Opus knji­žev­nog dje­la dr Go­lu­ba Ja­šo­vi­ća je ve­lik i nje­go­vo stva­ra­la­štvo i li­te­ra­tu­ra za­slu­žu­ju in­sti­tut­sku ras­pra­vu, re­kao je pred­sjed­nik Udru­že­nja pi­sa­ca Kra­gu­jev­ca Ra­den­ko Bje­la­no­vić na pro­mo­ci­ji pri­re­đe­noj u Ro­ža­ja­ma u okvi­ru Sep­tem­bar­skih da­na. Ja­šo­vić je ro­đen 1960. go­di­ne u se­lu Tre­bo­vi­ću, kod Pe­ći. Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet, Od­sjek za srp­ski je­zik i ju­go­slo­ven­sku knji­žev­nost za­vr­šio je u Pri­šti­ni. Od 1987. go­di­ne ra­di kao asi­stent pri­prav­nik za sa­vre­me­ni srp­ski je­zik na ka­te­dri za srp­ski je­zik i ju­go­slo­ven­sku knji­žev­nost na Fi­lo­lo­škom fa­kul­te­tu u Pri­šti­ni. Na ma­tič­noj ka­te­dri pre­da­je mor­fo­lo­gi­ju srp­skog je­zi­ka, tvor­bu ri­je­či i lek­si­ko­lo­gi­ju. U de­cem­bru 2013. po­stao je van­red­ni pro­fe­sor za sa­vre­me­ni srp­ski je­zik i isto­vre­me­no oba­vlja du­žnost še­fa ka­te­dre za srp­ski je­zik i knji­žev­nost. Ob­ja­vio je dva­de­se­tak i pri­re­dio još 25 knji­ga o kul­tur­noj i knji­žev­noj isto­ri­ji Ko­so­va i Me­to­hi­je, Gor­nje To­pli­ce i Šu­ma­di­je. Autor je i se­dam knji­ga pje­sa­ma, če­ti­ri an­to­lo­gi­je i knji­ge krat­ke pro­ze.
Na pred­sta­vlja­nju u ro­žaj­skom Cen­tru za kul­tu­ru, Ja­šo­vić je ka­zao da se ba­vi pro­u­ča­va­njem na­rod­nih go­vo­ra, di­ja­le­kat­ske lek­si­ke i ono­ma­sti­ke.
– Mo­ja uža stru­ka je na­u­ka o ime­ni­ma lju­di, mje­sta, li­va­da, po­to­ka, nji­va... I svo­je naj­zna­čaj­ni­je ra­do­ve sam na­pi­sao iz tih obla­sti, a knji­žev­nost je mo­ja ve­li­ka lju­bav – re­kao je Ja­šo­vić.
Za­to su nje­go­ve knji­ge „Peć u pe­sma­ma”, „Pro­kle­ti­je po­jem” i „Đur­đev­dar­je”, po­seb­no za­in­te­re­so­va­le Ro­žaj­ce. Pro­fe­sor dr Zo­ran Pa­vlo­vić, tu­ma­če­ći Ja­šo­vi­će­ve pje­sme, fo­ku­si­rao se na zbor­nik pje­sa­ma „Peć u pe­sma­ma” u ko­joj je svo­je mje­sto na­šla pje­sma „Pe­ći mo­ja, ku­lo od đer­da­na” Mir­sa­de Bi­bić Ša­bo­tić, či­ji je svo­je­vre­me­no, bio pro­fe­sor na fa­kul­te­tu.
– Do­go­di­lo se da je pje­snič­ki lik na­še autor­ke, do­hva­tio ono što u li­te­rar­nom tek­stu bje­ži od do­hva­ta, ono što je u eg­zi­sten­ci­ji ži­vo­ta vi­dlji­vo, ali ne­do­hva­tlji­vo. To je u ovoj pje­smi njen ju­nak, pje­snič­ki lik, že­lio da do­hva­ti bo­žan­ski spek­tar bo­ja pa­lih sa ne­ba i osta­lih na ne­bu, ali je to bio tren, ko­ji je ostao sa­mo u vre­me­nu svi­je­sti ko­je je­di­no mo­že da ga ču­va. A po­sli­je, ka­da nje­ga na ne­bu ne­ma, ka­da je ne­sta­lo to vri­je­me, u ovoj pje­smi je ostao go­le­mi bol, ko­ji je bo­lio ovu pje­smu. Pje­sni­ki­nja je u pje­smi do­hva­ti­la sa­mo že­lju sna, ono što sa­mo osta­je u svi­je­sti kao smi­sao do­bro­te, ži­vo­ta, kao dar spu­šten sa ne­ba, kao že­lja u bla­go­slo­vu one ar­he­tip­ske taj­ne sa­kri­ve­ne ne­gdje, ta­mo da­le­ko, u svi­je­sti smi­sa­o­ne do­bro­te – re­kao je Pa­vlo­vić.
Go­vo­re­ći o pje­smi „Ze­le­ni Lim” Ja­ša­ra Re­dže­pa­gi­ća ko­ja je na­šla mje­sto u Ja­šo­vi­će­vom zbor­ni­ku „Pro­kel­ti­je po­jem” Pa­vlo­vić je ka­zao da je autor uzeo pje­snič­ki san iz to­ple du­hov­ne ma­te­ri­je, iz nje­go­ve svi­je­sti i iz ži­vo­ta, ko­ji je „oti­šao ta­mo ne­gdje i pre­šao u ta­mo ne­ko dru­go vri­je­me”.
- Eg­zi­stent­nost pje­sme iz­la­zi iz eg­zi­sten­ci­je ži­vo­ta i po­sta­je u ri­je­či­ma eg­zi­stent­no­sti pje­sme, a te ri­je­či su žu­lje­vi­te i bo­le du­hov­nu ma­te­ri­ju pje­sme, ko­ja je do­šla od­o­zgo, (da li pje­sma do­la­zi sa ne­ba?) ili je ona sa­mo bo­žan­ski dar sa ze­mlje – upi­tao se Pa­vlo­vić.
Mo­de­ra­tor pro­gra­ma bi­la je Gor­da­na Ga­nić. Or­ga­ni­za­tor pro­gra­ma je CZK pod po­kro­vi­telj­stvom Op­šti­ne Ro­ža­je.V.Ra.