Iz­bor iz sa­vre­me­ne cr­no­gor­ske li­te­ra­tu­re, ob­je­di­njen pod na­zi­vom „Čer­no­gor­ci” ko­ji je ure­dio Vja­če­slav Ku­ri­cin, kao i spe­ci­fi­čan li­kov­ni, umjet­nič­ki, tu­ri­stič­ki vo­dič „Cr­no­gor­ska azbu­ka” Alek­san­dra Flo­ren­skog pred­sta­vlje­ni su u Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci „Ra­do­sav Lju­mo­vić”. Knji­ge su iz­da­vač­ki po­du­hvat Na­ci­o­nal­ne bi­bli­o­te­ke „Đur­đe Cr­no­je­vić” Ce­ti­nje i Du­kley Euro­pean Art Com­mu­nity. O knji­ga­ma je go­vo­rio is­pred DE­AC-a isto­ri­čar umjet­no­sti Pe­tar Ću­ko­vić, pro­jekt di­rek­tor u ovoj usta­no­vi kul­tu­re. Sa pro­mo­ci­je su iz­o­sta­li iz, ka­ko je sa­op­šte­no, objek­tiv­nih raz­lo­ga pro­mo­te­ri Je­le­na Đu­ro­vić, di­rek­tor­ka NBC „Đur­đe Cr­no­je­vić” i Ma­rat Gelj­man, pred­sjed­nik Uprav­nog od­bo­ra DE­AC-a i Ku­ri­cin.
No, za­ni­mlji­vo je da se ni­je po­ja­vio ni ni­ko od auto­ra za­stu­plje­nih u ovom iz­bo­ru - „Čer­no­gor­ci”, ako iz­u­zme­mo one ko­ji se na­la­ze van Cr­ne Go­re ili one ko­ji vi­še ni­su me­đu na­ma. Iz­bor tek­sto­va za ovu knji­gu na ru­skom ura­di­li su Vla­di­mir Đu­ri­šić – po­e­zi­ja, Og­njen Spa­hić – pro­za i Lji­lja­na Ću­ko­vić – dram­ski tekst. U knji­zi su za­stu­plje­ni pi­sci: Sre­ten Asa­no­vić, Mi­o­drag Vu­ko­vić, Lju­bo­mir Đur­ko­vić, Mi­lo­rad Po­po­vić, Bal­ša Br­ko­vić, Slo­bo­dan Iva­no­vić, Alek­san­dar Be­ča­no­vić, Jo­van­ka Ulja­re­vić, Dra­ga­na Trip­ko­vić, Ne­boj­ša Nik­če­vić, Vla­di­mir Đu­ri­šić, Og­njen Spa­hić, An­drej Ni­ko­la­i­dis, Dra­gan Ra­du­lo­vić, Pa­vle Go­ra­no­vić, Igor Bo­jo­vić, Ste­fan Bo­ško­vić, Du­šan Đu­ro­vić, Vla­di­mir Vo­ji­no­vić i Ili­ja Đu­ro­vić. U knji­zi se na­la­zi i de­vet in­ter­vjua sa lju­di­ma ko­ji su uklju­če­ni u cr­no­gor­sku kul­tur­nu sce­nu, a ko­je je ura­dio Ku­ri­cin.
Ka­ko je na­veo Ću­ko­vić, ko­ji je to­kom pro­mo­ci­je naj­vi­še go­vo­rio o na­stan­ku i pro­gra­mi­ma Du­kley Euro­pean Art Com­mu­nity, ova knji­ga knji­žev­nih tek­sto­va cr­no­gor­skih auto­ra, pre­ved­nih na ru­ski, na­sta­la je iz kon­kret­ne po­tre­be. Od­no­sno, za­in­te­re­so­va­no­sti Ru­sa ko­ji ži­ve u Cr­noj Go­ri da se upo­zna­ju sa ov­da­šnjom sa­vre­me­nom li­te­rar­nom pro­duk­ci­jom. Ogra­đu­ju­ći se da ne že­li da­va­ti struč­ne su­do­ve o knji­zi, jer je ri­ječ o li­te­ra­tu­ri, a ne o li­kov­noj umjet­no­sti, Ću­ko­vić ka­že da knji­ga ni­je an­to­lo­gi­ja, već je vi­še ri­ječ o iz­bo­ru.
– O iz­bo­ru ne mo­gu ni­šta da su­dim, ali su­de­ći po ugle­du ko­ji Đu­ri­šić, Spa­hić i Ću­ko­vi­će­va uži­va­ju u na­šoj jav­no­sti mo­gu re­ći da je to ura­đe­no kom­pe­tent­no. In­ter­vjue je ura­dio Ku­ri­cin, bi­ra­ju­ći sa­go­vor­ni­ke po svom na­ho­đe­nju – re­kao je Ću­ko­vić. Is­ti­če i da je ova knji­ga iza­bra­nih tek­sto­va na ru­skom je­zi­ku „po­dr­ška cr­no­gor­skoj li­te­ra­tu­ri”, jer, knji­ga će bi­ti di­stri­bu­i­ra­na i u Ru­si­ji, a ne sa­mo za Ru­se u Cr­noj Go­ri. Ilu­stra­ci­je je ura­di­la Mil­ka De­li­ba­šić, li­kov­na umjet­ni­ca iz Nik­ši­ća.
