Pr­vi put na Pja­ci od fi­lo­zo­va, a dru­gi put na Ko­to­rAr­tu s ob­zi­rom da je sa Pa­o­lom Ma­đe­li­jem pri­je par go­di­na ra­di­la pred­sta­vu „Nje­goš i ja” u ko­joj je i uče­stvo­va­la kao glu­mi­ca, Ma­ja Pe­le­vić, dram­ska spi­sa­te­lji­ca i re­di­telj­ka iz Be­o­gra­da, po­di­je­li­la je svo­ja pro­mi­šlja­nja na te­mu „Od NSA do Sje­ver­ne Ko­re­je”. Za okru­glim sto­lom u Ki­nu Bo­ka na­šli su se i po­zo­ri­šna re­di­telj­ka An­ge­la Rih­ter, fi­lo­zof Sreć­ko Hor­vat i pi­sac An­drej Ni­ko­la­i­dis. U raz­go­vo­ru za „Dan” ka­že da po­la go­di­ne pro­vo­di u Be­či­ći­ma, te joj je dra­go da uče­stvu­je u kul­tur­nim de­ša­va­nji­ma u Cr­noj Go­ri, ka­kav je i fi­lo­zof­ski sim­po­zi­jum Ko­to­rAr­ta na te­mu „Bu­duć­nost je ov­dje: teh­no­lo­gi­ja i nad­zor”.
- Oba­vi­la sam is­tra­ži­vač­ki rad u Sje­ver­noj Ko­re­ji u apri­lu, s ob­zi­rom da mi na BI­TEF-u iz­la­zi pred­sta­va ko­ja će se ba­vi­ti slo­bo­dom da­nas, na ko­ji na­čin smo (ne)slo­bod­ni. Za­pad­na de­mo­kra­ti­ja ko­ja je ra­di­la na oslo­ba­đa­nju „re­pre­zen­ta­tiv­nih to­ta­li­tar­nih dru­šta­va”, za ko­je su se ta­da sma­tra­li So­vjet­ski Sa­vez i Ki­na, na­kon hlad­nog ra­ta do­ve­la je do to­ga da su Ru­si­ja i Ki­na i te ka­ko pot­pa­li pod tran­zi­ci­o­ni uti­caj i to­ko­ve ka­pi­ta­li­zma, dok Sje­ver­na Ko­re­ja osta­je kao je­di­no uto­či­šte hlad­nog ra­ta i je­di­na dr­ža­va u ko­joj in­ter­net ne­ma ni­ka­kvog pri­stu­pa. Ta­mo mo­že­mo vi­dje­ti dru­gu vr­stu ana­log­nog nad­zo­ra – da je­dan čo­vjek špi­ju­ni­ra dru­gog čo­vje­ka (kao ne­ka­da kod nas), da sva­ko kon­tro­li­še šta ra­diš na je­dan vr­lo vi­dljiv na­čin, ka­že dram­ska spi­sa­te­lji­ca.
Sreć­ka Hor­va­ta, ured­ni­ka Pja­ce od fi­lo­zo­fa, upo­zna­la je pri­je go­di­nu, ka­da su za­jed­no po­kre­nu­li Fi­lo­zof­ski te­a­tar u Na­rod­nom po­zo­ri­štu u Be­o­gra­du, po uzo­ru na onaj ko­ji je Hor­vat go­di­nu da­na ra­ni­je osno­vao pri Hr­vat­skom na­rod­nom ka­za­li­štu u Za­gre­bu. Je­dan od naj­u­ti­caj­ni­jih sa­vre­me­nih ita­li­jan­skih mi­sli­la­ca Frank Bi­fo Be­rar­di bio je me­đu pr­vim go­sti­ma Fi­lo­zof­skog te­a­tra u Be­o­gra­du, Sreć­ko Hor­vat je pred­sta­vio svo­ju knji­gu „Ra­di­kal­nost lju­ba­vi”, a raz­go­vor sa Re­na­tom Avi­lon, ko­ja ta­ko­đe uče­stvu­je na Pja­ci od fi­lo­zo­fa, vo­di­la je Ma­ja Pe­le­vić. Di­rekt­no uklju­če­nje Džu­li­ja­na Asan­ža ima­li su 16. ju­na, ka­da su se ba­vi­li te­ma­ma ve­za­nim za di­gi­tal­ni nad­zor. Da­nas pri­su­stvu­je­mo ne­vi­dlji­vom, „sreć­nom” nad­zo­ru, u če­mu do­bro­volj­no uče­stvu­je­mo, ko­ri­ste­ći mo­bil­ne te­le­fo­ne, ko­ji pri­ku­plja­ju ogrom­ne ko­li­či­ne in­for­ma­ci­ja, dok se na­ši kom­pju­te­ri i te­le­fo­ni sva­ko­dnev­no ko­nek­tu­ju na Wi-Fi, ob­ja­šnja­va Pe­le­vić.
