Dru­gog da­na Me­đu­narod­nog na­uč­nog sku­pa „Sve­ti Jo­van Vla­di­mir kroz vje­ko­ve” odr­ža­ne su dvi­je se­si­je, na te­mu kult Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, i ar­he­o­lo­gi­ja, isto­ri­ja, umjet­nost, knji­žev­nost i et­no­gra­fi­ja. Ve­o­ma za­pa­že­no iz­la­ga­nje na te­mu ar­he­o­lo­gi­je imao je ar­he­o­log iz Ba­ra Mla­den Za­gar­ča­nin.
On je is­ta­kao da su pro­u­ča­va­nja ar­he­o­lo­ških lo­ka­li­te­ta po­sled­njih go­di­na na pro­sto­ru ne­ka­da­šnje Di­o­kli­je, kao i re­vi­zi­ja sta­ri­jih is­ko­pa­va­nja ko­ja su ob­ja­vlje­na su­mar­no ili uop­šte ni­su ob­ja­vlji­va­na, otvo­ri­la put ka no­vim po­da­ci­ma ve­za­nim za 10. i 11. vi­jek u Di­o­kli­ji. Od­no­sno, onog pe­ri­o­da ko­ji je ne­po­sred­no ve­zan za Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra, nje­go­ve pret­ke i na­sled­ni­ke.
- Ka­ko je sred­nji vi­jek na na­šim pro­sto­ri­ma ve­li­ka ta­bu­la ra­za, ko­ja se ve­o­ma če­sto za­o­bi­la­zi, on­da su bi­lo ka­kvi ma­te­ri­jal­ni po­da­ci ovog pe­ri­o­da od iz­u­zet­nog zna­ča­ja za pro­ši­re­nje po­sto­je­ćeg zna­nja o „naj­tam­ni­jim pe­ri­o­di­ma iz na­še isto­ri­je”. Vr­lo če­sto se po­mi­nje Pre­či­sta Kra­jin­ska, kao mje­sto gdje je sa­hra­njen sve­ti kralj, na­kon tran­sla­ci­je mo­šti­ju iz Pre­spe, a da je ne­du­go za­tim po­red nje­go­vih no­gu sa­hra­nje­na i že­na mu Ko­sa­ra, ko­ja je ov­dje osno­va­la žen­ski ma­na­stir. Če­sto je po­na­vlja­na te­o­ri­ja o kra­đi nje­go­vih mo­šti­ju, 1215. go­di­ne, od stra­ne Epi­ra­ca, a za­tim i Drač, pa El­ba­son itd. Či­ni mi se da se ni­ka­da ne­će­mo oslo­bo­di­ti ovih ne­u­te­me­lje­nih hi­po­te­za, ko­je su iza­šle iz Ša­fa­ri­ko­vih ili Ju­ri­če­ko­vih pret­po­stav­ki još kra­jem 19. vi­je­ka, a ko­je su kul­tu Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra na­ni­je­le ve­li­ku i ne­na­dok­na­di­vu šte­tu. Sko­ro da je ne­mo­gu­će po­bro­ja­ti sve one ko­ji su sma­tra­li, i da­nas sma­tra­ju, da je mje­sto upo­ko­je­nja sve­tog kra­lja ova ma­la tri­kon­hal­na cr­kvi­ca, po­sve­će­na Vaz­ne­se­nju Bo­go­ro­di­ce, a ko­ja je u te­škim vre­me­ni­ma za Zet­sku mi­tro­po­li­ju, u pr­voj po­lo­vi­ni 15. vi­je­ka, pre­tvo­re­na u sje­di­šte mi­tro­po­li­ta, tra­ju­ći ono­li­ko vre­me­na ko­li­ko se iz­gle­da mo­glo iz­dr­ža­ti pred na­do­la­ze­ćim osman­li­ja­ma – re­kao je Za­gar­ča­nin.
Na­gla­ša­va­ju­ći da ih je upra­vo ta za­blu­da da se u jed­noj ma­loj cr­kvi­ci mo­že sa­hra­ni­ti je­dan od naj­ve­ćih sve­ti­te­lja od Di­o­kle­ti­je do Bu­gar­ske, na­ve­la da re­vi­di­ra­ju po­sto­je­će ar­he­o­lo­ške po­dat­ke, i upo­re­de ih sa ve­o­ma oskud­nim isto­rij­skim iz­vo­ri­ma, a sve u ci­lju do­ka­zi­va­nja da je Pre­či­sta Kra­jin­ska sa­mo je­dan od bal­šić­kih tri­kon­ho­sa, na Ska­dar­skom je­ze­ru, sa­gra­đe­na u vri­je­me ko­je pret­ho­di po­di­za­nju osta­lih tri­kon­ho­snih cr­kvi­ca u okvi­ru ma­na­sti­ra Star­če­vo, Mo­rač­nik, Be­ška i mo­žda Top­ha­la.
Pre­ma ri­je­či­ma Za­gar­ča­ni­na, is­tra­ži­va­nja da­na­šnjeg gro­blja i mra­mo­ro­va ko­ji su se­kun­dar­no po­sta­vlje­ni is­pred cr­kve, uka­zu­ju da je sa­hra­nji­va­nje u Pre­či­stoj po­če­lo za vri­je­me Bal­ši­ća, i da su naj­sta­ri­ji gro­bo­vi uko­pa­ni kroz slo­je­ve da­to­va­ne ma­te­ri­ja­lom iz 14. i 15. vi­je­ka.
