Za No­vu 1984. go­di­nu 31. de­cem­bra u „Sa­va” cen­tru odr­ža­na je pre­mi­je­ra mju­zi­kla „Taj­na Cr­ne ru­ke” či­ji su auto­ri tek­sta bi­li Lju­bi­ša Ri­stić i Pu­ri­ša Đor­đe­vić, ko­re­o­gra­fi­ju je ra­di­la Na­da Ko­ko­to­vić, a re­ži­rao je Lju­bi­ša Ri­stić. Sa­da, 33 go­di­na ka­sni­je, opet na Ve­li­koj sce­ni „Sa­va” cen­tra igra­će se ovaj mju­zikl, na­ža­lost za Sr­bi­ju i srp­sko pi­ta­nje sve­vre­men i ak­tu­e­lan uvi­jek.
– Sr­bi­ja ni­ka­ko da pre­sta­ne da bu­de u ži­ži in­te­re­so­va­nja i srp­sko pi­ta­nje ne­za­o­bi­la­zno – iz­ja­vi­la je u raz­go­vo­ru za „Dan” Vje­ra Mu­jo­vić, glu­mi­ca Na­rod­nog po­zo­ri­šta u Be­o­gra­du.
U mju­zi­klu „Taj­na Cr­ne ru­ke” pre­mi­jer­no iz­ve­de­nom 9. ok­to­bra u be­o­grad­skom „Sa­va” cen­tru i 13. ok­to­bra na sce­ni Srp­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta u No­vom Sa­du, Vje­ra igra tri ulo­ge i na se­bi svoj­stven na­čin iz­no­si sva­ku, da­ju­ći joj oso­ben pe­čat pre­po­znat i od pu­bli­ke i struč­ne kri­ti­ke. Mu­jo­vi­će­va je ta­ko u ovom isto­rij­skom i sa­vre­me­nom spek­ta­klu – mju­zikl, ope­ra, ba­let i dra­ma, u ko­jem uče­stvu­je 80 glu­ma­ca, pje­va­ča i ba­le­ri­na, bor­be­na so­ci­ja­list­ki­nja Ju­li­ja­na, ko­ja če­ka da do­đe re­pu­bli­ka, po­sli­je Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je, ali i ma­gič­na, uče­na Ma­ga Ma­ga­zi­no­vić.
– Ona je pr­va že­na pro­fe­sor fi­lo­zo­fi­je u Sr­bi­ji, ve­li­ka in­te­lek­tu­al­ka ko­ja je do­šla da stu­di­ra u Min­hen i on­da se za­lju­bi­la u mo­de­ran ples, ko­ji uči kod se­stre Isi­do­re Dan­kan. Ta­ko je Ma­ga po­sta­la i oso­ba ko­ja je pr­va do­ni­je­la mo­de­ran ples u Sr­bi­ju, a sma­tra­la je da su naj­um­ni­je že­ne Sr­bi­je Ani­ca Sa­vić Re­bac, Kse­ni­ja Ana­sta­si­je­vić i Isi­do­ra Se­ku­lić. Ma­ga je bi­la i pr­va že­na no­vi­nar u Sr­bi­ji i pi­sa­la u „Po­li­ti­ci” to­ga do­ba, ob­ja­šnja­va Vje­ra. Ipak, naj­dra­ža joj je, ka­že, ulo­ga slav­nog Ga­vri­la Prin­ci­pa.
- Tog dje­ča­či­ća, ko­ji je ubio, ka­ko sam ka­že, Fra­nju Fer­di­nan­da. Mi­slim da mi glu­mi­ce vo­li­mo da igra­mo mu­škar­ce, dje­ča­ke i ja sam do sa­da od­i­gra­la dva li­ka. To je ja­ko uz­bu­dlji­vo igra­ti mu­škar­ce. Do sa­da sam za­i­gra­la u li­ku To­bi­ja Kre­ki­ta u „Oli­ve­ru Tvi­stu”, a tu­ma­či­la sam i Mo­gli­ja u „Knji­zi o džun­gli”. I, evo, sa­da sam Ga­vri­lo Prin­cip i neo­bič­no me ra­du­je ova ulo­ga, jer mo­gu ne­što ga­men­sko iz se­be da pu­stim – do­da­je glu­mi­ca.
Ona uka­zu­je da je u pred­sta­vi ne­ko­li­ko Mla­do­bo­sa­na­ca i da ja­ko vo­li što igra te lju­de ko­je su in­stru­i­ra­li Di­mi­tri­je Mi­tri­no­vić i Ni­ko­laj Ve­li­mi­ro­vić.
