In­ter­na­ci­o­nal­ni hor „Joy of Mu­sic”, ko­ji či­ne že­ne - su­pru­ge i kćer­ke čla­no­va di­plo­mat­skog ko­ra u Cr­noj Go­ri i Gu­dač­ki kvar­tet „Al­le­gria”, u sa­sta­vu: Mi­le­na Vu­ko­vić i Ana Živ­ko­vić, vi­o­li­ne, Ili­ja­na Bla­go­je­vić, vi­o­la i Mi­li­ca Vu­jo­vić, vi­o­lon­če­lo, na­stu­pi­li su pod di­ri­gent­skom pa­li­com Sla­vi­ce Bo­lje­vić u ka­te­dra­li-ba­zi­li­ci Sve­tog Tri­pu­na u pr­vom bo­žić­nom kon­cer­tu. U ime or­ga­ni­za­to­ra, Am­ba­sa­de Nje­mač­ke u Cr­noj Go­ri, pu­bli­ku je po­zdra­vio kon­zul za kul­tu­ru Raj­nhold Ar­mbreht, ko­ji je iz­ra­zio za­do­volj­stvo što je kon­cert odr­žan u ovom div­nom pro­sto­ru. Im­pre­si­o­ni­ran lje­po­tom ka­te­dra­le, re­kao je da „ta lje­po­ta po­ga­đa sr­ca i otva­ra ih za mu­zi­ku” i na­ja­vio uče­sni­ce ho­ra ko­je do­la­ze iz Eti­o­pi­je, Bu­gar­ske, Hr­vat­ske, Cr­ne Go­re i Nje­mač­ke, ko­je su pje­va­le is­klju­či­vo nje­mač­ke bo­žić­ne pje­sme, što je bio je­dan vid za­hval­no­sti nje­mač­koj kul­tu­ri.
Hor, za­pra­vo vo­kal­ni an­sambl u sa­sta­vu: Sve­tla­na Ra­ko­če­vić, Di­ja­na Šo­ljan-Tu­po­nja, Va­nja Dra­ško­vić, Ma­ki Se­ku­lo­vić, Mi­ri­am Ma­in­ka, Ta­nja Ro­sne­va (Na­ta­ša Jo­vi­će­vić ni­je mo­gla da pje­va zbog pre­hla­de), iz­veo je niz bo­žić­nih pje­sa­ma,u prat­nji gu­dač­kog an­sam­bla, a so­list­ki­nja Mi­ri­am Ma­in­ka je po­ka­za­la svo­je vo­kal­ne do­me­te u iz­ved­bi jed­ne Hen­dlo­ve pje­sme.
Kvar­tet „Ale­gria” iz­veo je krat­ke i efekt­ne kom­po­zi­ci­je Mo­car­ta, Ba­ha, Gi­noa, Pa­hel­be­la, Va­dea, Fran­ka, Hen­dla, Ma­snea i Ko­re­li­ja, a kon­cert su za­jed­no kru­ni­sa­le za­jed­no sa vo­ka­list­ki­nja­ma, pje­va­ju­ći po­pu­lar­nu „Ti­hu noć”. Ovaj hor je 2010. go­di­ne osno­va­la ja­pan­ska vi­o­li­nist­ki­nja To­mo­ko Sa­ga­va.
