So­pran Bojana Mar­ko­vić i pro­fe­sor gi­ta­re Slo­bo­dan Bog­da­no­vić, prek­si­noć su u Nik­šić­kom po­zo­ri­štu odr­ža­li kon­cert pod na­zi­vom „Kal­dr­ma­ma pje­sme vječ­ne”. Mar­ko­vi­će­va je kon­cert po­če­la sev­da­lin­kom „Što te ne­ma”, a iz­ve­la je i pje­sme „Sej­de­fu maj­ka bu­đa­še”, „Čo­ba­ni­ne”, „Još ne svi­će ruj­na zo­ra”.., kao i grč­ke, al­ban­ske, špan­ske, ru­ske pje­sme. O uspje­šno­sti kon­cer­ta i to­me ko­li­ko ova­kvi kon­cer­ti pri­ja­ju Nik­ši­ću po­ka­zu­je i či­nje­ni­ca da je pu­bli­ka iz­vo­đa­če dva pu­ta vra­ća­la na bis. Bo­ja­na je kon­cert okon­ča­la nu­me­rom „Adio, Ke­ri­da”.
Slo­bo­dan Bog­da­no­vić iz­veo je pje­smu „Ro­ma”, dok je gost ve­če­ri bio po­zna­ti cr­no­gor­ski mu­zi­čar Mar­ko Pren­tić, ko­ji je iz­veo svo­ju kom­po­zi­ci­ju. Svoj do­pri­nos ve­če­ri da­li su i vi­o­li­nist­ki­nja Ta­ma­ra Kri­vo­ka­pić, per­ku­si­o­ni­sta Slo­bo­dan Jo­vi­će­vić, pi­ja­nist­ki­nje Gor­da­na Bje­le­tić i akor­de­o­nist­ki­nja Ve­sna Ša­rac.
Do­ga­đaj je or­ga­ni­zo­van u okvi­ru re­per­to­a­ra tra­di­ci­o­nal­nih „Sep­tem­bar­skih da­na” i Pro­gra­ma po­dr­ške raz­vo­ju kul­tu­re u Nik­ši­ću, a or­ga­ni­za­to­ri su Op­šti­na Nik­šić i JU Nik­šić­ko po­zo­ri­šte.
Ne skri­va­ju­ći odu­še­vlje­nje Bo­ja­na se za­hva­li­la mno­go­broj­nim po­sje­ti­o­ci­ma. Na­da se da je pu­bli­ka uži­va­li, kao što su iz­vo­đa­či na sce­ni.
– Za nas je ovo stvar­no bi­lo ča­rob­no is­ku­stvo – re­kla je Bo­ja­na, a po za­vr­šet­ku kon­cer­ta, vid­no uz­bu­đe­na na­gla­si­la je da od uz­bu­đe­nja „ne mo­že da se sa­be­re”.
– Me­ni je sve ovo ča­rob­no, ne­stvar­no i na­dam se da je i pu­bli­ka jed­na­ko do­ži­vje­la emo­ci­ju kao i ja. Pje­sme smo Slo­bo­dan Bog­da­no­vić i ja za­jed­no iza­bra­li. Ni­je­smo htje­li da sta­vlja­mo kla­si­čan re­per­to­ar i mi­je­ša­mo žan­ro­ve. Opre­di­je­li­li smo se za ovu vr­stu mu­zi­ke jer je ona bli­ža na­šoj pu­bli­ci. Kla­sič­na mu­zi­ka još ni­je za­ži­vje­la kod nas, ali na­dam se dok se vra­tim iz Bar­se­lo­ne, gdje sam upi­sa­la ma­gi­star­ske stu­di­je, da će i to bi­ti ka­ko tre­ba, ka­za­la je Bo­ja­na.
Ona je ina­če pre­da­vač u Gim­na­zi­ji „Sto­jan Ce­ro­vić” u Nik­ši­ću. Đa­ci je obo­ža­va­ju. Bo­ja­na ča­so­ve po­či­nje pje­va­njem, jer to od nje oni tra­že.
- U mu­zi­ci i pje­va­nju sam od svo­je še­ste go­di­ne. Za­vr­ši­la sam osnov­no mu­zič­ko obra­zo­va­nje u ško­li „Da­ra Čo­ko­ri­lo” u Nik­ši­ću, pa sred­nje u ško­li „Va­sa Pa­vić” u Pod­go­ri­ci, od­sjek so­lo pje­va­nje kod prof. La­ri­se Da­šić Si­mo­vić. Mu­zič­ku aka­de­mi­ju uči­la sam u Sa­ra­je­vu, isti od­sjek, za­vr­ši­la sam kod prof. Rad­mi­le Ba­ko­če­vić. Od ove aka­dem­ske go­di­ne po­ha­đam ma­ster stu­di­je kao sti­pen­di­sta Vla­de Cr­ne Go­re na Kon­zer­va­to­ri­ju­mu u Bar­se­lo­ni, ka­za­la nam je Bo­ja­na.
Ona na­gla­ša­va da joj ni­je la­ko što mo­ra da ide iz Cr­ne Go­re, ali lju­bav pre­ma mu­zi­ci po­bje­đu­je sve.
- Cr­na Go­ra je div­na ze­mlja, ali na­ža­lost ov­dje ne­mam mo­guć­nost za da­lje usa­vr­ša­va­nje mog gla­sa. Vo­lje­la bih da svoj ta­le­nat usa­vr­šim i is­ko­ri­stim za na­stu­pe u re­gi­o­nu i svi­je­tu što ne zna­či da ne bih vo­lje­la da do­đem u Nik­šić da svo­je umjet­nič­ko is­ku­stvo po­di­je­lim sa na­šom pu­bli­kom i da edu­ku­jem mla­de ko­ji su za­in­te­re­so­va­ni za so­lo pje­va­nje, ka­že Bo­ja­na.
L.N.


Ni­šta bez lju­ba­vi

Na pi­ta­nje da li je za­i­sta ta­čan po­da­tak da đa­ci sa nje­nih ča­so­va ne bje­že, već na­pro­tiv, in­si­sti­ra­ju da ču­ju ne­vje­ro­vat­no li­jep glas ko­jim osva­ja, ona na­gla­ša­va da vo­li da ra­di sa omla­di­nom.
- Edu­ka­tiv­no dje­lu­jem na njih i mi­slim da je za to po­treb­na lju­bav pre­ma po­slu ko­ji oba­vlja­te i pre­ma pro­fe­si­ji ko­jom se ba­vi­te. Oni osje­ća­ju mo­ju lju­bav pre­ma pje­smi i zna­ju da mi ni­kad ni­je te­ško za­pje­va­ti, pa to vo­lim da ra­dim i uči­o­ni­ci. Re­per­to­ar za­vi­si od sve­u­kup­nog ras­po­lo­že­nja u uči­o­ni­ci, a ra­di se o dje­ci ko­ja slu­ša­ju kva­li­tet­nu mu­zi­ku pa se na re­per­to­a­ru na­đe tra­di­ci­o­nal­na na­rod­na mu­zi­ka, do­ma­ći i stra­ni pop i rok, a vo­le da ču­ju i ne­ku oper­sku ari­ju, ka­že Bo­ja­na.