Tra­di­ci­o­nal­nim sa­bo­ro­va­njem drob­njač­kog brat­stva Ko­sov­čić u šav­nič­kom se­lu Du­ži u Epar­hi­ji bu­di­mljan­sko-nik­šić­koj po­če­lo je pra­zno­va­nje pr­vog srp­skog ar­hi­e­pi­sko­pa i prosvjetitelja Sve­tog Sa­ve. Brat­stve­ni­ci, ko­ji­ma je Sv. Sa­va za­štit­nik do­mo­va, pr­vo su se sa­bra­li u du­škoj cr­kvi gdje je epi­skop bu­di­mljan­sko-nik­šić­ki Jo­a­ni­ki­je slu­žio Sve­tu ar­hi­je­rej­sku li­tur­gi­ju uz sa­slu­že­nje šav­nič­kog pa­ro­ha Dra­žen­ka Ri­sti­ća i je­re­ja Mi­li­vo­ja Jo­vo­vi­ća iz Ža­blja­ka, a u pri­su­stvu se­strin­stva ma­na­sti­ra Pod­ma­lin­sko, ko­ji se na­la­zi na­do­mak Šav­ni­ka. Be­sje­de­ći vla­di­ka Jo­a­ni­ki­je is­ta­kao je da je Sv. Sa­va do­nio svje­tlost pra­ve isti­ni­te vje­re sa Sve­te go­re Aton­ske, a srp­skom na­ro­du pro­po­vi­je­dao je Je­van­đe­lje, na srp­skom je­zi­ku. Vas­pi­tan je, ka­že vla­di­ka, u vje­ri u do­mu svo­ga oca ve­li­ko­ga i slav­no­ga žu­pa­na srp­sko­ga Ste­fa­na Ne­ma­nje, ali je taj oganj ras­plam­sao na Sve­toj go­ri i pre­ko nje­go­vo­ga li­ca i pre­ko nje­go­ve ri­je­či za­si­ja­la je svje­tlost Je­van­đe­lja u ro­du srp­sko­me.
- Uvi­jek se na­rod sje­ća svo­jih pre­da­ka, na­ro­či­to onih naj­i­stak­nu­ti­jih, naj­za­pa­že­ni­jih, naj­zna­čaj­ni­jih i naj­za­slu­žni­jih lič­no­sti. A, ako su te lič­no­sti ujed­no i sve­ti bož­ji lju­di oni su uvi­jek pri­sut­ni u ži­vo­tu na­ro­da, što vi­di­mo i na dje­lu i ov­dje u sni­je­gom opa­sa­nom i go­ro­vi­tom Drob­nja­ku gdje se Sv. Sa­va pro­sla­vlja na je­dan na­ročt na­čin, re­kao je epi­skop Jo­a­ni­ki­je.
Iz zna­me­ni­tog i ja­kog srp­skog ko­ri­je­na, brat­stva Ko­sov­čić, ka­zao je vla­di­ka, na­sta­lo je vi­še od 25 pre­zi­me­na. Sa­bi­ra­ju se u svo­joj po­stoj­bi­ni, iako su se mno­gi ra­se­li­li iz Drob­nja­ka do Ka­li­no­vi­ka, Ro­ma­ni­je, Be­o­gra­da, Pri­mor­ja. U Drob­nja­ku, nji­ho­voj po­stoj­bi­ni, ima­ju če­ti­ri ma­na­sti­ra i pet­na­e­stak cr­ka­va i to je, ka­že epi­skop Jo­a­ni­ki­je, ve­li­ka isto­ri­ja i tra­di­ci­ja, što svje­do­či da ide­mo pu­tem Sv. Sa­ve. Do­ma­ćin ovo­go­di­šnjeg sa­bra­nja Mi­li­ja Će­ra­nić ka­zao je na du­hov­noj aka­de­mi­ji da kult Sv. Sa­ve ni­gdje ni­je pri­sut­ni­ji ne­go u Drob­nja­ku. Uz svog du­hov­nog oca, ka­zao je on, na sva­kom sku­pu ne­za­mi­sli­vo je a da ne po­me­nu i Vu­ka Ka­ra­dži­ća.
- Pr­vi je, pri­je vi­še od osam vje­ko­va, uda­rio te­me­lje ne sa­mo Drob­nja­ku već cje­lo­kup­nom srp­skom ro­du, da­ju­ći nam i cr­kvu i ško­lu, sve ono što ne­slo­ve­snu sku­pi­nu lju­di či­ni na­ro­dom. Dru­gi je, pri­je vi­jek i po na tim te­me­lji­ma iz­gra­dio ču­de­snu gra­đe­vi­nu sa­vre­me­nog srp­skog je­zi­ka i uči­nio da se za ime Drob­njak sa­zna ši­rom kul­tur­ne Evro­pe. Za osno­vu srp­skog knji­žev­nog je­zi­ka uzeo je go­vor is­toč­ne Her­ce­go­vi­ne či­ji je Drob­njak, naj­vje­ro­vat­ni­je, bio naj­ve­ći, naj­po­zna­ti­ji i naj­zna­čaj­ni­ji dio, ka­zao je Će­ra­nić.
