Knji­ga ko­ja go­vo­ri o jed­nom od naj­mla­đih cr­no­gor­skih ple­me­na, Usko­ci­ma, a na ko­joj je tri de­ce­ni­je ra­dio Sa­vo M. Mi­kić, oku­pi­la je prek­si­noć u ve­li­koj sa­li KIC-a „Bu­do To­mo­vić” ne sa­mo pri­pad­ni­ke Usko­ka, već i sve nji­ho­ve pri­ja­te­lje. Mi­ki­će­va knji­ga „Usko­ci iz­me­đu Mo­ra­če i Drob­nja­ka”, ne mo­že se tač­no žan­rov­ski od­re­di­ti, ali, svo­jim za­hva­tom i obi­mom te­ma ko­je pre­zen­tu­je na sko­ro 800 stra­na, mo­že se oka­rak­te­ri­sa­ti kao mo­no­gra­fi­ja. A, ka­ko su na­gla­si­li svi pro­mo­te­ri, ri­ječ je i o iz­u­zet­nom po­du­hva­tu, jer na njoj je ra­dio sa­mo je­dan čo­vjek.
Isto­ri­čar dr Ra­do­je Pa­jo­vić, je­dan od re­cen­ze­na­ta, o knji­zi „Usko­ci iz­me­đu Mo­ra­če i Drob­nja­ka” is­ta­kao je da je ovo iz­u­zet­no in­te­re­sant­no šti­vo, a ute­me­lje­no na re­le­vant­noj li­te­ra­tu­re i isto­rij­skim iz­vo­ri­ma, a dje­li­mič­no i na na­rod­nom pre­da­nju. Pa­jo­vić do­da­je da Mi­kić u svom pi­sa­nju spa­ja struč­nost i na­uč­nost sa jed­no­stav­nim i ra­zu­mlji­vim je­zi­kom za naj­ši­ri krug či­ta­la­ca. Dje­lo je po­di­je­lje­no u tri di­je­la: Pri­ro­da, Isto­ri­ja i Et­no­gra­fi­ja.
Isto­ri­čar se osvr­nuo i na či­nje­ni­cu da su Usko­ci i pri­je pri­pa­ja­nja Cr­noj Go­ri u 19. vi­je­ku, sna­žno gra­vi­ti­ra­li pre­ma njoj, na­ro­či­to u Nje­go­še­vo do­ba. Ta­ko su Usko­ci od­i­gra­li zna­čaj­nu ulo­gu u pri­pre­mi li­kvi­da­ci­je Sma­il-age Čen­gi­ća.
- U svim ra­to­vi­ma ko­je je Cr­na Go­ra vo­di­la, po­čev­ši od Ve­ljeg ra­ta 1875. pa do 1878, kao i do za­vr­šet­ka Pr­vog svjet­skog ra­ta, Usko­ci su ima­li ve­o­ma za­pa­že­no mje­sto. Ve­o­ma su se is­ta­kli u Her­ce­go­vač­kom ustan­ku 1875. i bo­ju na Vuč­jem do­lu 1876, i pri­li­kom oslo­bo­đe­nja Nik­ši­ća 1877, i u Pr­vom svjet­skom ra­tu, na­ro­či­to u Bo­ju na Vla­sin­cu i Moj­ko­vač­koj bi­ci – is­ti­če Pa­jo­vić. Do­da­je da je Mi­kić za­pi­sao ime­na svih ju­na­ka iz svih vre­me­na, ko­je je za­pam­ti­la isto­ri­ja po nji­ho­voj hra­bro­sti i ve­li­kim dje­li­ma. Pa­jo­vić je knji­gu oka­rak­te­ri­sao kao „svo­je­vr­snu en­ci­klo­pe­di­ju sve­zna­nja o jed­nom ve­o­ma zna­čaj­nom cr­no­gor­skom re­gi­o­nu, uslov­no re­če­no ple­me­nu, ko­je se na­la­zi­lo na gra­ni­ci dr­ža­va, na gra­ni­ci svje­to­va, rat­nom lo­go­ru ko­ji je bio stje­ci­šte slo­bo­da­ra ko­ji su svo­jom kr­vlju pla­ća­li svo­ju slo­bo­du”.
I dru­gi re­cen­zent, isto­ri­čar, aka­de­mik CA­NU Đor­đe Bo­ro­zan, is­ta­kao je stu­di­o­znost Mi­ki­će­ve knji­ge o Usko­ci­ma.
