih uče­sni­ka. I ti­vat­ski sli­ka­ri su sa­mi uče­stvo­va­li u iz­ra­di mo­no­gra­fi­je. Te­ško da bi Ma­ti­ca Bo­ke uspje­la da ni­je ima­la po­moć Op­šti­ne Ti­vat, Por­to Mon­te­ne­gra, Lu­šti­ce Bej, Cen­tra za kul­tu­ru. Ta­ko­đe mno­go su nam po­mo­gli No­vi­ca Ze­če­vić, gra­fič­ki di­zaj­ner iz her­ceg­nov­skog Bi­ro kon­ta i Vla­de Bo­jo­vić iz fir­me Lu­treks iz Pod­go­ri­ce. Knji­ga je štam­pa­na u štam­pa­ri­ji Ši­ro­ki Bri­jeg i sa­da je pre­da­je­mo su­du jav­no­sti. Ona na­sta­vlja svoj put i svoj ži­vot. Na­da­mo se da će mo­no­gra­fi­ja ima­ti dug ži­vot i da će se po­ja­vi­ti i no­va ko­ja će ovu nad­ma­ši­ti. Ko zna mo­žda će­mo je i mi pi­sa­ti – is­ta­kao je Želj­ko Kom­ne­no­vić.
– Ti­vat­ski sli­ka­ri su odav­no za­du­ži­li ti­vat­sku sre­di­nu i naj­ma­nje što smo mo­gli ura­di­ti je da po­mog­ne­mo u iz­ra­di ove mo­no­gra­fi­je. Ako go­vo­ri­mo o že­ni i sli­kar­stvu lo­gič­no je da bi to mo­gli bi­ti por­tre­ti ak­to­vi i slič­no. Me­đu­tim, oni kod ti­vat­skih sli­ka­ra ni­je­su če­sti. Sva ta žen­ska ti­je­la na sli­ka­ma ili su hlad­ni top mo­de­li sa de­mo­ni­zo­va­nom ili iro­nič­nom lje­po­tom ili tek oži­vje­li oho­li ki­po­vi ili pro­sto gro­te­ske. Iz­u­ze­tak su por­tre­ti sta­ri­jih že­na ko­je odi­šu pi­je­te­tom auto­ra. Kad je ri­ječ o sli­kar­ka­ma u mo­no­gra­fi­ji tu su Rad­mi­la Ivan­ko­vić i Mi­lan­ka Sre­da­no­vić ko­je su do­la­skom u Ti­vat pri­gr­li­le me­di­te­ran­ske mo­ti­ve. Osta­vi­le su du­bok trag kao da su ov­dje ro­đe­ne. Ra­du­je či­nje­ni­ca da u Tiv­tu stva­ra ne­ko­li­ko sli­kar­ki mla­đe ge­ne­ra­ci­je a mo­no­gra­fi­jom su ob­u­hva­će­ne če­ti­ri sli­kar­ke: Mi­li­ca Raj­če­vić, An­dri­ja­na Ivan­da Ro­šo, Ta­nja Mat­ko­vić i Ha­na Mir­kov – re­kla je Ve­sna Bar­bić.
– Kad smo po­če­li da sku­plja­mo ma­te­ri­al usta­no­vi­li smo da je li­kov­na sce­na Tiv­ta mno­go bo­ga­ti­ja ne­go što smo mi­sli­li – re­kao je Mir­ko Ko­va­če­vić. On je do­dao da po­sto­je i skri­ve­ni di­je­lo­vi opu­sa sli­ka­ra, a skri­ve­ni su bi­li jer su i sa­mi sli­ka­ri bi­li bez že­lje za ne­kim mar­ke­tin­gom.
– Ova mo­no­gra­fi­ja ni­je sve­o­bu­hvat­na. Ne­do­sta­je ne­ko­li­ko ime­na, ali zbog krat­ko­će vre­me­na ni­smo mo­gli sve da ih uklju­či­mo. I sa­mi sli­ka­ri su po­ma­lo li­je­ni. Cje­pi­dla­ka sam i vo­lio bih da su ne­ke sit­ni­ce do­tje­ra­ne do kra­ja. Bez ob­zi­ra na to mi­slim da je knji­ga ja­ko do­bro is­pa­la. Si­gur­no ne bih uče­stvo­vao u pro­jek­tu iz lo­kal par­ti­ot­skih raz­lo­ga. Da ne mi­slim da ov­dje po­sto­ji ve­li­ki umjet­nič­ki kva­li­tet ne bih ni uče­stvo­vao. Po­seb­no bih iz­dvo­jio sli­ka­ra An­to­na Pe­a­na ko­ji je mno­go bo­lji sli­kar ne­go što se o nje­mu mi­sli­lo – re­kao je Ko­va­če­vić.
Uoči pro­mo­ci­je u Zbir­ci po­mo­r­skog na­slje­đa pri­re­đe­na je ve­o­ma za­pa­že­na i po­sje­će­na iz­lo­žba ti­vat­skih sli­ka­ra či­ji su ra­do­vi za­stu­plje­ni u mo­no­gra­fi­ji. Na­red­na pro­mo­ci­ja mo­no­gra­fi­je odr­ža­će se 15. sep­tem­bra u kom­plek­su Lu­šti­ca Bej.R.K.


Sreć­ni što su pr­vi

- Ova mo­no­gra­fi­ja je ka­men te­me­ljac ne­če­ga što je Tiv­tu ne­do­sta­ja­lo. Ina­če, mi u Tiv­tu sla­bo za­pi­su­je­mo. Pro­je­kat Ma­ti­ce Bo­ke je vri­je­dan pa­žnje i po­hva­le. Na­dam se da će bi­ti no­vih mo­no­gra­fi­ja, mo­žda o sli­ka­ma, o oni­ma ko­ji su ra­di­li akva­re­le i slič­no. Ti­vat je spe­ci­fi­čan po li­kov­noj sce­ni. Mno­go pri­je sli­ke Tiv­ća­ni su se sre­li sa mu­zi­kom, te­ni­som, fud­ba­lom, po­zo­ri­štem. Tek na kra­ju ja­vi­li su se ti­vat­ski sli­ka­ri. Pr­vi ti­vat­ski li­kov­ni sa­lon bio je 1976. Pr­vi ško­lo­va­ni sli­ka­ri bi­li su An­ton Pe­an i Mi­ljen­ko Sin­dik. In­te­re­sant­no je da u tom pe­ri­o­du pra­vi in­te­lek­tu­al­ni po­ten­ci­jal Tiv­ta na ne­ki na­čin bio u toj li­kov­noj sce­ni... Oče­ku­je­mo da će se ova mo­no­gra­fi­ja „ogo­va­ra­ti”, da će se sku­pi­ti no­vi autor­ski tim ko­ji će na­pra­vi­ti bo­lju i sreć­ni smo što smo pr­vi i što li­ku­je­mo nad svo­jim uspje­hom – re­kao je Ne­ven Sta­ni­čić.