Knji­ge za dje­cu kao da su po­sta­le ri­jet­kost ka­da je u pi­ta­nju cr­no­gor­sko iz­da­va­štvo. A, ni pi­sci se ne okre­ću če­sto po­tre­ba­ma naj­mla­đih či­ta­la­ca, kao da je već sve is­pje­va­no i na­pi­sa­no. Da ni­je baš ta­ko, i da se još uvi­jek ma­li­ša­ni­ma mo­že po­nu­di­ti kva­li­te­tan stih, ko­ji će go­vo­ri­ti o sve­mu ono­me što ti­šti nji­ho­ve du­ši­ce, ali i što im pri­či­nja­va ve­li­ku ra­dost, je­ste pr­va zbir­ka po­e­zi­je za dje­cu „Dječ­ja ma­šta“ Zo­ra­na Mi­ćo­vi­ća. Jer, pi­še on o mra­ku u so­bi, kao i mač­ku ko­jeg ki­nje mi­še­vi, vr­ti­ću, žen­skim ča­so­pi­si­ma, tet­ka­ma, Dje­da Mra­zu, Vas­kr­su... A, evo ka­ko ovaj di­plo­mi­ra­ni eko­no­mi­sta, ob­ja­šnja­va ka­ko je do­šlo do zbir­ke.
- Na­dam se da će mo­ja ma­len­kost ovim sti­ho­vi­ma, ko­ji su na­mi­je­nje­ni po­naj­pri­je va­ma, ma­lim dru­ga­ri­ma, naj­ve­ćoj ra­do­sti ovog svi­je­ta, iz­ma­mi­ti i po­ko­ji osmi­jeh na va­šim ma­lim li­ci­ma, a od­ra­sle ba­rem na tre­nu­tak po­no­vo vra­ti­ti u dje­tinj­stvo. Svi mi zna­mo da je pje­sma sa­mo na je­dan dru­ga­či­ji na­čin is­pri­ča­na pri­ča, a ja sam se pri­ča­ju­ći ove pri­če na na­čin ka­ko sam ih ja do­ži­vlja­vao, vra­ćao u dje­tinj­stvo sre­ćan, i na tre­nut­ke bez­bri­žan, ma­šta­ju­ći da mi se taj naj­be­zbri­žni­ji pe­ri­od ži­vo­ta po­no­vo vra­ti – za­pi­sao je u pred­go­vo­ru Mi­ćo­vić. Pje­snik do­da­je da je pri­želj­ki­vao da di­je­te u na­ma što du­že ži­vi, a da dje­ca što spo­ri­je od­ra­stu i što du­že osta­nu dje­ca. „Ne­vi­ni, is­kre­ni i be­za­zle­ni dje­či­ji svi­jet, pre­pun ma­šte i sa­nja­re­nja, po­ku­šao sam vam, po­što­va­na dje­co, ovim sti­ho­vi­ma do­ča­ra­ti u mo­joj vi­zi­ji“, pi­še Mi­ćo­vić.
Re­cen­zent prof. dr Dra­gan Ko­pri­vi­ca, is­ti­če da Mi­ćo­vić ovom pr­vom zbir­kom do­ka­zu­je da ba­šti­ni pra­vi pje­snič­ki dar i iz­van­re­dan osje­ćaj za te­me i mo­ti­ve ko­je in­te­re­su­ju di­je­te. Za­to se, do­da­je dr Ko­pri­vi­ca, „Mi­ćo­vić le­gi­ti­mi­še kao zreo, na­dah­nut, i za­nat­ski vješt autor, uz nje­mu svoj­stven dar pro­mi­šlja­nja du­šom dje­te­ta, spo­so­ban da pri­ka­že dje­ci i od­ra­sli­ma je­dan za­o­kru­že­ni dječ­ji uni­ver­zum na se­bi svoj­stven na­čin“.
- Pri­jat­no iz­ne­na­đu­je spo­zna­ja sa ko­li­ko vje­šti­ne Mi­ćo­vić iz na­iz­gled ma­lih te­ma i mo­ti­va uspi­je­va da for­mi­ra pje­snič­ku vi­zi­ju, raz­ot­kri­je psi­hu dje­ča­ka i dje­voj­či­ca, uklo­ni veo sa nji­ho­vih ma­šta­ri­ja, osvi­je­tli skri­ve­ne kut­ke svi­je­sti dje­te­ta, dječ­jih že­lja i na­da­nja – pi­še dr Ko­pri­vi­ca. Re­cen­zent na­gla­ša­va da Mi­ćo­vi­će­ve pje­sme ne dje­lu­ju iz­vje­šta­če­no, jer u nji­ma ne­ma pa­te­tič­nih dječ­jih di­ja­lo­ga i mo­no­lo­ga. Jed­no­stav­no, sve is­ka­zu­je ve­o­ma pri­rod­no, „dje­ti­nja­sto, a mu­dro“.
- Po­sli­je vi­še go­di­na če­ka­nja do­bi­li smo pje­sni­ka za dje­cu ko­ji ima iz­u­ze­tan nerv i vi­zi­ju da pje­va u ime ma­lih lju­di, a to je ri­je­dak dar pre­ma ko­jem se tre­ba od­no­si­ti s pa­žnjom – ocje­nju­je dr Ko­pri­vi­ca.Ž.J.