Glu­mac i re­ži­ser, am­ba­sa­dor do­bre vo­lje UN, ali pri­je sve­ga i iz­nad sve­ga glu­mac, Zi­jah So­ko­lo­vić, go­sto­vao je u Pod­go­ri­ci, na FI­AT-u, sa svo­jim odav­no ču­ve­nim ka­ba­re­om. „Ca­ba­res ca­ba­rei“, ur­ne­be­sno du­ho­vi­tom mo­no­dra­ma­mom, na­sta­lom pri­je 23 go­di­ne u pro­duk­ci­ji „In­ter­kult­he­a­ter“ iz Be­ča. So­ko­lo­vi­ćev ka­bar­te po­i­gra­va se že­sto­ko kli­še­i­ma na­še sva­ko­dne­vi­ce, iza­zi­va, pod­smi­je­va, oda­pi­nje stri­je­le na pu­bli­ku, ko­ja se opet ur­ne­be­sno smi­je, iako im Zi­jah So­ko­lo­vić nu­di na tac­ni njih sa­me, ali sve to uvi­je­no u ogr­tač ne­vje­ro­vat­ne, ne­kad i bru­tal­ne du­ho­vi­to­sti. Na ne­ki na­čin u ovoj pred­sta­vi So­ko­lo­vić se ob­ra­ču­na­va sa po­lo­vi­ma, na­i­me stal­no po­ten­ci­ra su­kob žen­skog i mu­škog po­la. Ali, ka­ko te­če pred­sta­va, ko­ja tra­je dva i po sa­ta, sve vi­še je ja­sno da se kroz gu­stu za­vje­su vje­či­tog mu­ško-žen­skog ra­ta, po ko­jem su mu­škar­ci če­sto mla­ko­nje, a že­ne vo­đe ko­je umi­ju na svoj na­čin da na­me­ću svo­ja pra­vi­la, na­zi­re ma­lo­gra­đan­sko dru­štvo ko­je se stal­no vr­ti oko jed­nog te istog – bor­be po­lo­va. Pu­bli­ka, oku­plje­na na te­ra­si KIC-a „Bu­do To­mo­vić, smi­ja­la se do su­za, dok je Zi­jah So­ko­lo­vić de­mon­stri­rao svoj ne­vje­ro­va­tan ta­le­nat, i još ne­vje­ro­vat­ni­ju ko­li­či­nu ener­gi­je ko­ja mu omo­gu­ća­va go­to­vo 40 go­di­na da oča­ra­va po­zo­ri­šnu, film­sku i te­le­vi­zij­sku pu­bli­ku, da je oča­ra­va svo­jim umi­je­ćem.
Ovaj glu­mac je­din­stve­nog da­ra i scen­skog iz­ra­za, ko­ji su mu omo­gu­ći­li da stek­ne sla­vu van gra­ni­ca rod­nog Sa­ra­je­va i ne­ka­da­šnje Ju­go­sla­vi­ju, iz ko­je je oti­šao pri­je go­to­vo 30 go­di­na u Austri­ju, na­pra­vio je ne­ke od naj­zna­čaj­ni­jih ko­ma­da sa­vre­me­nog te­a­tra. Svi su mu oni do­ni­je­li sla­vu, i ho­no­ra­re go­to­vo na svim kon­ti­nen­ti­ma, ali svoj autor­ski ru­ko­pis naj­sna­žni­je je ovje­ko­vje­čio u le­gen­dar­noj mo­no­dra­mi „Glu­mac... je glu­mac... je glu­mac“ ko­ja je pre­ve­de­na na sve svjet­ske je­zi­ke, ko­ja se igra ši­rom svi­je­ta, za ko­ju se oti­ma­ju po­zna­ti po­zo­ri­šni glum­ci od Bro­dve­ja, do Bri­zbej­na, ko­ju su igra­le i tri po­zna­te glu­mi­ce. Jer, u ovoj neo­bič­noj pred­sta­vi je­dan čo­vjek, glu­mac, raz­ot­kri­va me­ha­ni­zam svog po­sto­ja­nja, od­nos sa pu­bli­kom, ko­ju vje­što uklju­ču­je u sva­ki seg­ment pred­sta­ve, u ko­joj po­le­mi­še sa so­bom da bi svi­je­tu i glum­cu u nje­mu ob­ja­snio me­ha­ni­zme glu­mač­kog za­na­ta.
