Kapitalno djelo sta­ro­ru­ske knji­žev­no­sti „Slo­vo o po­ho­du Igo­ro­vom” sa ilu­stra­ci­ja­ma i ka­li­graf­skim li­sto­vi­ma ori­gi­nal­nog tek­sta u pre­vo­du, prepjevu i sa ko­men­ta­ri­ma Ve­re Hor­vat, ne­dav­no su ob­ja­vi­le u di­vot-iz­da­nju iz­da­vač­ke ku­će „Štam­par Ma­ka­ri­je” iz Be­o­gra­da i „Obod­sko slo­vo” iz Pod­go­ri­ce.
„Slo­vo o po­ho­du Igo­ro­vom”, re­mek-dje­lo ru­ske po­e­zi­je s kra­ja XII vi­je­ka, je­dan je od naj­dra­go­cje­ni­jih pi­sa­nih spo­me­ni­ka autoh­to­ne sta­ro­ru­ske po­e­zi­je. Nje­go­va iz­u­zet­na isto­rij­ska vri­jed­nost je u to­me što pred­sta­vlja je­di­ni i je­din­stve­ni njen obra­zac ko­ji je sti­gao do nas.
„Slo­vo o pol­ku Igo­re­ve”, ka­ko gla­si ori­gi­nal­ni na­ziv spje­va, ot­kri­ve­no je 1795. u drev­nom srednjovjekovnom ru­ko­pi­su u mo­skov­skoj bi­bli­o­te­ci po­zna­tog isto­ri­ča­ra i ar­he­o­gra­fa, znal­ca i ne­u­mor­nog ko­lek­ci­o­na­ra ma­nu­skri­pa­ta A. Mu­si­na-Pu­ški­na. Po­sli­je pet go­di­na po­ja­vi­lo se i pr­vo štam­pa­no iz­da­nje, dok je za ca­ri­cu Ka­ta­ri­nu II, ini­ci­ja­to­ra sa­ku­plja­nja ri­jet­kih ru­ko­pi­sa, ko­pi­ja ura­đe­na još ra­ni­je. Drev­ni ori­gi­nal je ne­tra­gom ne­stao to­kom ve­li­kog po­ža­ra u Mo­skvi 1812. Od­su­stvo ori­gi­na­la iza­zi­va­lo je žuč­ne na­uč­ne ras­pra­ve to­kom vje­ko­va, da bi da­nas, po­sli­je se­ri­je naj­no­vi­jih na­uč­nih eks­per­ti­za (či­ji okvi­ri se­žu da­le­ko iz­van isto­rij­skih, knji­žev­no-isto­rij­skih i lin­gvi­stič­kih) pro­blem bio ko­nač­no raz­ri­je­šen u ko­rist ap­so­lut­ne auten­tič­no­sti i po­tvr­đe­ne sta­ro­sti „Slo­va”.
Ep o ju­nač­kom po­ho­du kne­za Igo­ra za osno­vu ima re­al­ni isto­rij­ski do­ga­đaj, kao što je to slu­čaj i sa svim osta­lim knji­žev­nim dje­li­ma sred­njeg vi­je­ka. Do­ga­đaj je une­sen u lje­to­pis za go­di­nu 1185, kao ne­u­spje­li po­hod pro­tiv Po­lo­va­ca kne­za Igo­ra Svja­to­sla­vi­ča, okon­čan kra­hom ru­ske voj­ske i za­ro­blja­va­njem sa­mog kne­za. Autor ovog iz­van­red­nog spje­va osta­je ne­po­znat sve do da­nas, ma­da se broj pret­po­stav­ki ipak sve vi­še sma­nju­je. Ono što je iz­van sum­nje je da se ra­di o iz­u­zet­no obra­zo­va­noj i po­et­ski na­da­re­noj lič­no­sti, oso­bi vi­so­kog ran­ga ko­ja je bi­la ve­o­ma bli­zu, ako ne i uče­snik, do­ga­đa­ja opi­sa­nih u „Slo­vu”. Dje­lo od­li­ku­je za­pa­nju­ju­ća sa­že­tost, sve­de­nost i je­zgro­vi­tost; la­pi­dar­no­sti i vi­še­znač­no­sti gu­stog i vi­še­stru­ko is­pre­ple­te­nog tek­sta te­ško je na­ći pan­dan, sem, mo­žda, u srednjovjekovnom sli­kar­stvu.
Knji­žev­na ana­li­za epa po­ka­zu­je da, i po­red auto­ro­vog du­bo­kog hri­šćan­skog ute­me­lje­nja, po­sto­ji či­tav sloj po­je­di­nač­nih i slo­že­nih pa­gan­skih sim­bo­la ko­ji ni­su bi­li tu­đi nje­go­vim sa­vre­me­ni­ci­ma i sti­lu ju­nač­kih na­rod­nih pjesama, ali ko­ji, kao fi­gu­re sa fa­sa­da ka­te­dra­la, ne sa­mo da ni­su ugro­zi­li do­mi­nant­nost hri­šćan­skog po­gle­da na svi­jet, ne­go uči­ni­li da dje­lo bu­de još za­ni­mlji­vi­je u kul­tu­ro­lo­škom, isto­rij­skom i knji­žev­nom smi­slu.
Po­vr­šni po­gled na „Slo­vo o po­ho­du Igo­ro­vom” mo­žda bi mo­gao do­ve­sti do za­ključ­ka da ovo dje­lo spa­da u pro­zna ostva­re­nja; ipak, isti­ni za vo­lju, tre­ba re­ći da je za­pra­vo na­pi­sa­no u ta­ko­zva­nom slo­bod­nom ili bi­je­lom sti­hu. Nje­go­va kao u ka­me­nu kle­sa­na kom­po­zi­ci­ja, unu­tra­šnji ri­tam i na­boj, preg­nant­nost i vi­so­ka in­to­ni­ra­nost is­ka­za za­i­sta su mno­go bli­ži po­et­skom, ne­go pro­znom ka­zi­va­nju.
Za­to i ni­je neo­bič­no što su broj­ni pre­vo­di, po­seb­no na sa­vre­me­ni ru­ski i dru­ge slo­ven­ske je­zi­ke, ima­li za cilj da tu po­e­tič­nost na raz­li­či­te na­či­ne iz­ra­ze i pod­vu­ku.
Pje­snik i pre­vo­di­lac Ve­ra Hor­vat je, u na­mje­ri da što sve­stra­ni­je pred­sta­vi sve fa­se­te ovog gran­di­o­znog dje­la svjet­ske knji­žev­no­sti, iza­bra­la plu­ra­li­stič­ki na­čin ko­ji bi se mo­gao na­zva­ti i vi­še­di­men­zi­o­nal­nim. Ona je, osim osnov­nog tek­sta „Slo­va” pred­sta­vlje­nog u ta­ko­zva­noj nu­me­ri­sa­noj i ne­nu­me­ri­sa­noj ver­zi­ji, na­či­ni­la i dva iz­vr­sna po­et­ska pre­vo­da – je­dan u slo­bod­nom, a dru­gi u ri­mo­va­nom sti­hu. Iz­da­nje je, ta­ko­đe, op­skr­blje­no iz­u­zet­no obim­nim ko­men­ta­ri­ma ko­ji pred­sta­vlja­ju dra­go­ce­ni in­stru­men­ta­rij i pu­to­kaz za lak­še kre­ta­nje kroz drev­ni tekst i nje­go­vo sve­o­bu­hvat­ni­je ra­zu­mi­je­va­nje, na­vo­di pod­go­rič­ki iz­da­vač.R.K.