Kul­tur­no-in­for­ma­tiv­ni cen­tar „Bu­do To­mo­vić” u sa­rad­nji sa Je­vrej­skom za­jed­ni­com Cr­ne Go­re or­ga­ni­zo­vao je ne­ko­li­ko pro­gra­ma pro­te­klih da­na. Po­zna­ti je­vrej­ski hor „Bra­ća Ba­ruh” pri­je ne­ki dan je odu­še­vio Pod­go­ri­ča­ne, a prek­si­noć je pri­ka­zan do­ku­men­tar­ni film „Adre­sa lo­gor” o stra­da­nju Je­vre­ja to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta u Be­o­gra­du. Prek­si­noć je otvo­re­na i iz­lo­žba „Ne­sta­li u Ho­lo­ka­u­stu - Ze­mun sva­ka sli­ka pri­ča pri­ču”. Po­stav­ka se mo­že po­gle­da­ti u ho­lu KIC-a do 1. no­vem­bra.
Po­stav­ka se sa­sto­ji od ne­ko­li­ko de­se­ti­na fo­to­gra­fi­ja na ko­ji­ma je za­bi­lje­žen ži­vot Je­vre­ja iz Ze­mu­na pri­je Dru­gog svjet­skog ra­ta. Po nje­mač­koj, od­no­sno oku­pa­ci­ji NDH, svi oni su stra­da­li to­kom ra­ta u Sta­roj Gra­di­ški (že­ne i dje­ca) i Ja­se­nov­cu (mu­škar­ci). Ni­šta bo­lje ni­su pro­la­zi­li ni oni ko­ji su se na­la­zi­li u Be­o­gra­du, ka­ko se pri­sut­ni mo­gli vi­dje­ti u do­ku­men­tar­cu „Adre­sa lo­gor”. Sa­mo, ta­da je adre­sa bio ne­ki od na­ci­stič­kih lo­go­ra van Sr­bi­je ili Sta­ro saj­mi­šte u Be­o­gra­du.
Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu o žr­tva­ma ho­lo­ka­u­sta autor iz­lo­žbe, Ne­nad Fo­gel, pred­sjed­nik Je­vrej­ske op­šti­ne Ze­mun, pod­sje­tio je pri­sut­ne na či­nje­ni­cu da je to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta ubi­je­no šest mi­li­o­na Je­vre­ja. Ide­ja je po­te­kla iz Nje­mač­ke, a u to­me su im, pod­sje­ća Fo­gel, uve­li­ko i zdu­šno po­ma­ga­li do­ma­ći ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sti. Fo­gel se osvr­nuo na lik i dje­lo Mi­la­na Ne­di­ća.
- Ne­di­ća usko­ro oče­ku­je re­ha­bi­li­ta­ci­ja, zna­či jed­na na­gra­da za ono što je ura­dio za vri­je­me ra­ta. A, mi­ni­mum što je ura­dio je­ste da je po­slao u smrt vi­še od de­set hi­lja­da Je­vre­ja iz Be­o­gra­da i Sr­bi­je. Ba­vio sam se Ze­mu­nom, jer su moj otac i mo­ja po­ro­di­ca iz Ze­mu­na. No, ova iz­lo­žba sa­mo tre­ba da vas upu­ti na jed­nu bol­ni­ju stra­nu sa­da­šnji­ce. Da­nas, ima­mo si­tu­a­ci­ju da na­ci­o­nal­ni sa­vje­ti Ma­đa­ra i Nje­ma­ca u Sr­bi­ji po­ku­ša­va­ju da po­dig­nu za­jed­nič­ke spo­me­ni­ke i sa Je­vre­ji­ma, Sr­bi­ma i svi­ma ko­ji su stra­da­li, ne pra­ve­ći raz­li­ku iz­me­đu to­ga ko je ko­ga ubio. Mi pra­vi­mo ve­li­ku raz­li­ku. Na kra­ju ovog pro­jek­ta, ko­ji će obi­ći još 20-ak gra­do­va ši­rom biv­še Ju­go­sla­vi­je, or­ga­ni­zo­va­će­mo okru­gli sto na tu te­mu. Na­dam se da će na­ši pri­ja­te­lji iz na­ci­o­nal­nih sa­vje­ta, kao i ugled­ni in­te­lek­tu­al­ci, uče­stvo­va­ti u tom okru­glom sto­lu. Je­dan ta­kav spo­me­nik već je po­dig­nut u Su­bo­ti­ci. Oče­ku­je nas si­gur­no još ta­kvih za­htje­va, pa pre­o­sta­je da vi­di­mo i ka­ko će dr­ža­va re­a­go­va­ti na to – re­kao je Fo­gel.
Iz­lo­žbu pra­ti i iz­u­zet­no is­cr­pan ka­ta­log ko­ji do­no­si tekst Fo­ge­la i ne­dav­no pre­mi­nu­le isto­ri­čar­ke Oli­ve­re Mi­lo­sa­vlje­vić na srp­skom, ma­đar­skom, nje­mač­kom i en­gle­skom.