O ovoj pred­sta­vi naj­vi­še je bi­lo go­vo­ra na fi­ja­tov­skim Raz­go­vo­ri­ma u pod­ne, ko­ji su ve­li­ki broj zna­ti­želj­ni­ka do­ve­li u Ku­sle­vo­vu ku­ću. I Zi­jah ih ni­je raz­o­ča­rao – otvo­re­no i ona­ko pi­kant­no je pri­čao na sve te­me, u to­li­koj ko­li­či­ni da je to sve ne­mo­gu­će smje­sti­ti na na­še stra­ni­ce. Ali, ob­ja­snio je svoj po­gled na su­šti­nu glu­me, raz­ja­snio za­što se če­sto slu­ži vul­gar­nim ri­je­či­na i do de­ta­lja obra­zlo­žio ka­ko je po­čeo da se ba­vi hu­ma­ni­tar­nim ra­dom s dje­com zbog če­ga je pro­gla­šen am­ba­sa­do­rom do­bre vo­lje UN i tvor­cem jed­nog od naj­zna­čaj­ni­jih po­zo­ri­šnih pro­je­ka­ta ko­ji se uspje­šno po­sli­je Austri­je ši­ri na Bal­kan – Hr­vat­sku i Sr­bi­ju, a ako bog da, usko­ro i Cr­nu Go­ru (jer nam je po­tre­ban, ču­lo se me­đu pu­bli­kom).
- Po­ku­ša­vam kroz dru­štve­nu struk­tu­ru bu­le­va­ra, cir­ku­sa, na­pra­vi­ti pred­sta­vu. Moj za­da­tak je da ilu­zi­jom na sce­ni ne­što is­pri­čam. Ba­vio sam se du­go glu­mač­kim pro­sto­ri­ma i do­šao do in­te­re­sant­nih ot­kri­ća. Za­stu­pam te­zu da je glu­mac sred­stvo da se ide­ja ili emo­ci­ja prak­tič­no vi­de – ob­ja­snio je umjet­nik svoj po­stu­pak. So­ko­lo­vić ka­že da svoj za­nat – glu­mu vi­di kao na­čin da omo­gu­ći lju­di­ma da vi­de dio ko­ji ne mo­gu da vi­de, ta­ko što od­re­đe­ne te­me sta­vlja u kon­tekst. Tek kad se to us­pi­je cilj je do­stig­nut, glu­ma svr­sis­hod­na a pred­sta­va fan­ta­stič­na.
Zi­jah So­ko­lo­vić ni­šta ne mi­sti­fi­ku­je, po­naj­ma­nje svoj po­sao glum­ca i glu­mu, pa is­ti­če da je „po­zo­ri­šte dru­štve­na in­sti­tu­ci­ja u ko­ju do­la­ze glum­ci i gle­da­o­ci“.
- Oni su na za­jed­nič­kom za­dat­ku a to je da uče­stvu­ju u stvo­ra­nju ilu­zi­je. Mi se stal­no ko­ri­sti­mo glu­mom a da to­ga ni­smo ni svje­sni – po­ru­ču­je i za­klju­ču­je So­ko­lo­vić.