- I ne­ka­ko mi se svi­đa, jer ovaj mju­zikl mo­že da po­ka­že da po­sli­je Ru­si­je, tre­ba sa­da i Sr­bi­ja da bu­de u mo­di. Po­sljed­nju de­ce­ni­ju je Ru­si­ja do­šla u mo­du, što ja ja­ko vo­lim, a ka­da sam ja pri­je 20 go­di­na od­la­zi­la u Ru­si­ju ja­ko ve­za­na za ru­sku li­te­ra­tu­ru, svi su mi go­vo­ri­li, ma šta ćeš ta­mo idi na Za­pad. No, evo Ru­si­je da­nas u mo­di, a mi­slim da ula­zi, eto, i Sr­bi­ja, ka­že Vje­ra, ko­ja je u ovom spek­ta­klu na još je­dan na­čin po­seb­na. Njen su­prug, ina­če dok­tor Šte­fan Len­kos Prajs je za­i­grao s njom na sce­ni.
- Da on igra Di­mi­tri­ja Mi­tri­no­vi­ća, igra na nje­mač­kom i ka­že ono što je na­pi­sao u raz­gled­ni­ci Ivi An­dri­ću: „Uči­te en­gle­ski i či­taj­te Vit­me­na”. Zbog po­sla Šte­fan će od­i­gra­ti tri pred­sta­ve, pa mo­ra da se vra­ti za Min­hen na svoj po­sao, a ovo je bi­la jed­na du­ho­vi­tost i ma­li iz­let za nje­ga. Ni­je bez raz­lo­ga baš taj broj tri, jer u Nje­mač­koj ka­žu: „Ono što ni­si ura­dio tri pu­ta, kao da ni­si ni ura­dio”. Ina­če, sve je po­če­lo ka­da je sa mnom sti­gao na pro­bu i Lju­bi­ša Ri­stić mu je re­kao: „Šte­fa­ne mo­raš da glu­miš”, što je on od­mah pri­hva­tio, pri­je sve­ga jer od­lič­no pje­va. Mi­tri­no­vić, ko­ga tu­ma­či moj su­prug na krat­ko, je po­znat po ču­ve­nom go­vo­ru ko­ji je odr­žao 1914. go­di­ne na otva­ra­nju pr­ve iz­lo­žbe „Pla­vog ja­ha­ča” - Klea, Kan­din­skog i dru­go­va, pri­ča Vje­ra. Do­da­je da je pu­bli­ka fan­ta­stič­no pri­hva­ti­la pred­sta­vu, a po njoj, ova­ko ozbilj­na te­ma u vi­du mju­zi­kla je neo­bi­čan, ali sa­vr­šen umjet­nič­ki is­kaz. Ra­ri­tet u spek­ta­klu je pop ili estrad­na zvi­je­zda Na­ta­ša Be­kva­lac, ko­ja igra Dra­gu Ma­šin, a i ovo je za glu­mi­cu pre­mi­jer­ni su­sret na sce­ni.
- Ona uglav­nom pje­va svo­ju ulo­gu, za­i­sta se po­tru­di­la i od­lič­no je Na­ta­ša to ura­di­la. Bi­la je i di­van part­ner i bi­lo je li­je­po pri­pre­ma­ti pred­sta­vu sa njom, ob­ja­šnja­va Mu­jo­vi­će­va.
„Taj­na Cr­ne ru­ke” na­sta­vi­će, uka­zu­je sa­go­vor­ni­ca, svoj nor­ma­lan ži­vot dva pu­ta mje­seč­no na Ve­li­koj sce­ni „Sa­va” cen­tra, a već pr­vu po­nov­nu iz­ved­bu mo­že­mo vi­dje­ti 3. no­vem­bra. Vje­ra uz ovu i osta­le pred­sta­ve u ma­tič­nom i go­stu­ju­ćim sce­na­ma, pri­pre­ma i dvi­je no­ve, ali za­sad one osta­ju pod ve­lom taj­ne.
M.Nje­guš


Raz­li­ka u 80 go­di­na

Ve­li­ki an­sambl „Taj­na Cr­ne ru­ke”, od naj­sta­ri­jih - pi­sca Pu­ri­še Đor­đe­vi­ća i glum­ca Vla­ste Ve­li­sa­vlje­vi­ća, do naj­mla­đe - ba­le­ri­ne Si­mo­ne Ra­bre­no­vić – raz­li­ka me­đu nji­ma je oko 80 go­di­na, pred­vo­de ve­li­ke zvi­je­zde dram­ske, ba­let­ske i mu­zič­ke sce­ne: Ra­da Đu­ri­čin, Ana Pa­vlo­vić, Na­ta­ša Be­kva­lac, Da­ra Džo­kić, Bo­ja­na Sta­me­nov, Ta­nja Bo­ško­vić, Du­šan Svi­lar, Sve­to­zar Cvet­ko­vić, Ana Ko­stov­ska, Vje­ra Mu­jo­vić, La­zar Jo­va­nov, Ra­le Mi­len­ko­vić, No­vak Si­mić, So­nja Le­štar, Ni­ko­la Mar­ko­vić, Ni­ko­la Ivač­kov... uz mla­đe i naj­mla­đe glum­ce KPGT-a i ba­let­ski an­sambl ko­ji sa­či­nja­va­ju naj­ta­len­to­va­ni­je mla­de ba­le­ri­ne iz be­o­grad­skih i pan­če­vač­ke ba­let­ske ško­le.