Za­ni­mlji­vim i na­uč­nim ar­gu­men­ti­ma pot­kri­je­plje­nim iz­la­ga­nji­ma lin­gi­vi­sta i to­e­re­ti­ča­ra knji­žev­no­sti, kao i pod­sti­caj­nim di­sku­si­ja­ma na­kon sva­ke se­si­je, ju­če je na­sta­vljen rad­ni dio dru­gog Me­đu­na­rod­nog sku­pa „Srp­sko je­zič­ko i knji­žev­no na­slje­đe na pro­sto­ru da­na­šnje Cr­ne Go­re. Srp­ski je­zik i knji­žev­nost da­nas”.
Knji­žev­no-te­o­rij­sku se­si­ju, na ko­joj je bi­lo naj­vi­še go­vo­ra o no­vi­joj srp­skoj knji­žev­no­sti u Cr­noj Go­ri, ju­če je otvo­rio Lju­bo­mir Mi­lu­ti­no­vić ko­ji je go­vo­rio na te­mu „Fi­lip Vi­šnjić i Nje­go­še­vo `Ogledalo srpsko`”. Na­po­mi­nju­ći da je oči­gled­no da su Vi­šnji­će­ve pje­sme bi­le in­spi­ra­tiv­ne Nje­go­šu, Mi­lu­ti­no­vić iz­me­đu osta­log ka­že: „Vi­šnji­ćev re­per­to­ar u mno­go­me je uti­cao na Nje­go­ša ko­ji je 1845. go­di­ne unio svih de­vet nje­go­vih pje­sa­ma o Pr­vom spr­skom ustan­ku u `Ogledalo srpsko`”. Nje­go­še­vo „Ogle­da­lo srp­sko” bi­lo je te­ma iz­la­ga­nja i Sa­še Kne­že­vi­ća. Tač­ni­je, on je iz­la­gao na te­mu „Cr­na Go­ra u `Ogledalu srpskom`” gdje je iz­a­na­li­zi­rao ko­li­ko če­sto se ja­vlja na­ziv Cr­na Go­ra, pri­djev cr­no­gor­ski, i u ko­jem ma­ni­ru, zna­če­nju, sa ko­jim od­red­ni­ca­ma. Po Kne­že­vi­ću „Ogle­da­lo srp­sko” je ne­ka vr­sta isto­rij­ske či­tan­ke ko­ju je Nje­goš sklo­pio na na­čin ko­ji mu je od­go­va­rao u skla­du s dru­štve­no-po­li­tič­kom tre­nut­kom u ko­me se na­la­zio i dr­žav­nič­kim ci­lje­vi­ma.
O sa­vre­me­nim srp­skim knji­žev­ni­ci­ma u Be­o­gra­du po­ri­je­klom iz Cr­ne Go­re – Mi­o­dra­gu Bu­la­to­vi­ću, Bo­ri­sla­vu Pe­ki­ću i Da­ni­lu Ki­šu go­vo­rio je Mla­den Šu­ka­lo. Šu­ka­lo je to­kom iz­la­ga­nja „Okvi­ri srp­ske knji­žev­ne isto­ri­je II: Mi­o­drag Bu­la­to­vić, Bo­ri­slav Pe­kić i Da­ni­lo Kiš” po­ku­šao da uka­že i uve­že je­dan mo­gu­ći na­čin či­ta­nja raz­vo­ja srp­ske knji­žev­no­sti, a ko­ji je po­čeo ra­ni­jim ra­dom ko­ji se ba­vio Nje­go­šem i An­dri­ćem. Ta­ko, ka­že Šu­ka­lo, Bu­la­to­vić i Pe­kić ni­je­su od­ri­ca­li svo­je Srp­stvo, ni­ti po­ti­ra­li či­nje­ni­ce svog po­ri­je­kla – ve­za­no­sti za pro­stor Cr­ne Go­re, dok je Kiš za se­be iz­ja­vlji­vao da je ju­go­slo­ven­ski pi­sac, a nje­go­va su­pru­ga ni­je do­zvo­li­la da se upi­še u kor­pus cr­no­gor­ske knji­žev­no­sti.
Šu­ka­lo je ci­ti­rao Bu­la­to­vi­će­vu iz­ja­vu: „Ne po­sto­je dvi­je cr­no­gor­ske li­te­ra­tu­re, ni­ti je Cr­no­gor­ce mo­gu­će di­je­li­ti. Cr­no­gor­ci su ka­te­go­ri­ja. Ve­li­ka jed­na stvar, ne­dje­lji­va stvar, alem ka­men u jed­nom ve­li­kom mo­za­i­ku. Ne vo­lim ja to di­je­lje­nje, mrač­no je to i sti­že iz da­le­ka. Mi ko­ji stva­ra­mo li­te­ra­tu­ru du­bo­ko smo svje­sni ko­me pri­pa­da­mo, a mi pri­pa­da­mo, čak i on­da ka­da do­bro ne pi­še­mo, li­te­ra­tu­ri Nje­go­ša, Mar­ka Mi­lja­no­va, Iva An­dri­ća i Vu­ka Ka­ra­dži­ća”. Šu­ka­lo je još jed­nom s audi­to­ri­ju­mom po­di­je­lio za­ni­mljiv Bu­la­to­vi­ćev ci­tat, a ve­za­no za je­zik, ko­ji je dao u in­ter­vjuu još 1972. go­di­ne.