Umjet­nik je ot­krio i da ne pri­pa­da onoj gru­pi lju­di. ta­ko če­stoj na na­šim pro­sto­ri­ma, ko­ji stal­no ku­ka­ju zbog sve­ga, pa ta­ko i i zbog ri­ja­li­ti šou pro­gra­ma. Is­ti­če da se ta­kve stva­ri, ve­o­ma gle­da­ne, ne mo­gu za­bra­ni­ti, ali se mo­že tru­dom osmi­sli­ti ne­što sa­svim su­prot­no, što mo­ra pri­vu­ći gle­da­o­ca. Ne pri­pa­da ni oni­ma ko­ji ku­ka­ju zbog pa­ra. So­ko­lo­vić, je na­i­me, u svo­joj plod­noj ka­ri­je­ri osmi­slio pred­sta­ve bez go­to­vo ima­lo sce­no­gra­fi­je, i sad se sa ve­li­kim uspje­hom, po­sli­je 15 go­di­na igra nje­go­va ču­ve­na Če­ho­vlje­va jed­no­čin­ka „Me­dvjed“ u ko­joj je on ge­ni­jal­no sa jed­nim lju­bljan­skim džez kvar­te­tom is­pri­čao du­ho­vi­tu pri­ču ru­skog maj­sto­ra svjet­ske dra­me. S.Ć.


Sli­ka Do­ri­ja­na Gre­ja

U okvi­ru glav­ne se­lek­ci­je FI­AT-a 2015 ve­če­ras od 20 ča­so­va u KIC „Bu­do To­mo­vić” na­stu­pi­će gru­zij­ski te­a­tar Tbi­li­si Mu­sic and Dra­ma Sta­te The­a­tre sa pred­sta­vom „Sli­ka Do­ri­ja­na Gre­ja”.
U okvi­ru Raz­go­vo­ra u pod­ne, cr­no­gor­skoj pu­bli­ci pr­vi put će se pred­sta­vi­ti ču­ve­ni svjet­ski re­di­telj An­drij Žol­dak. Raz­go­vor je pla­ni­ran u pro­sto­ru Ku­sle­vo­ve ku­će sa po­čet­kom u 12 ča­so­va.
U okvi­ru seg­men­ta Mon­te­ne­gro Art Ge­ri­la ,pu­bli­ka će ima­ti pri­li­ku da uži­va u če­ti­ri pro­gra­ma. Te­a­tar­ski seg­ment Mon­ten­gro Art Ge­ri­le pred­sta­vi­će se pred­sta­vom „Ko­mad” u sa­li DO­DEST-a sa po­čet­kom u 22 ča­sa. Pred­sta­va je na­sta­la u pro­duk­ci­ji NVO Art 365, po tek­stu Ste­fa­na Bo­ško­vi­ća i re­ži­ji Mir­ka Ra­do­nji­ća. Ko­sti­mo­gra­fi­ju pot­pi­su­je Li­na Le­ko­vić, fo­to­gra­fi­ju Ana Ka­šće­lan, pro­duk­ci­ju Ba­ne Žu­gić i Mar­ko Ja­ći­mo­vić. Igra­ju: Ža­na Gar­da­še­vić – Bu­la­to­vić, Je­le­na Ne­ne­zić – Ra­ko­če­vić i Ivo­na Čo­vić – Ja­ći­mo­vić. U okvi­ru knji­žev­nog pro­gra­ma, u 22.30 u pro­sto­ru Ku­sle­vo­ve ku­će bi­će or­ga­ni­zo­va­na pro­mo­ci­ja knji­ge „Lek­si­kon film­skih re­ži­se­ra” auto­ra Alek­san­dra Be­ča­no­vi­ća. Mo­de­ra­tor raz­go­vo­ra je Vla­di­mir Đu­ri­šić. U okvi­ru Ulič­nog te­a­tra na Tr­gu Sve­tog Pe­tra Ce­tinj­skog sa po­čet­kom u 19 sa­ti na­stu­pi­će Žar­ko Sta­ni­šić sa ko­ma­dom Ilu­zi­je. Mu­zič­ki pro­gram Mon­te­ne­gro Art Ge­ri­le bi­će is­pra­ćen kon­cer­tom ben­da Zo­on po­li­ti­kon sa po­čet­kom u 23 sa­ta.