Zbor­nik do­ku­me­na­ta „Pro­svjet­ni rad pro­fe­so­ra Mi­ha­i­la Bu­kvi­ća 1903-1916”, či­ji je iz­da­vač Dr­žav­ni ar­hiv Cr­ne Go­re, zna­ča­jan je pri­log isto­ri­o­gra­fi­ji Cr­ne Go­re jer osvje­tlja­va ne sa­mo rad i ži­vot pr­vog di­rek­to­ra nik­šić­ke Gim­na­zi­je, već i pri­li­ke u pro­svje­ti s po­čet­ka 20. vi­je­ka, kao i po­sled­nje go­di­ne vla­da­vi­ne knja­za Ni­ko­le I Pe­tro­vi­ća, i ta­da­šnje pri­li­ke u Knja­že­vi­ni Cr­noj Go­ri, is­tak­nu­to je na pred­sta­vlja­nju u Nik­ši­ću. Pro­fe­sor Bu­kvić, re­kao je isto­ri­čar Pre­drag Vu­kić, ro­đen je u Gac­ku, gim­na­zi­ju je za­vr­šio u Sa­ra­je­vu, a sla­vi­sti­ku je stu­di­rao u Be­ču, Za­gre­bu i Gra­cu. Pre­da­vao je srp­ski i nje­mač­ki je­zik u Gim­na­zi­ji na Ce­ti­nju, kao i ta­mo­šnjem Dje­vo­jač­kom in­sti­tu­tu i Bo­go­slov­sko-uči­telj­skoj ško­li. Od 1907- 1913. go­di­ne bio je upra­vi­telj pod­go­rič­ke Gim­na­zi­je, a uka­zom kra­lja Ni­ko­le od no­vem­bra 1913. bio je di­rek­tor no­o­o­tvo­re­ne Gim­na­zi­je u Nik­ši­ću ko­ju su 1916. go­di­ne pri­vre­me­no za­tvo­ri­le Austro-ugar­ske vla­sti. Zbor­nik je pri­re­di­la nje­go­va unu­ka Ža­na Ta­san ko­ja je na 730 stra­ni­ca sa­bra­la oko 900 do­ku­me­na­ta iz fon­da Mi­ni­star­stva pro­svje­te i cr­kve­nih po­slo­va Knja­že­vi­ne-Kra­lje­vi­ne Cr­ne Go­re ko­ji se na­la­ze u de­po­i­ma Dr­žav­nog ar­hi­va na Ce­ti­nju.
- Bu­kvić je jed­na od broj­nih lič­no­sti u isto­ri­ji Cr­ne Go­re ko­ja je, re­kao bih, pri­lič­no za­bo­ra­vlje­na, a za­slu­ži­va­la je na­uč­nu i ar­hi­vi­stič­ku ob­ra­du. U zbor­ni­ku su broj­ni do­pi­si ko­ji­ma pro­fe­sor Bu­kvić tra­ži ma­te­ri­jal­nu po­moć za ob­no­vu gim­na­zij­skih zgra­da, za­pi­sni­ci na­stav­nič­kog vi­je­ća na ko­ji­ma se ras­pra­vlja­lo o svim sred­njo­škol­skim pro­ble­mi­ma u Pod­go­ri­ci i Nik­ši­ću, za­kon­ske od­red­be i od­lu­ke, is­klju­če­nje po­je­di­nih đa­ka iz Gim­na­zi­je, iz­ri­ca­nje uko­ra. Bu­kvić se za­u­zi­mao i da naj­si­ro­ma­šni­ji đa­ci do­bi­ju sti­pen­di­ju od Kra­lje­vi­ne ka­ko bi mo­gli na­sta­vi­ti i za­vr­ši­ti ško­lo­va­nje. Po­seb­no je po­dr­ža­vao da­ro­vi­te dje­ča­ke i že­lio da im se pru­ži mo­guć­nost da za­vr­še sred­nju ško­lu bez ob­zi­ra na ma­te­ri­jal­no sta­nje ro­di­te­lja. Iz ovih do­ku­me­na­ta pro­vi­ja­va sva­ki­da­šnji ži­vot pro­svjet­nih rad­ni­ka ko­ji je bio, mo­ra se pri­zna­ti te­žak, tu­ro­ban, opor, bre­me­nit broj­nim is­ku­še­nji­ma, re­kao je Vu­kić.
Zbor­nik, ko­ji se ob­ja­vlju­je po­vo­dom vi­je­ka od smr­ti pro­fe­so­ra Bu­kvi­ća, či­ne tri po­gla­vlja, i tri rječ­ni­ka, a osim do­ku­me­na­ta ko­ji či­ne pro­fe­so­ro­vu pre­pi­sku i pi­sma ko­ja je on pri­mao u knji­zi su i od­lu­ke ško­la gdje je slu­žbo­vao, por­do­ič­ne fo­to­gra­fi­je, do­pi­sni­ce. Do­ku­men­ta svje­do­če o po­žr­tvo­va­no­sti pro­fe­so­ra Bu­kvi­ća na una­pre­đe­nju uslo­va ra­da u ta­da­šnjoj pro­svje­ti Cr­ne Go­re. Bio je po­sla­nik u Na­rod­noj skup­šti­ni cr­ne Go­re 1906. go­di­ne, a Knjaz ga je 1913. po­sta­vio i za čla­na Pro­svjet­nog sa­vje­ta Knja­že­vi­ne Cr­ne Go­re ko­ji se ba­vio iz­ra­dom udž­be­ni­ka i nad­zo­rom nad ra­dom u osnov­nim i sred­njim ško­la­ma. Zbor­nik je, is­ta­kao je pro­fe­sor Vu­ko­ta Vu­ko­tić, pri­jat­no osvje­že­nje na na­šoj na­uč­noj sce­ni jer se ba­vi te­mom pro­svje­te ko­ja je od ve­li­ke va­žno­sti za sva­ko dru­štvo.