- Ve­li­ka nam je čast što smo ima­le pri­li­ku da na ova­ko pre­div­nom mje­stu uče­stvu­je­mo u kon­cer­tu kao čla­ni­ce Me­đu­na­rod­nog klu­ba že­na, a i čla­ni­ce me­đu­na­rod­nog ho­ra. Mi smo sve la­i­ci, ni­smo pro­fe­si­o­nal­ni pje­va­či, za­to nam je ovo po­seb­no za­do­volj­stvo, na­dam se da smo za­do­vo­lji­le pu­bli­ku da­nas ov­dje u Ko­to­ru. Pje­va­le smo nje­mač­ke bo­žić­ne pje­sme i s ob­zi­rom da je član­stvo vr­lo ra­zno­li­ko, ni­je bi­lo la­ko svi­ma na­u­či­ti tekst na nje­mač­kom je­zi­ku. Za­hva­lju­je­mo nje­mač­koj Am­ba­sa­di što se sje­ti­la da nas po­zo­ve da uče­stvu­je­mo, ka­že Di­ja­na Šo­ljan-Tu­po­nja. Ma­ki Se­ku­lo­vić po­ri­je­klom Eti­o­pljan­ka, uda­ta za Cr­no­gor­ca di­je­li s njom pre­div­ne uti­ske o div­nom am­bi­jen­tu i od­lič­noj aku­sti­ci, do­da­ju­ći da su pro­gram spe­ci­jal­no za ovu pri­li­ku pri­pre­ma­le dva mje­se­ca. Ta­nja Ro­sne­va iz Am­ba­sa­de Bu­gar­ske go­di­nu da­na pje­va u ho­ru, ka­že da je vr­lo in­te­re­sant­no, pri­jat­no, za­bav­no, jer­se kroz na­stu­pe u ho­ru skla­pa­ju no­va pri­ja­telj­stva, sre­ću za­ni­mlji­vi lju­di. Ovaj kon­cert je bio ma­lo za­htjev­ni­ji za­to što je nje­mač­ki je­zik ma­lo te­ži, ali je at­mos­fe­ra u ka­ter­da­li bi­la ne­vje­ro­vat­na, aku­sti­ka, zvuk, sve...
- Ugo­đaj je di­van, stra­šno vo­lim ove bo­žić­ne kon­cer­te ko­je nje­mač­ka Am­ba­sa­da or­ga­ni­zu­je već go­di­na­ma, a na nji­ma uče­stvu­jem i ja i mo­je ko­le­ge, smje­nju­je­mo se, ka­ko ko­le­ge iz Sim­fo­nij­skog or­ke­stra, ta­ko i oni iz ino­stran­stva, evo i ovaj in­ter­na­ci­o­nal­ni hor. Ja­ko je li­je­po u Ko­to­ru za­to što je ova ka­te­dra­la div­na i uvi­jek in­spi­ra­tiv­na za svi­ra­nje, do­da­je vi­o­li­nist­ki­nja Mi­le­na Vu­ko­vić, čla­ni­ca an­sam­bla „MNE Mu­ze”.
Pod­sje­tiv­ši da „Ko pje­va, dvo­stru­ko mo­li” don An­ton Be­lan, ge­ne­ral­ni vi­kar Ko­to­r­ske Bi­sku­pi­je, na­ja­vio je još bo­žić­nih kon­ce­ra­ta u vri­je­me Do­ša­šća (Adven­ta).
M.D.Po­po­vić

Fol­klor i et­no­lo­gi­ja

- Bo­žić ni­je ni oki­će­na gra­na ni­ti bo­ga­ta tr­pe­za. Ni­je to ni zvuk or­gu­lja, zvo­na ili tam­bu­ri­ce, ni­ti sklad­na pje­sma zbo­ra. Ni­je on ni na­pi­sa­na ili iz­go­vo­re­na če­stit­ka, ni­ti u cr­kvi po­sta­vlje­na vi­tle­jem­ska pe­ći­na, ni­je Bo­žić bez­broj ukra­snih ža­ru­lja ili ure­še­ni iz­log. On ni­je ni sve­ča­no odi­je­lo i sve rje­đa sla­ma u na­šoj ku­ći. Ni­je bo­žić­ni na­lo­že­ni bad­njak, pa ni on­da ka­da ga za­o­di­je­nu u te­o­lo­ško ru­ho, te ga zo­ve­mo sve­ča­nim sve­tim dr­vom - ne, ni­je to bo­žan­stvo, to je fol­klor, ko­ji pri­pa­da et­no­lo­gi­ji. Ali, sve to za­jed­no nam po­ma­že da do­ži­vi­mo Bo­žić i po­ma­že nam u nje­go­vom de­fi­ni­sa­nju. Bo­žić svoj iz­vor i uvir ima u ro­đe­nju vi­tle­jem­skog dje­te­ta, za ko­je­ga Sv. Pe­tar apo­stol ka­že da je Hrist sin Bo­ga ži­vo­ga. Nje­gov de­mi­nu­tiv­ni ob­lik ta­ko li­je­po i du­bo­ko iz­ri­če te­o­lo­šku isti­nu ro­đe­nja Bo­go­čo­vje­ka: „Ma­li Bog-Bo­žić”, ob­ja­snio je don Be­lan u svo­joj be­sje­di.