- Na stra­ni­ca­ma ove knji­ge pa­žlji­va i str­plji­va ru­ka auto­ra pra­ti­la je i re­kon­stru­i­sa­la pro­šlost do sa­vre­me­no­sti Usko­ka, ta­ko da se u ni­jan­sa­ma pre­po­zna­ju ka­rak­te­ri­sti­ke uskoč­kog ple­me­na i obi­ča­ja, pro­svje­ta i obra­zo­va­nje, na­u­ke, zna­me­ni­te i is­tak­nu­te lič­no­sti u ru­ko­vod­stvu ko­je či­ne 82 brat­stva sa pre­ci­ma i po­tom­ci­ma u ra­ni­jim i no­vom vre­me­nu. Knji­ga je i svo­je­vr­sna isto­rij­ska i et­no­graf­ska po­vje­sni­ca ple­me­na Usko­ci, i ne­sum­njiv dar ču­va­nja od za­bo­ra­va ovog zna­me­ni­tog di­je­la Cr­ne Go­re. Sa­zna­nja do ko­jih je pri­li­kom pe­dant­nih pri­ku­plja­nja iz ar­hi­va i re­le­vant­ne li­te­ra­tu­re autor do­la­zio, i ka­ko ih je hro­no­lo­ški i pa­no­ram­ski is­ko­ri­stio, po­ka­zu­ju mno­štvo zna­me­ni­to­sti o lju­di­ma ko­ji su skla­nja­ju­ći se od ve­li­kih ži­vot­nih ne­vo­lja i is­ku­še­nja, uska­ka­njem u ovaj pro­stor for­mi­ra­li zna­me­ni­to ple­me Usko­ci, gdje su vre­me­nom na­sta­la na­se­lja Tu­ši­nja, Ti­mar, Ba­re, Kr­nja Je­la, Si­ro­vac, Strug i Ma­lin­sko sa cen­trom u Bo­a­nu – ka­že Bo­ro­zan. Is­ti­če i da je Mi­kić, da­ju­ći isto­rij­ski i et­no­graf­ski pre­gled ple­me­na uspio da pru­ži cje­lo­vi­tu i pod­sti­caj­nu li­te­ra­tu­ru, te da je vi­dlji­vo, a s ob­zi­rom na broj i vr­stu po­da­ta­ka, da je ovo knji­ga u ko­ju je ulo­žen ve­li­ki trud.
Isto­ri­čar prof. dr Sa­ša Kne­že­vić na po­čet­ku je na­gla­sio da je ova knji­ga po­treb­na jer je da­nas sve ma­nje onih ko­ji zna­ju i mo­gu da is­pri­ča­ju i ta­ko pre­ne­su isto­ri­ju svog brat­stva i ple­me­na no­vim ge­ne­ra­ci­ja­ma ko­je su uve­li­ko iz­gu­bi­le kon­takt s tra­di­ci­jom, a što je Mi­kić is­prav­no uvi­dio.
- Ova knji­ga je sin­te­za sa­zna­nja o ugled­nom ple­me­nu Usko­ka, i iako ih si­gu­r­no ima još ko­ja če­ka­ju da bu­du ot­kri­ve­na i ob­ja­vlje­na, Sa­vo Mi­kić je njo­me uči­nio pr­vi naj­zna­čaj­ni­ji ko­rak i na to­me mu če­sti­tam – za­vr­šio je svo­je iz­la­ga­nje Kne­že­vić.
O knji­zi je go­vo­rio i pu­bli­ci­sta Ma­ri­jan Ma­šo Mi­ljić is­ti­ču­ći da se vi­di da je ova knji­ga dje­lo od­go­vor­nog na­uč­nog is­tra­ži­va­ča, dar Usko­ka svo­jim Usko­ci­ma, kroz ko­ju su svi oni pro­go­vo­ri­li.
Na kra­ju pro­mo­ci­je Sa­vo Mi­kić za­hva­lio je svi­ma ko­ji su po­mo­gli da knji­ga ugle­da svje­tlost da­na i do­bi­je iz­gled ko­ji ima. Po­zvao je sve Usko­ke, Mo­ra­ča­ne, Rov­ča­ne, sve či­ta­o­ce, uko­li­ko ima­ju pri­mjed­be da mu ih do­sta­ve, ka­ko bi bi­le uni­je­te u dru­go iz­da­nje knji­ge.
Ve­če je vo­di­la Eli­da Ko­rać. Svi za­in­te­re­so­va­ni mo­gli su knji­gu prek­si­noć da ku­pe po ci­je­ni od 20 eura.Ž.J.


Osnov­ni po­da­ci o Usko­ci­ma

- Isto­ri­ja Usko­ka po­či­nje od kra­ja 18. vi­je­ka, od 1792. go­di­ne ka­da su Tre­bje­ša­ni do­šli u Gor­nju Mo­ra­ču I nji­ho­vog na­se­lja­va­nja na drob­njač­ku te­ri­to­ri­ju. Sre­di­nom 19. vi­je­ka, pre­ci­zni­je na­kon cr­no­gor­ske po­bje­de nad Osman­li­ja­ma na Gra­hov­cu 1858. go­di­ne i cr­no­gor­sko-tur­skog raz­gra­ni­če­nja, Usko­ci ula­ze u sa­stav Cr­ne Go­re i po­sta­ju Uskoč­ka ka­pe­ta­ni­ja. Iz­me­đu dva svjet­ska ra­ta i to­kom Dru­gog svjet­skog ra­ta, i iz­vje­sno vri­je­me po­sli­je nje­ga, Usko­ci po­sta­ju op­šti­na, a uki­da­njem sre­zo­va 1957. go­di­ne i kon­sti­tu­i­sa­njem šav­nič­ke op­šti­ne Usko­ci po­sta­ju Mje­sna za­jed­ni­ca, ta­ko da od po­stan­ka Usko­ka nji­hov ad­mi­ni­stra­tiv­ni cen­tar po­sta­je Bo­an u ata­ru se­la Tu­ši­nja – pod­sje­ća Pa­jo­vić.