- Kroz pre­zen­to­va­na do­ku­men­ta pro­ži­ma­ju se pri­li­ke i sta­vo­vi ka­ko po­li­tič­ki, so­ci­jal­ni i kul­tur­ni, ta­ko i o broj­nim po­je­di­nač­nim pi­ta­nji­ma ko­ja su ta­da za­o­ku­plja­la cr­no­gor­sko dru­štvo. U Zbor­ni­ku mo­že­mo na­ći mi­šlje­nja i sta­vo­ve ka­ko dr­ža­ve ta­ko i sa­mog Bu­kvi­ća o re­for­ma­ma, Usta­vu, Bal­kan­skim ra­to­vi­ma, oslo­bo­đe­nim kra­je­vi­ma, vjer­skim pri­li­ka­ma. Sto­ga je ovo pro­je­kat vri­je­dan pa­žnje na­uč­ne i la­ič­ke jav­no­sti i sma­tram da će ubu­du­će pred­sta­vlja­ti ne­za­o­bi­la­zno šti­vo pri sva­kom po­ku­ša­ju iz­u­ča­va­nja pro­svje­te u Cr­noj Go­ri, re­kao je Vu­ko­tić.
Sa­da­šnji di­rek­tor nik­šić­ke Gim­na­zi­je Žar­ko Ra­i­če­vić re­kao je da u ovoj usta­no­vi i da­nas idu „sto­pa­ma po­žr­tvo­va­nog pro­fe­so­ra Bu­kvi­ća”.
- Mno­go je uči­nio da nik­šić­ka Gim­na­zi­ja bu­de ovo što je­ste i da taj sli­jed uspje­ha uče­ni­ka te­če od pro­fe­so­ra Bu­kvi­ća pa na­o­va­mo. Mo­gu da ka­žem da i u ovo vri­je­me sli­je­di­mo nje­go­ve ide­je ko­je naj­bo­lje re­a­li­zu­ju na­ši đa­ci i pro­fe­so­ri, is­ta­kao je Ra­i­če­vić.
Na pro­mo­ci­ji u Nik­ši­ću pri­sut­ni­ma se krat­ko obra­tio i za­hva­lio unuk pro­fe­so­ra Bu­kvi­ća ko­ji no­si nje­go­vo ime i pre­zi­me. Pred­sta­vlja­nju knji­ge pret­ho­di­lo je po­la­ga­nje cvi­je­ća na gro­bu pro­fe­so­ra Bu­kvi­ća od stra­ne po­ro­di­ce, Gim­na­zi­je i op­šti­ne Nik­šić. Me­di­ja­tor pro­gra­ma bi­la je Vi­o­le­ta Kri­vo­ka­pić še­fi­ca Ar­hiv­skog od­sje­ka Nik­šić ko­ji je i or­ga­ni­za­tor pro­mo­ci­je, a di­je­lo­ve iz do­ku­me­na­ta zbor­ni­ka či­ta­la je uče­ni­ca nik­šić­ke Gim­na­zi­je Kse­ni­ja Kri­vo­ka­pić.
B.Bra­šnjo


Do kra­ja ži­vo­ta vje­ran Cr­noj Go­ri

Pro­fe­sor Bu­kvić bio je je­dan od mno­gih in­te­lek­tu­a­la­ca nje­go­vog vre­me­na ko­ji su ra­do do­la­zi­li u Knja­že­vi­nu Cr­nu Go­ru gdje su po­sve­će­no ra­di­li. Na­kon za­tva­ra­nja nik­šić­ke Gim­na­zi­je bio je u gru­pi onih ko­je je ta­da­šnja oku­pa­tor­ska Austro-ugar­ska vlast in­ter­ni­ra­la u če­ški lo­gor Karlš­tajn gdje je pro­veo vi­še od go­di­nu, i gdje je obo­lio od tu­ber­ku­lo­ze. Te­ško bo­le­stan vra­ća se u Cr­nu Go­ru i u Nik­ši­ću umi­re, u 41. go­di­ni, sep­tem­bra 1917. go­di­ne, a sa­hra­njen je na sta­rom nik­šić­kom gro­blju po­red cr­kve Sv. Pe­tra i Pa­vla. Sa su­pru­gom To­ma­nom, ko­ja je bi­la iz Lje­šan­ske na­hi­je, imao je pe­to­ro dje­ce od ko­jih je jed­no ra­no pre­mi­nu­lo. Nje­go­va unu­ka Ža­na Ta­san, ko­ja ra­di u Dr­žav­nom ar­hi­vu Cr­ne Go­re, ka­za­la je da dje­da ni­je upo­zna­la jer je umro mno­go go­di­na pri­je nje­nog ro­đe­nja.
- Ra­de­ći u Dr­žav­nom ar­hi­vu to­li­ko go­di­na po­mi­sli­la sam pa za­što ne bih ura­di­la ne­što za svo­ju po­ro­di­cu, i on­da sam iza­bra­la Mi­ha­i­la Bu­kvi­ća i mi­slim da sam do­bro ura­di­la. Na Zbor­ni­ku sam ra­di­la oko se­dam go­di­na i on je da­nas dio kul­tur­ne ba­šti­ne Cr­ne Go­re, a i na­še po­ro­dič­ne ba­šti­ne, ka­za­la je Ta­san do­da­ju­ći da je knji­gu po­klo­ni­la mno­gim škol­skim bi­bli­o­te­ka­ma ši­rom Cr­ne Go­re.