On je is­ta­kao da je Sv. Sa­va kr­sna sla­va 10 du­ških i 25 po­ro­di­ca u su­sjed­nom se­lu Po­šće­nje. Će­ra­nić je ka­zao da su nji­ho­vi pre­ci u pe­ri­o­du od 1820-1840. go­di­ne pod tur­skom vla­šću, pre­ma Kon­sta­di­nu D. Pet­ko­vi­ču u Du­ži­ma sa­gra­di­li cr­kvu Sv. Sa­ve, u se­lu Ko­ma­r­ni­ca po­čet­kom pro­šlog vi­je­ka po­dig­nu­ta je ško­la „Sv. Sa­va”. Svog du­hov­nog oca, na­gla­sio je Će­ra­nić, pra­zno­va­li su i u onim, ne ta­ko dav­nim i te­škim vre­me­ni­ma.
- Da­nas nam, sla­va Bo­gu, ni­ko ne bra­ni da sla­vi­mo. Ve­ći­na nas pro­sla­vlja sla­vu, u ve­ći­nu na­ših do­mo­va su ušli sve­šte­ni­ci, sve­šta­mo vo­di­cu, pa­li­mo svi­je­ću, sve­šta­mo ži­to i ko­lač. Ali nas je i da­lje, bra­ćo sve­to­sav­ci, neo­pro­sti­vo ma­lo u cr­kvi. U Drob­nja­ku pro­sto­ra ima­mo za če­ti­ri, pet pa­ro­hi­ja, a po­sla ni za jed­nog pa­ro­ha. Pri­zi­vaj­te i pri­maj­te sve­šte­ni­ka. Sa njim u vaš dom ula­zi bož­ji bla­go­slov. U ovim na­o­pa­kim vre­me­ni­ma, kad su na­pad­nu­te sve na­še vri­jed­no­sti i sve­ti­nje od cr­kve, je­zi­ka i pi­sma, do­ma i do­ma­ći­na, bra­ka, po­ro­di­ce i dje­ce do sa­me su­šti­ne ljud­skog bi­ća, Cr­kva i vje­ra su nam je­di­na šan­sa da se oču­va­mo i osta­ne­mo ono što su bi­li na­ši pre­ci a što mi je­smo, na­gla­sio je Će­ra­nić.
„Osa­vlje­ni na­rod lo­ma­čom se ra­đa” bi­la je te­ma be­sje­de ko­ju je na Du­hov­noj aka­de­mi­ji u Du­ži­ma iz­go­vo­rio mr Slo­bo­dan Ču­ro­vić. Ka­ko je is­ta­kao, pri­ča o Sv. Sa­vi na­sta­la je iz nje­go­vog pe­pe­li­šta, a mi bi bez te pri­če bi­li još „ne­iz­go­vor­lji­vi, ne­do­pi­sa­ni, ras­pa­ra­ni“.
- I dok god je hljeb naš bio za­sa­vljen ni­je na­rod Rast­kov bio gla­dan, jer je iz kva­sa­nja nje­go­vih ri­je­či ni­ca­la svje­tlost ko­ja je nje­go­vim li­kom svje­tlo­li­ko ta­mja­ni­la i ki­ri­sa­la, kr­šta­va­la i hra­ni­la. I Sa­vu smo sla­vi­li sve dok ni­je za­var­či­lo, za­ja­ha­lo, ne­ko dru­go, tur­ko­li­ko do­ba ko­je je htje­lo da ga po­me­ze­ti, da ga ću­šne spro­če­lja, da bi ne­ki no­vo­po­bje­di­te­lji za­bra­ni­li i za­ma­đi­ja­li nas, da Sr­bi­ma ukri­je Sa­vu, re­kao je iz­me­đu osta­log mr Ču­ro­vić.
Brat­stvo Ko­sov­čić, s bla­go­slo­vom epi­sko­pa Jo­a­ni­ki­ja od 2001. go­di­ne sa­bi­ra se re­dov­no sva­ke go­di­ne, uglav­nom pr­ve su­bo­te pri­je 27. ja­nu­a­ra ka­da se sla­vi Sv. Sa­va. Na­red­ne go­di­ne, pre­ma nji­ho­voj tra­di­ci­ji, sa­bor brat­stva će bi­ti odr­žan u se­lu Po­šće­nje.
