Cr­no­gor­ski umjet­ni­ci, de­kan Fa­kul­te­ta li­kov­nih umjet­no­sti sa Ce­ti­nja Mi­le­na Jo­vi­će­vić i pro­fe­sor sli­kar­stva Rat­ko Oda­lo­vić uče­stvo­va­će u me­đu­na­rod­noj li­kov­noj aka­de­mi­ji „In­ter­A­ka­de­mi­ja 2015” ko­ja po­či­nje da­nas iz­lo­žbom „Mul­ti­kul­tu­ral­na Her­ce­go­vi­na kao čvo­ri­šte re­gi­o­nal­ne in­ter­kul­tur­ne sa­rad­nje u li­kov­noj umjet­no­sti” u Hr­vat­skom do­mu „Her­ceg Stje­pan Ko­sa­ča” u Mo­sta­ru.
Ka­ko na­vo­de sa FLU Ce­ti­nje ma­ni­fe­sta­ci­ju „In­ter­A­ka­de­mi­ja” ko­ja će tra­ja­ti do 25. ok­to­bra or­ga­ni­zu­je Udru­že­nje gra­đa­na „Krug” iz Mo­sta­ra u okvi­ru pro­jek­ta „Di­ja­log za bu­duć́nost: pro­mo­ci­ja su­ži­vo­ta i raz­li­či­to­sti u BiH” na osno­vu za­jed­nič­ke ini­ci­ja­ti­ve Pred­sjed­ni­štva BiH i glav­nog pred­stav­ni­ka UN BiH, pod pa­tro­na­tom Une­ska, Uni­ce­fa i UNDP, a uz fi­nan­sij­sku po­dr­šku kan­ce­la­ri­je UN BiH iz Fon­da za iz­grad­nju mi­ra.
Po­red cr­no­gor­skih umjet­ni­ka na me­đu­na­rod­noj li­kov­noj iz­lo­žbi pred­sta­vi­će se: Aka­de­mi­ja li­kov­nih umjet­no­sti Ši­ro­ki Bri­jeg, Sve­u­či­li­šte u Mo­sta­ru - de­kan Stje­pan Sko­ko i pro­fe­sor An­tun Bo­ris Šva­ljek, Aka­de­mi­ja li­kov­nih umjet­no­sti Tre­bi­nje, Uni­ver­zi­tet u Is­toč­nom Sa­ra­je­vu - de­kan Mar­ko Mu­so­vić i pro­fe­sor Rat­ko Vu­či­nić, Aka­de­mi­ja li­kov­nih umjet­no­sti Sa­ra­je­vo, Uni­ver­zi­tet u Sa­ra­je­vu, de­kan Ma­ri­na Fin­ci i pro­fe­so­ri­ca Ta­tja­ne Mi­la­ko­vić, Aka­de­mi­ja li­kov­nih umjet­no­sti Za­greb, Sve­u­či­li­šte u Za­gre­bu, de­kan Alek­san­dar Ba­ti­sta Ilić i pro­fe­sor Mat­ko Ve­kić́, Fa­kul­tet li­kov­nih umet­no­sti Be­o­grad, Uni­ver­zi­tet umet­no­sti u Be­o­gra­du, de­kan Di­mi­tri­je Pe­cić i pro­fe­sor Mi­o­drag Mla­đo­vić́.
U ka­ta­lo­gu ko­ji pra­ti iz­lo­žbu isto­ri­čar­ka umjet­no­sti Da­ni­je­la Uco­vić na­vo­di da Mi­le­na Jo­vić́ević́ svo­jim fo­to­gra­fi­ja­ma i vi­deo-ani­ma­ci­ja­ma ja­sno uka­zu­je da je za nju umjet­nost isto što i ži­vot, a ži­vot je pri­ro­da.