Kom­pa­ni­ja „Go­o­gle” je vr­lo usko po­ve­za­na sa Pen­ta­go­nom u Ame­ri­ci, s ob­zi­rom da glav­ni čo­vjek „Gu­gla” vo­di teh­no­lo­ški sek­tor Pen­ta­go­na, ta­ko da sve in­for­ma­ci­je, po­red to­ga što idu u Na­su (Na­ci­o­nal­nu agen­ci­ju za si­gur­nost u Ame­ri­ci), isto ta­ko se ko­ri­ste i u raz­ne svr­he ko­je ko­ri­sti „Si­li­kon­ska do­li­na” – za mar­ke­ting, kon­tro­lu i mi­je­nja­nje po­na­ša­nja svo­jih ko­ri­sni­ka.
- Do­bro je to što se u svi­je­tu po­ja­vi­la „en­krip­ci­ja” - mno­gi ple­me­ni­ti lju­di ko­ji ne ra­de za kor­po­ra­ci­je, pro­iz­vo­de od­re­đe­nu vr­stu teh­no­lo­gi­ja, ko­je omo­gu­ća­va­ju sva­kom čo­vje­ku da bes­plat­no en­krip­ti­ra (za­šti­ti) svo­je po­dat­ke, da ne bi mo­gao da bu­de nad­zi­ran. Pro­blem je što je to tek u za­čet­ku, vr­lo je kom­pli­ko­va­no zbog to­ga što su svi teh­no­lo­ški na­pred­ni ser­ve­ri mno­go lak­ši za ko­ri­šće­nje i ve­ći­na lju­di ne­će ima­ti ni vre­me­na ni ži­va­ca da se ba­vi en­krip­ci­jom. U ne­koj bu­duć­no­sti „ma­li čo­vjek” ne tre­ba da bu­de in­di­vi­dua, ne­go tre­ba da bu­de so­li­da­ran sa dru­gim lju­di­ma u za­jed­ni­ci. Tre­ba da se vra­ti­mo ne­kom no­vom vi­du ko­mu­ni­zma, za­to nam je lje­vi­ca je­di­ni iz­laz. Ne­ka vr­sta uje­di­nje­nja upra­vo ra­di na to­me da se teh­no­lo­gi­ja vra­ti u ru­ke „obič­nih lju­di”, s ob­zi­rom da je ona tre­nut­no u ru­ka­ma ve­li­kih kor­po­ra­ci­ja, ko­je će se vr­lo te­ško to­ga od­re­ći. Sa­da se osmi­šlja­va­ju stra­te­gi­je ko­je spro­vo­di pri­je sve­ga „Vi­ki­liks”, a isto ta­ko i mno­gi ple­me­ni­ti ha­ke­ri ko­ji po­ku­ša­va­ju da pro­na­đu na­či­ne da na­đu ru­pu u si­ste­mu i da po­no­vo vra­te teh­no­lo­gi­ju lju­di­ma, ka­že Pe­le­vić, do­da­ju­ći da čo­vjek tre­ba da se za­u­sta­vi u toj tr­ci sa teh­no­lo­gi­jom, da pro­mi­sli i osvi­je­sti to pri­su­stvo sva­ko­dnev­nog nad­gle­da­nja.
M.D.P.