Za­jed­nič­ka iz­lo­žba pod na­zi­vom „Ta­ko” Si­ni­še Ra­du­lo­vi­ća, Jo­va­ne Vu­ja­no­vić, Ti­ja­ne Vu­jo­vić, Ta­nje To­pu­zo­ske i Mi­ša Jo­ski­ća otvo­re­na je u ga­le­ri­ji Du­klja Art cen­tra u Ko­to­ru (zgra­da Ju­go­o­ce­a­ni­je) kao za­vr­šni čin dvo­mje­seč­nog re­zi­den­ci­jal­nog pro­gra­ma Du­kley Euro­pean Art Com­mu­nity, ko­ji su ko­ri­sti­li ovi mla­di cr­no­gor­ski umjet­ni­ci. Sva­ko je iz svo­je vi­zu­re iz­ra­zio lič­ni do­ži­vljaj svi­je­ta, ona­ko ka­ko naj­vi­še od­go­va­ra nji­ho­vom sen­zi­bi­li­te­tu, vje­šti­na­ma, is­ku­stvu. S ob­zi­rom da su njih pe­to­ro stva­ra­li u de­cem­bru i ja­nu­a­ru, ka­da je bi­lo ma­lo po­sje­ti­la­ca u „da­ne otvo­re­nih vra­ta”, bi­li su us­kra­će­ni za ko­mu­ni­ka­ci­ju sa pu­bli­kom, pa im je dra­go što sa­da nji­ho­ve ra­do­ve ima­ju pri­li­ku da vi­de broj­ni po­sje­ti­o­ci. Ci­klus ra­do­va pod na­zi­vom „Over Again” Jo­va­ne Vu­ja­no­vić na­stao je usljed nje­ne fa­sci­na­ci­je fo­to­gra­fi­ja­ma ra­nog 20. vi­je­ka ko­je do­ku­men­tu­ju ukro­će­ne di­vlje ži­vo­ti­nje. Kon­cept ra­da Art Du­klja cen­tra je ne­što što bi tre­ba­lo vi­še da se po­ten­ci­ra u Cr­noj Go­ri, sma­tra Jo­va­na, do­da­ju­ći da je za umjet­ni­ka ja­ko va­žno da mo­že da ra­di u kre­a­tiv­nom pro­sto­ru. Sva­ko je imao svoj ate­lje, ma­te­ri­jal- plat­na, bo­je bi­li su im obez­bi­je­đe­ni, ima­li su smje­štaj u ho­te­lu na Ja­zu, obez­bi­je­đen pre­voz do Ko­to­ra i na­zad...
– Ova­kav re­zi­den­ci­jal­ni pro­gram po­sto­ji u svim sa­vre­me­nim ze­mlja­ma, u Evro­pi se ja­ko for­si­ra, i da­je ve­li­ku do­bro­bit umjet­ni­ci­ma, kao i dr­ža­va­ma i nji­ho­vom kul­tur­nom pla­nu. Evo, ima­mo to i u Cr­noj Go­ri, u Art Du­klja cen­tru, šte­ta što ne­ma­mo vi­še ta­kvih pro­gra­ma i da ne­ki ino­stra­ni umjet­ni­ci do­la­ze ov­dje, kod nas, ka­že Vu­ja­no­vić. Ti­ja­na Vu­jo­vić pred­sta­vlja 14 por­tre­ta, fi­gu­ra i pej­za­ža, na­sta­lih u seg­men­tu po­sma­tra­nja sa pr­o­zo­ra ate­ljea u zgra­di „Ju­go­o­ce­a­ni­je”.
– Ovaj pro­stor je od­li­čan za sva­ko­ga ko že­li da stva­ra. Za me­ne je li­je­po is­ku­stvo, ko­je po­ka­zu­je ko­li­ko mo­že da se od­ra­di kad ima­te uslo­ve, kad ste ras­te­re­će­ni ne­kim sva­ko­dnev­nim po­tre­ba­ma, ti­pa smje­šta­jem, pro­sto­rom, ma­te­ri­ja­lom... Kad vam ne­ko sve to obez­bi­je­di on­da, za­i­sta ima­te po­vo­da i že­lje da ra­di­te, pri­mje­ću­je Vu­jo­vić.
Skulp­tor­ka Ta­nja To­pu­zo­ska ka­že da je u ovom pro­sto­ru ima­la uslo­ve da stva­ra svo­je za­htjev­ne ra­do­ve u me­ta­lu, a uz kre­a­tiv­ni rad go­di­lo joj je i dru­že­nje sa dru­gim umjet­ni­ci­ma. Skulp­tu­re je ob­li­ko­va­la od re­ci­kli­ra­nog me­ta­la, a osim to­ga iz­lo­ži­la je i gru­pu cr­te­ža iz nje­nog „Vi­zu­el­nog dnev­ni­ka emo­ci­ja”, ko­ji je dio ši­reg pro­jek­ta „Bal­kan strip”.
Sna­ga nje­nog cr­te­ža do­bi­ja svoj iz­raz u nje­nim skulp­tu­ra­ma i to je ne­što po če­mu je pre­po­zna­tlji­va. Gra­fič­ki di­zaj­ner Mi­šo Jo­skić pred­sta­vlja se sli­ka­ma in­spi­ri­sa­nim ide­jom ho­me­o­pat­skog li­je­če­nja, ra­đe­nim akri­lom na plat­nu, što je za nje­gov do­sa­da­šnji rad neo­bič­no. S ob­zi­rom da je sla­bo ra­dio sa bo­jom, ka­že, vi­še je se­be do­ži­vlja­vao kao „cr­ta­ča”. Kroz od­re­đe­ne ka­rak­te­ri­sti­ke pred­sta­vlje­ne oso­be, Jo­skić vi­zu­el­no opi­su­je su­štin­ske ka­rak­te­ri­sti­ke ne­kog ho­me­o­pat­skog li­je­ka, to je ne­što što zad­njih go­di­na stu­di­ra u Ho­li­stič­kom cen­tru „Si­mi­li­um” u Pod­go­ri­ci. Sli­ke iz ci­klu­sa „To­ward Me­e­ting a Dre­am / Meč­te nav­stre­ču” Si­ni­še Ra­du­lo­vi­ća su, po svje­do­če­nju umjet­ni­ka, re­a­ni­ma­ci­je frej­mo­va iz na­uč­no-fan­ta­stič­nih fil­mo­va na­sta­lih u eri Hlad­nog ra­ta.
Otva­ra­nje iz­lo­žbe pro­te­klo je u zna­ku oda­va­nja po­ča­sti mi­nu­tom ću­ta­nja dvo­ji­ci ne­dav­no pre­mi­nu­lih: ar­hi­tek­ti i gra­đe­vin­skom in­že­nje­ru Đor­đu Zlo­ko­vi­ću, kon­struk­to­ru zgra­de „Ju­go­o­ce­a­ni­je” i Ja­ni­su Ku­ne­li­su, jed­nom od naj­ve­ćih svjet­skih umjet­ni­ka, u či­jem do­mu ži­vi naš umjet­nik Ili­ja Šo­škić, o če­mu je go­vo­rio Pe­tar Ću­ko­vić, isto­ri­čar umjet­no­sti. M.D.P.