- Do­sta nam je je­dan je­zik, a ti cr­ni u go­ri ku­kav­ci što tra­že va­ri­jan­tu, i mla­dost svo­ju što na to tro­še, ni­je­su u sta­nju je­zik da upo­tri­je­be ko­ji ima­ju, a ka­mo­li da ga zlo­u­po­tri­je­be – ci­ti­rao je Šu­ka­lo Bu­la­to­vi­ća.
„Isto­rij­ski ro­man i pi­ta­nje do­ku­men­tar­nog u sa­vre­me­noj srp­skoj knji­žev­no­sti” na­slov je te­me Ve­sne Ci­dil­ko, ko­ja je te­mu su­zi­la na raz­ma­tra­nje stvar­nih isto­rij­skih li­ko­va u ro­ma­nu Alek­san­dra Ga­ta­li­ce „Ve­li­ki rat”. Od­no­sno, na­či­nu na ko­ji se Ga­ta­li­ca po­i­gra­va s či­ta­o­če­vim zna­njem i isto­rij­skim fak­ti­ma, da­ju­ći li­ko­vi­ma ka­rak­ter ko­ji on že­li – ima­gi­na­ran.
Mar­ko Ne­dić ba­vio se pi­sci­ma, uglav­nom pro­znim, ko­ji su iz Cr­ne Go­re po­če­li do­la­zi­ti `50. go­di­na u Be­o­grad, i na­sta­vi­li sve do ne­gdje `80. go­di­na pro­šlog vi­je­ka, i ostva­ri­li ve­li­ki uti­caj na to­ko­ve sa­vre­men srp­ske knji­žev­no­sti. No, u iz­la­ga­nju „Sa­vre­me­ni srp­ski pi­sci iz Cr­ne Go­re” Ne­dić se osvr­nuo i na sa­vre­me­ne srp­ske pi­sce ko­ji stva­ra­ju, ili su stva­ra­li, u Cr­noj Go­ri. O po­e­zi­ji Mo­mi­ra Voj­vo­di­ća go­vo­ri­la je Va­len­ti­na Pi­tu­lić, a Li­di­ja To­mić se ta­ko­đe skon­cen­tri­sa­la na dje­lo još jed­nog sa­vre­me­nog pi­sca iz Cr­ne Go­re Mi­o­dra­ga Vu­ko­vi­ća. Ta­ko To­mi­će­va u iz­la­ga­nju „Na­ra­tiv­ni po­stup­ci u pro­zi Mi­o­dra­ga Vu­ko­vi­ća” iz­me­đu osta­log ka­že: „Vu­ko­vi­će­ve pri­če go­vo­re je­zi­kom od­su­stva i pra­zni­ne, je­zi­kom iz­gu­blje­nog svi­je­ta is­pu­nje­nog pri­vi­dom mag­no­ve­nja, cr­nim hu­mo­rom, pod­smi­je­hom. Vu­ko­vić ima u vi­du vi­zu­el­nu di­na­mič­nost to­ka rad­nje po­stig­nu­tu film­skom teh­ni­kom po­gle­da, bez žan­rov­ske opre­di­je­lje­no­sti, osim is­ku­stva pri­po­vi­je­da­nja ko­jim iz­bje­ga­va sve­ča­nu re­pre­zen­ta­tiv­nu ulo­gu je­zi­ka”.
Na ovoj se­si­ji go­vo­ri­li su ili će ka­sni­je pri­lo­ži­ti svo­je ra­do­ve za zbor­nik ko­ji će se štam­pa­ti: Va­len­ti­na Pi­tu­lić, Bo­ško Su­vaj­džić, Go­ran Mak­si­mo­vić, Lu­ci­ja Đu­ra­ško­vić, Ja­smi­na Ah­me­ta­gić, Li­vi­ja Ek­me­čić, Jo­van Pej­čić, Ra­do­je Fe­mić, Mi­lo­rad Du­ru­to­vić, Ala Ta­ta­ren­ko, Slo­bo­dan Vla­du­šić, Go­ran Ra­do­njić, Igor Si­ma­no­vić, Ne­boj­ša La­zić i Alek­san­dar Jer­kov.
Skup se za­vr­ša­va da­nas ne­for­mal­nim dru­že­njem uče­sni­ka sku­pa ko­ji su or­ga­ni­zo­va­li Ma­ti­ca srp­ska – Dru­štvo čla­no­va u Cr­noj Go­ri, Ma­ti­ca srp­ska Re­pu­bli­ke Srp­ske i no­vo­sad­ska Ma­ti­ca srp­ska. Zbor­nik ra­do­va s ovog sku­pa bi­će na­knad­no štam­pan.
Ž.J.