Bar­ski pje­snik mla­đe ge­ne­ra­ci­je, Sr­đan Le­ko­vić, ko­ji iza se­be ima tri ve­o­ma za­pa­že­ne zbir­ke u ko­ji­ma do­mi­ni­ra lju­bav­na po­e­zi­ja, oku­pio je na autor­skoj ve­če­ri u okvi­ru „Da­na Za­gra­đa” u Su­to­mo­ru ne­ko­li­ko ge­ne­ra­ci­ja lju­bi­te­lja li­je­pe ri­je­či. O knji­ga­ma „Kad je reč o te­bi”, „Svi­tac” i „Sve­i­men”, kao i o da­ro­vi­to­sti ovog auto­ra an­ga­žo­va­no su go­vo­ri­li knji­žev­ni­ci Sve­to­zar Đu­ri­šić, Ne­ven Mi­la­ko­vić i Le­ko­vi­ćev pri­ja­telj, ta­ko­đe bar­ski po­e­ta – Sa­ša Sto­ja­no­vić. Đu­ri­šić je pri­mi­je­tio ka­ko iz Le­ko­vi­će­ve po­e­zi­je iz­bi­ja ne­vje­ro­vat­na ener­gi­ja, ko­ja, ka­ko je re­kao, u sva­ki nje­gov stih uno­si ži­vot.
- Kat-kad, ma­lo li se za­du­bi­mo u ono što ta­ko efekt­no i ori­gi­nal­no pi­še, sti­če­mo uti­sak da su ti sti­ho­vi po­put ži­vih bi­ća. Pri­jat­no sam iz­ne­na­đen svim onim na šta sam na­i­šao u zbir­ka­ma ko­je pot­pi­su­je Sr­đan Le­ko­vić. De­fi­ni­tiv­no je ri­ječ o čo­vje­ku neo­bič­nog i ne­sva­ki­da­šnjeg stva­ra­lač­kog ner­va, ve­o­ma kre­a­tiv­nom, i na­da­sve pi­sme­nom, zbog če­ga ga iz­dva­jam me­đu zna­čaj­ni­je po­e­te na­ših pro­sto­ra i na­šeg vre­me­na - ka­zao je Đu­ri­šić.
Za Mi­la­ko­vi­ća po­e­zi­ja Sr­đa­na Le­ko­vi­ća ta­ko­đe ima spe­ci­fič­nu te­ži­nu, i sa uži­va­njem ovaj pri­zna­ti knji­žev­nik, re­kao je, či­ta nje­go­va ostva­re­nja.
– Ipak, sma­tram da sa­me pje­sme go­vo­re naj­vi­še o pje­sni­ci­ma, pa ta­ko i Sr­đa­no­ve, zbog če­ga sam od­lu­čio da ve­če­ras umje­sto ve­li­ke pri­če pro­či­tam ne­ko­li­ko nje­go­vih sti­ho­va – re­kao je Mi­la­ko­vić, na­kon če­ga je pu­bli­ci go­vo­rio Le­ko­vi­će­ve pje­sme.
Sto­ja­no­vić je za­pa­zio ka­ko je u eri „sve­ga i sva­če­ga” ko­je pro­du­ku­ju „pje­sni­ci pod na­vod­ni­ci­ma” dje­lo Sr­đa­na Le­ko­vi­ća za­i­sta ne­što što je kao ja­ko osvje­že­nje bi­lo po­treb­no knji­žev­no­sti i umjet­no­sti uop­šte.
- Sr­đan je uisti­nu po­se­ban i čo­vjek i stva­ra­lac. On i ja smo ima­li pri­vi­le­gi­ju da smo još u sred­njoj ško­li za pro­fe­so­ra srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti ima­li Jo­van­ku Be­bu Po­po­vić, ko­ja je i tra­si­ra­la Le­ko­vi­ćev pje­snič­ki put – na­gla­sio je Sto­ja­no­vić.
U re­vi­jal­nom di­je­lu Le­ko­vi­će­ve autor­ske ve­če­ri svo­jim sti­ho­vi­ma pred­sta­vi­li su se i pje­sni­ci La­bud Lon­čar, Sve­tla­na To­do­ro­vić, Sr­đan Ba­jić, Va­si­li­je Jan­ko­vić i je­da­na­e­sto­go­di­šnja po­e­te­sa Mi­li­ca Jo­va­no­vić. Mo­de­ra­tor ve­če­ri bio je no­vi­nar Mi­len­ko Jo­va­no­vić.
M.J.


„Lje­to­pis” pro­stor za knji­žev­ne ano­ni­mu­se

„Sma­tram da je ve­li­ka sra­mo­ta za grad Bar da na „Bar­skom lje­to­pi­su”, sta­ri­jem bra­tu „Da­na Za­gra­đa”, ni ove go­di­ne ni­je bi­lo mje­sta za maj­sto­re pi­sa­ne ri­je­či ka­kvi su Ne­ven Mi­la­ko­vić, Sve­to­zar Đu­ri­šić i Sr­đan Le­ko­vić, ko­ji su sti­ca­jem okol­no­sti ve­če­ras ov­dje, is­ta­kao je knji­žev­nik Sa­ša Sto­ja­no­vić.
- Bez na­mje­re da uma­njim zna­čaj tog fe­sti­va­la, svje­dok sam da su mno­gi ap­so­lut­ni knji­žev­ni ano­ni­mu­si, pa ako ho­će­te da bu­dem ma­lo i grub, i pot­pu­no smi­je­šni auto­ri, do­bi­li pri­li­ku da se pred­sta­ve Ba­ra­ni­ma na tom, vje­ro­va­lo se du­go, pre­sti­žnom umjet­nič­kom fe­sti­va­lu – na­gla­sio je Sto­ja­no­vić.