In­klu­ziv­ni mju­zikl „Cr­ve­ne ci­pe­li­ce”, ra­đen po mo­ti­vi­ma iz fil­ma „Ča­rob­njak iz Oza”, ko­ji su iz­ve­li čla­no­vi i čla­ni­ce Udru­že­nja za afir­ma­ci­ju i dječ­je stva­ra­la­štvo „Svi­tac” iz Be­o­gra­da, po­brao je sim­pa­ti­je pu­bli­ke na Pja­ci od ki­na. Na sce­ni od ka­me­nog ploč­ni­ka is­pred Cr­kve Sv. Mi­ha­i­la, kroz di­na­mič­nu pri­ču o Stra­ši­lu, Li­men­ku, La­vu i Do­ro­ti, na bi­ni je sva­ko od dje­ce ima­lo svoj tre­nu­tak da se po­ka­že u naj­bo­ljem i naj­ljep­šem svje­tlu, pli­je­ne­ći pa­žnju pu­bli­ke svo­jim ne­u­o­bi­ča­je­nim na­stu­pom upra­vo zbog od­re­đe­ne smet­nje u raz­vo­ju. Iz­ma­mio je nji­hov na­stup i su­ze i smi­jeh, a naj­vi­še to­ple apla­u­ze i ova­ci­je. Pred­sta­vi­lo se 54 dje­ce za­jed­no sa asi­sten­ti­ma, a sa nji­ma je bi­la i ve­li­ka gru­pa pra­ti­la­ca, ko­ja ih je sr­ča­no bo­dri­la iz gle­da­li­šta.
Pred­sta­vu igra­ju od ma­ja pro­šle go­di­ne, do sa­da su je iz­vo­di­li de­se­tak pu­ta u Be­o­gra­du, ima­li ne­ko­li­ko iz­vo­đe­nja po unu­tra­šnjo­sti Sr­bi­je i uglav­nom je re­ak­ci­ja ista: ma­me pla­ču, dje­ca su pre­sreć­na, ka­že Da­ni­je­la Ni­ko­lić, de­fek­to­log. Dje­cu su pri­pre­ma­li 15 struč­nja­ka iz raz­li­či­tih obla­sti: de­fek­to­lo­zi (lo­go­pe­di, oli­go­fre­no­lo­zi, so­ma­to­pe­di...), mu­zič­ki i dram­ski sa­rad­ni­ci, a svi su uklju­če­ni u pri­o­je­kat na vo­lon­ter­skoj osno­vi, „ra­de iz za­do­volj­stva”.
– Ra­di se o in­klu­ziv­noj pred­sta­vi, ima­mo 35 dje­ce iz Be­o­gra­da sa ra­zno­li­kim smet­nja­ma u raz­vo­ju, i ima­mo još 15 njih ko­ji ne­ma­ju ni­ka­kve smet­nje, vo­lon­te­ri, bra­ća, se­stre, dru­go­vi iz odje­lje­nja, dru­ga­ri­ce iz kra­ja, ko­ji uče­stvu­ju u pred­sta­vi. Autor­ka tek­sta i mu­zi­ke Kse­ni­ja Mir­ko­vić pri­la­go­di­la je tekst mo­guć­no­sti­ma dje­ce, za­to je ak­ce­nat na mu­zi­ci, po­kre­tu, na scen­skom efek­tu. Ko­re­o­graf je Ta­nja Nin­ko­vić, sce­no­gra­fi­ju je osmi­sli­la Da­ni­je­la Ni­ko­lić, a ko­sti­me su do­bi­li od RTS-a. U glav­nim ulo­ga­ma na­stu­pi­le su Da­ni­ca Jo­va­no­vić i Lju­bi­ca Jo­va­no­vić, Alek­san­dra Sta­no­je­vić, Du­šan Dra­že­ta i Alek­sa Mir­ko­vić. U na­sto­ja­nju da dje­ci olak­ša­ju iz­ved­bu ka­ko bi se ona bo­lje osje­ća­la, tekst su skra­ći­va­li što je vi­še mo­gu­će. Po­što ima do­sta dje­ce ko­ja uop­šte ne go­vo­re, nji­ma su na­mi­je­nje­ne ne­ver­bal­ne sce­ne sa ki­šo­bra­ni­ma.
– Mi ja­ko du­go ra­di­mo sa dje­com ome­te­nom u raz­vo­ju. Sa nji­ma ra­dim od 2001. go­di­ne, a „Svi­tac” je osno­van pri­je pet go­di­na. Broj dje­ce sa ko­ji­ma mi ra­di­mo se iz go­di­ne u go­di­nu po­ve­ća­va, a ako ho­će­te da na­pra­vi­te pred­sta­vu da se svi oni vi­de, mo­ra­te da na­đe­te tekst, ili da adap­ti­ra­te knji­gu da ima pu­no li­ko­va. Za­to smo uze­li ne­što če­ga smo se pr­vo sje­ti­li - „Ča­rob­njak iz Oza”. Ov­dje ima­mo dje­cu ko­ja ne­ma­ju go­vor, ali ima­ju po­kret, ima­ju imi­ta­ci­ju, sva­ko­me da­je­mo ulo­gu sa ele­men­ti­ma u ko­ji­ma su do­bri i iz sva­ko­ga iz­vu­če­mo ono što je naj­bo­lje. In­klu­zi­ja je uklju­či­va­nje ge­ne­ral­no i mi smo ih ovom pri­li­kom bu­kval­no so­ci­jal­no uklju­či­li u sva­ki seg­ment dru­štva. Re­al­no, in­klu­zi­ja je­ste da dje­ci da­te za­jed­nič­ku ak­tiv­nost. Mi smo im da­li pred­sta­vu da lju­di uži­va­ju i gle­da­ju, a da oni po­ka­žu, ne svo­je mo­guć­no­sti, ne­go svoj ta­le­nat ko­ji ima­ju, is­ta­kla je Kse­ni­ja Mir­ko­vić za „Dan”.
Ci­je­la eki­pa od 89 dje­ce i struč­nih li­ca bo­ra­vi se­dam da­na u ho­te­lu „Vr­mac” na Mar­ko­vom rtu, a nji­hov bo­ra­vak u Pr­ča­nju fi­nan­sir­ju mi­ni­star­stva kul­tu­re i prav­de Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Li­je­pa pri­li­ka da se uz od­mor na mo­ru dje­ca dru­že i da na Ko­tor­skom fe­sti­va­lu po­ka­žu svoj ta­le­nat. Mju­zikl će igra­ti još par pu­ta, a on­da kre­ću da pra­ve no­vu pred­sta­vu.M.D.P.