- Da je ov­dje Ko­sa­ra na­pra­vi­la svoj kon­vent – žen­ski ma­na­stir, i u 12. i 13. vi­je­ku ma­na­stir bi na­sta­vio da po­sto­ji. Po­sto­ja­la je sa­mo ma­la cr­kva s kra­ja 14. vi­je­ka oko ko­je se po­ste­pe­no raz­vi­ja­la ke­no­vi­jal­na za­jed­ni­ca i gro­blja, na ko­me su se, osim mo­na­ha, sa­hra­nji­va­li i sta­nov­ni­ci ob­lji­žnjeg se­la sve do 18. vi­je­ka. Is­tra­ži­va­nja 1976, 1985. i 2012. go­di­ne, i re­vi­zi­ja ot­ko­pa­nog ma­te­ri­ja­la, po­ka­za­la su da ne po­sto­ji ma­te­ri­jal sta­ri­ji od kra­ja 14. vi­je­ka, a me­đu hi­lja­da­ma ulo­ma­ka ke­ra­mi­ke ni­je pro­na­đen ni­ti je­dan ko­ji bi mo­gao da se da­tu­je i pri­bli­ži u nje­go­vo vri­je­me. Is­tra­ži­vao sam na de­se­ti­ne lo­ka­li­te­ta, i jed­no­stav­no je ne­mo­gu­će da ži­vu­ći ma­na­stir sa­kri­je do­ka­ze o jed­nom pe­ri­o­du nje­go­vog ži­vo­ta, a da ga u dru­gom ima u obi­lju, od­no­sno, ne­mo­gu­će je da, uko­li­ko je po­sto­jao ma­na­stir, ne­ma tra­ga od ar­he­o­lo­ških na­la­za ti­pič­nih za 10. ili 11. vi­jek - ka­že Za­gar­ča­nin.
On do­da­je da je kult Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra po­sto­jao u Pre­či­stoj Kra­jin­skoj u 15. vi­je­ku, ka­da je u njoj bi­la smje­šte­na Mi­tro­po­li­ja.
– Da li bi mi­tro­po­lit do­zvo­lio da krst sve­tog kra­lja osta­ne na do­hvat ru­ke osman­li­ja­ma na­kon što se pre­se­lio u Mo­rač­nik, Vra­nji­nu i Kom, a za­tim traj­no ostao na Ce­ti­nju. Ka­ko je mo­gu­će da je krst ostao, a mo­šti ukra­de­ne? Zar Epir­ci ne bi htje­li da ima­ju i ovu re­li­kvi­ju, jer je po Ži­ti­ju knez sa­hra­njen sa kr­stom u ru­ci. Svač je cen­tral­no mje­sto žu­pe, Ob­lik upra­vo one žu­pe gdje se sve­ti Jo­van su­pro­sta­vio bu­gar­skom ca­ru Sa­mu­i­lu. A i dan da­nas po­sto­ji tra­di­ci­ja da je ov­dje kralj Vla­di­mir po­bi­je­dio ne­kog stra­šnog ca­ra. Da­na­šnje br­do Vla­di­mir na sje­ve­ru ru­ba Sva­ča je Ob­lik iz ge­sta ano­nim­nog sve­šte­ni­ka, dok je sa­da­šnje br­do Ob­lik u Al­ba­ni­ji, na ko­me ne­ma ni­ti jed­nog ostat­ka ne­ke voj­ne ar­hi­tek­tu­re, sa­mo po­du­dar­nost, ili iz ne­kog raz­lo­ga pre­ne­sen to­po­nim. Po­sto­ji mi­šlje­nje da je Ob­lik ustva­ri Ta­ra­boš. Ime br­da Vla­di­mir, tra­di­ci­ja u na­ro­du ko­ji ži­vi u oko­li­ni, kao i utvr­đe­nje sa cr­kvom, ci­sti­jer­na­ma za vo­du, i iz­u­zet­nim stra­te­škim mo­guć­no­sti­ma, što upu­ću­je da je ov­dje mje­sto na ko­je se sklo­nio knez Vla­di­mir to­kom Sa­mu­i­lo­vog na­pa­da - za­klju­ču­je Za­gar­ča­nin.
On do­da­je da je lo­kal­na le­gen­da po­tvr­di­la mno­ge pret­po­stav­ke i da­la dra­go­cje­ne od­go­vo­re.
- Ja sam je čuo 2000. go­di­ne od sta­rog čo­ba­ni­na ko­ji mi je pri­čao o br­du pod­no ko­jeg mu je ku­ća, o kra­lju Vla­di­mi­ru i o to­me ka­ko je „sve­ti kralj bje­žao od zlog ca­ra” re­kao je Za­gar­ča­nin.
D.S.


O kul­tu sve­tih vla­da­ra mu­če­ni­ka

U pri­je­po­dnev­noj se­si­ji o kul­tu Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra iz­la­ga­li su Va­sja Ve­li­no­va na te­mu „Kult Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra u kon­tek­stu sred­njo­vje­kov­ne bal­kan­ske vla­dar­ske ide­o­lo­gi­je”, Zo­ran Po­po­vić „Sve­ti Jo­van Vla­di­mir i kult sve­tih vla­da­ra mu­če­ni­ka u is­toč­nom hri­šćan­stvu”, De­ja­na Va­sin na te­mu „Stva­ra­nje kul­ta Cr­ne Go­re u Pre­čan­skoj po­li­tič­koj jav­no­sti”, Du­šan Ba­ta­ko­vić na te­mu „O kul­tu Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra u Sr­bi­ji u 19. vi­je­ku”. Pro­to­je­rej sta­vro­for Ve­li­bor Džo­mić iz­la­ga­o je na te­mu „Prav­ni aspek­ti za­šti­te kul­ta Sve­tog Jo­va­na Vla­di­mi­ra kao ne­ma­te­ri­jal­nog kul­tur­nog do­bra u prav­nom si­ste­mu Cr­ne Go­re”.