- Pro­ble­ma­ti­zu­je od­nos čo­vje­ka pre­ma pri­rod­nim oaza­ma, a ti­me i nje­gov od­nos pre­ma ži­vo­tu i sa­mo­me se­bi. Dio iskon­ske pri­ro­de ko­je­ga je svo­jim dje­lo­va­njem do­ta­kao čo­vjek te je u nje­mu osta­vio trag svo­ga po­sto­ja­nja (pla­stič­ne bo­ce, ke­se, ne- raz­gra­di­ve ot­pat­ke) po­ti­če umjet­ni­cu i na iz­vje­snu igru sa svje­tlo­šću, ti­me na­gla­ša­va­ju­ći ka­ko vi­zu­el­nu rav­no­te­žu ta­ko i eko­lo­šku neo­svi­je­šće­nost u sa­vre­me­nom do­bu, upr­kos teh­no­lo­škom raz­vo­ju. Slu­že­ći se re­la­cij­skom este­ti­kom – od­no­sno, po­zi­ci­o­ni­ra­ju­ći svo­ju umjet­nost kao dru­štve­nu od­go­vor­nost i po­sla­nje – do­ku­men­to­va­nje za­ga­đe­ne oko­li­ne po­ka­zu­je čo­vje­ka kao ho­mo con­su­me­ri­cu­sa, ne­svje­sno­ga se­be i otu­đe­nog od pri­ro­de – ri­je­či su Uco­vi­će­ve.
Ona is­ti­če da Rat­ko Oda­lo­vić dje­li­ma pred­sta­vlja svo­je vi­đe­nje vr­tlo­ga u ko­jem se okre­će - Lu­cid­ni i vi­ju­ga­vi objek­ti pri­ka­za­ni na nje­go­vim sli­ka­ma pod­sje­ća­ju na ra­šti­mo­va­ne ili is­tro­še­ne stro­je­ve iz la­bo­ra­to­ri­ja ne­ko­ga su­ma­nu­to­ga na­uč­ni­ka te na pr­vi po­gled iz­gle­da­ju be­nig­no i za­i­gra­no. No, ri­ječ je o in­stru­men­ti­ma, od­no­sno su­sta­vi­ma – dro­bi­li­ca­ma i mli­no­vi­ma – ko­ji ljud­ski rod či­ne bez­um­nim i ne­ka­rak­ter­nim. Osvr­će se i na kul­tu­ru te­le­vi­zi­je ko­ja je čo­vje­ku u naj­ve­ćoj mje­ri od­u­ze­la mo­guć­nost ja­snog sa­gle­da­va­nja sop­stva i oko­li­ne. Uspje­šno kom­bi­nu­je ra­zno­li­ke ob­li­ke i pred­me­te ko­je za­vi­ja u ne­pre­ten­ci­o­znu i urav­no­te­že­nu ko­lo­ri­stič­ku še­mu. Sa­dr­žaj­nu pu­no­ću za­o­kru­žu­je sklad­no kre­ta­nje li­ni­ja i po­en­ti­li­stič­ki ru­ko­pis, ko­ji ujed­no po­ja­ča­va tre­pe­re­nje, od­no­sno rad stro­je­va. Sli­ke Rat­ka Oda­lo­vi­ća pro­vo­ci­ra­ju, tje­ra­ju na raz­mi­šlja­nje, iz­la­ze iz svog te­mat­skog okvi­ra jer pro­za­ič­nu stvar­nost pre­tva­ra­ju u umjet­nost – za­pi­sa­la je Uco­vić.
Po­red iz­lo­žbe u okvi­ru pro­jek­ta bi­će or­ga­ni­zo­va­na i kon­fe­ren­ci­ja s dvi­je pa­nel di­sku­si­je na te­mu „In­sti­tu­ci­o­nal­ni, za­kon­ski i po­li­tič­ki okvir za in­ter­kul­tur­nu sa­rad­nju u Ju­go­i­stoč­noj Evro­pi i ulo­ga sve­u­či­li­šta” i „Po­sto­ji li za­jed­nič­ki kul­tur­ni okvir u Ju­go­i­stoč­noj Evro­pi”.
Z. Pe­ta­no­vić