B.Bra­šnjo

Na­u­či­te pje­san, to je iz­ba­vlje­nje
Mr Mi­lo­rad Du­ru­to­vić be­sje­dio je na te­mu „Sv. Sa­va-te­melj srp­skog pje­sni­štva” gdje je kroz kon­tekst sve­ti­te­lje­vog knji­žev­nog ra­da is­ta­kao nje­gov uti­caj na pje­sni­štvo ne­kih mo­der­nih i naj­mo­der­ni­jih srp­skih pje­sni­ka. „An­to­lo­gi­ja srp­skog pje­sni­štva od 13-20. vi­je­ka” ko­ju je pri­re­dio Mi­o­drag Pa­vlo­vić, is­ta­kao je mr Du­ru­to­vić, ne bez raz­lo­ga, po­či­nje uvod­nom pje­smom u ko­joj su ri­je­či Sv. Sa­ve ka­da pri­ma po­sljed­nji očev bla­go­slov. Pa­vlo­vi­će­va pje­sma „Na­u­či­te pje­san”, re­kao je mr Du­ru­to­vić, u svom pod­tek­stu ne sa­mo da no­si „Him­nu Sv. Sa­vi”, već isto­vre­me­no kva­li­fi­ku­je ove „naj­mo­der­ni­je” bor­ce pro­tiv sve­to­sa­vlja i to kao: zlo­hod­ni­ke, pa­u­ke-voj­ni­ke, po­ša­sni­ke, dvo­lič­ni­ke, na­pa­sni­ke, pan­du­re, bor­ce pro­tiv ot­kro­ve­nja.
- Da­nas je la­ko za­klju­či­ti da ima ne­ma­ra i ne­prav­de što je Sv. Sa­va tek u dru­goj po­lo­vi­ni pro­šlog vi­je­ka mo­rao do­če­ka­ti zva­nič­no pri­zna­nje za pr­vog srp­skog pje­sni­ka, ali to, s dru­ge stra­ne, mo­že bi­ti na­ša sre­ća, ma­kar i gor­ka. Re­klo bi se, na­i­me, da je Pa­vlo­vi­ćev an­to­lo­gi­čar­ski po­vra­tak na sa­mi po­če­tak sve­to­sav­ske slo­ve­sno­sti sti­gao u pra­vi čas, ka­ko bi nas opo­me­nuo da je ot­po­če­la ova no­vo­vje­kov­na haj­ka na sve­to­sav­sku kul­tu­ru i du­hov­nost. O to­me ovaj sa­vre­me­ni pje­snik go­vo­ri i u svom gran­di­o­znom pje­snič­kom opu­su. Pro­go­ni­te­lje je la­ko pre­po­zna­ti, ali se ni­je la­ko od­bra­ni­ti. Po­sto­ji sa­mo je­dan na­čin od­bra­ne od tih za­la, a pre­ma spo­me­nu­toj pje­smi, i u skla­du sa nje­nim za­vr­šnim di­je­lom, to va­lja či­ni­ti ova­ko: Bra­ni­te se!Na­u­či­te pje­smu!/ Uđi­te kroz gu­sle u mra­mor­no oko,/ pe­vaj­te, ori­te, poj­te(…) us­klik­ni­te, utroj­te,uz­hva­li­te,/ dok se i lo­ba­nji ne otvo­ri gor­nji vid/ i pe­sma ne po­ku­lja na sle­me,/ po­pe­vaj­te, ko­le­daj­te,/ usred ovog ra­ta ko­ji sje­ća­nje bri­še/ na­u­či­te pje­san, to je iz­ba­vlje­nje!, re­kao je mr Du­ru­to­vić.

Bo­gat kul­tur­no-umjet­nič­ki pro­gram
Mr ha­dži Žar­ko Le­ko­vić na Du­hov­noj aka­de­mi­ji u Du­ži­ma be­sje­dio je o Vu­ku Ka­ra­dži­ću, či­ji su ko­ri­je­ni iz šav­nič­kog se­la Pet­nji­ca. Ka­ko je ka­zao mr Le­ko­vić, pri­vr­že­nost po­stoj­bi­ni svo­jih pre­da­ka Ka­ra­džić je iz­ra­zio sa­ku­plja­njem i ob­ja­vlji­va­njem nji­ho­vih na­rod­nih umo­tvo­ri­na, po­ka­zu­ju­ći ka­kvo je ve­li­ko du­hov­no na­rod­no bo­gat­stvo drob­njač­kog kra­ja.
Du­ški do­ma­ći­ni za ovo­go­di­šnje sa­bra­nje su se po­tru­di­li pa su uz tr­pe­zu lju­ba­vi pri­re­di­li i bo­gat kul­tur­no-umjet­nič­ki pro­gram ko­ji je vo­dio hu­mo­ri­sta Ve­li­zar Ka­sa­li­ca, a u ko­jem su uče­stvo­va­li pje­sni­ci Mi­li­ca Ba­krač, Ni­ko­li­na Će­ra­nić i Ni­ko­la Ne­ne­zić, et­no po­jac Bran­ka Ze­če­vić, gi­ta­ri­sta Đor­đe Mi­ka­vic, te i na­rod­ni gu­slar Go­lub Aša­nin.