Mo­de­ra­tor­ka ve­če­ri bi­la je no­vi­nar­ka Ve­sna Šo­škić.
Ž.J.


Od A do Š

Pred pro­mo­ci­ju knji­ga, u pod­go­rič­koj Na­rod­noj bi­bli­o­te­ci „Ra­do­sav Lju­mo­vić” otvo­re­na je iz­lo­žba cr­te­ža Alek­san­dra Flo­ren­skog „Cr­no­gor­ska azbu­ka”. Iz­lo­žba je na­slo­vlje­na kao i nje­go­va isto­i­me­na knji­ga , a ko­ju či­ne upra­vo cr­te­ži iz ove se­ri­je. Ri­ječ je o spe­ci­fič­nom, tu­ri­stič­kom vo­di­ču po ko­ji­ma je i po­znat ovaj ru­ski umjet­nik. Na­i­me, ka­ko je ob­ja­snio Pe­tar Ću­ko­vić, isto­ri­čar umjet­no­sti, do­sad je ova­kve „tu­ri­stič­ke vo­di­če” ura­dio za Sankt Pe­ters­burg, Nju­jork, Je­ru­sa­lim... Cr­te­ži ko­je mo­že po­gle­da­ti na­ša pu­bli­ka na­sta­li su to­kom re­zi­den­ci­jal­nog bo­rav­ka Flo­ren­skog u Du­kley Euro­pean Art Com­mu­nity u Ko­to­ru i Bu­dvi. Cr­te­ži su ura­đe­ni gra­fit­nom olov­kom, sva­ki na se­bi no­si ozna­ku jed­nog slo­va, od A do Š, ozna­ča­va­ju­ći po­je­di­ne to­po­ni­me ili lič­no­sti. Na sva­kom cr­te­žu na­la­zi se i kra­tak opis mje­sta, lič­no­sti, ali i „umjet­nič­ka in­ter­ven­ci­ja”, od­no­sno ša­lji­vi pre­vod srp­sko - ru­sko – srp­skih poj­mo­va ili ri­je­či. Za raz­li­ku od pret­hod­nih vo­di­ča, Flo­ren­ski ovaj put ne pred­sta­vlja sa­mo je­dan grad, već vi­še mje­sta sa cr­no­gor­skog pri­mor­ja i sre­di­šnjeg di­je­la Cr­ne Go­re.
- Ove op­ser­va­ci­je ni­su uobi­ča­je­ne, ne sre­će­te ih u kla­sič­nim tu­ri­stič­kim vo­di­či­ma, već one, jed­na­ko kao i stil ko­jim je ra­đen vo­dič, upu­ću­ju na kraj­nje su­bjek­tiv­no vi­đe­nje umjet­ni­ka. Od­no­sno, nje­gov su­bjek­tiv­ni su­sret sa od­re­đe­nim mje­stom ili od­re­đe­nim ge­o­graf­skim ili kul­tu­ro­lo­škim pro­sto­rom ko­ji mu je za­ni­mljiv za je­dan ova­kav pro­je­kat – re­kao je Ću­ko­vić. Do­dao je i da se na ovim cr­te­ži­ma Flo­ren­skog oči­tu­je nje­go­va pri­pad­nost po­zna­toj ru­skoj umjet­nič­koj gru­pi Mić­ke, či­ji ra­do­vi se ubra­ja­ju u ta­ko­zva­ni neo­pri­mi­ti­vi­zam, od­no­sno nje­gu­ju ru­ko­pis ko­ji se mo­že po­ve­za­ti sa na­iv­no­šću, svje­ži­nom, fi­no­ćom, ži­vot­no­šću dječ­jeg cr­te­ža.
- To su cr­te­ži ko­ji su ži­vot­ni, ve­se­li, ko­ji ima­ju jed­nu do­zu ša­lji­vo­sti, kraj­nje po­zi­tiv­nu u od­no­su na sre­di­nu u ko­joj Flo­ren­ski bo­ra­vi i ko­ju na­sto­ji na ovaj na­čin da pred­sta­vi – ka­že Ću­ko­vić.
Iz­lo­žba je pr­vi put bi­la pred­sta­vlje­na u NB „Đur­đe Cr­no­je­vić”. Ko­pi­je ovih ra­do­va, i to uve­ća­ne, na­la­ze se u tu­ne­lu iz­me­đu Bu­dve i Be­či­ća na ve­li­kim bil­bor­di­ma, pa je ta­ko ovaj tu­nel, na­vo­di Ću­ko­vić, po­stao umje­sto mje­sta tje­skob­nog pro­la­za, pro­stor ople­me­njen umjet­nič­kim re­pro­duk­ci­ja­ma. „Ta­ko, sa­da ima­mo je­din­stve­ni tu­nel mu­zej”, re­kao je Ću­ko­vić.
Ž.J.