Pro­je­kat „Ne­sta­li u Ho­lo­ka­u­stu - Ze­mun sva­ka sli­ka pri­ča pri­ču” po­dr­ža­li su Fon­da­ci­ja za otvo­re­no dru­štvo Sr­bi­ja, Grad Be­o­grad, JDC Nju­jork i ing. Jo­sef Žam­bo­ki iz Izra­e­la.Ž.J.


Re­ha­bi­li­ta­ci­ja ne­do­pu­sti­va

Na otva­ra­nju iz­lo­žbe go­vo­ri­la je i Je­le­na Đu­ro­vić, pot­pred­sjed­ni­ca Je­vrej­ske za­jed­ni­ce Cr­ne Go­re. No, ona je de­talj­ni­je go­vo­ri­la pred pro­jek­ci­ju fil­ma „Adre­sa lo­gor”. Ri­ječ je o do­ku­men­tar­cu ko­ji tra­je go­to­vo dva sa­ta, a ko­ji je na­stao na osno­vu ma­te­ri­ja­la do­ku­men­tar­ne te­le­vi­zij­ske se­ri­je pro­du­cent­ske ku­će Anem, a ko­ji je emi­to­van na TV B92. U fil­mu se pri­ka­zu­ju svje­do­če­nja pre­ži­vje­lih iz če­ti­ri be­o­grad­ska lo­go­ra. Film je sa­stav­ni dio iz­lo­žbe „Ne­sta­li u Ho­lo­ka­u­stu”.
- Film ak­cen­tu­je po­sto­ja­nje lo­go­ra u Be­o­gra­du u ko­ji­ma su ubi­ja­ni Je­vre­ji, ko­mu­ni­sti, Ro­mi i svi dru­gi ko­ji su bi­li ne­pri­ja­te­lji na­ci­stič­kog re­ži­ma i nji­ho­vih po­ma­ga­ča u Be­o­gra­du, kvi­slin­ga, od­no­sno vla­de Mi­la­na Ne­di­ća i ta­da­šnjeg kvi­slin­škog gra­do­na­čel­ni­ka Še­ri­fa Dra­gog Jo­va­no­vi­ća, te Jo­va­na Jo­ce Ni­ko­li­ća ko­ji je upra­vljao ta­da­šnjom kvi­slin­škom po­li­ci­jom. To su tri oso­be ko­je su bi­le za­du­že­ne za pri­ku­plja­nje Je­vre­ja i Je­vre­ja ko­mu­ni­sta, nji­ho­vog pre­da­va­nja Njem­ci­ma, a ko­ji su se nji­ma po­sli­je ba­vi­li nji­ma na na­čin na ko­ji su se ba­vi­li, od­no­sno ko­ji su ih ubi­ja­li to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta – ka­že Đu­ro­vi­će­va.
Po njoj naj­ja­ča sli­ka fil­ma je­ste pri­ča, od­no­sno po­li­tič­ka te­ma, da će se re­ha­bi­li­to­va­ti Mi­lan Ne­dić.
- To je naj­po­tre­sni­ja pri­ča, jer su svi ti lju­di bi­li u lo­go­ru za­to što su Mi­lan Ne­dić, Še­rif Jo­va­no­vić i Jo­van Ni­ko­lić bi­li ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sti. To je ono što za­ma­glju­je ne­ke na­še ma­le, pri­vat­ne tra­ge­di­je, kao či­nje­ni­cu da je moj dje­da ujak, po­gi­nuo u du­še­gup­ki, da je 26 čla­no­va po­ro­di­ce Ja­ša Al­fan­da­ri po­gi­nu­lo u toj du­še­gup­ki i u lo­go­ru na Saj­mi­štu. Pi­ta­nje je ko ih je tu do­veo. Do­ve­li su ih ko­la­bo­ra­ci­o­ni­sti i sa­rad­ni­ci oku­pa­to­ra, i to je ono što naj­vi­še po­tre­sa – ka­že Đu­ro­vi­će­va. „Taj an­ti an­ti­fa­ši­zam uda­ra na sve nas, a ko­ji tre­nut­no vla­da i po­ku­ša­va da do­ka­že da je ne­ko ve­ća ili ma­nja žr­tva na­ci­stič­kog zlo­či­na, a mi ne že­li­mo to da do­pu­sti­mo”, na­gla­ša­va Đu­ro­vi­će­va.
- Pi­ta­nje je da li se mo­že osu­đi­va­ti ho­lo­ka­ust da­nas a vo­di­ti dr­žav­na po­li­ti­ka pro­tiv an­ti­fa­ši­zma, i odva­ja­ti žr­tve – re­kla je Đu­ro­vi­će­va, do­da­ju­ći da to pi­ta­nje po­sto­ji u Sr­bi­ji i Hr­vat­skoj, ali ne i Cr­noj Go­ri.
Ž.J.