Srp­ski na­ci­o­nal­ni sa­vjet Cr­ne Go­re or­ga­ni­zo­vao je ju­če okru­gli sto na te­mu „Upo­tre­ba srp­skog je­zi­ka i ći­ri­lič­nog pi­sma u Cr­noj Go­ri i ze­mlja­ma re­gi­o­na”, ali kao kon­kret­ne te­me s ko­jom se su­sre­ću i su­o­ča­va­ju Sr­bi u ci­je­lom re­gi­o­nu kao i Sr­bi­ji. Na okru­glom sto­lu go­vo­ri­li su pred­stav­ni­ci udru­že­nja Sr­ba iz Hr­vat­ske, Ma­ke­do­ni­je, Re­pu­bli­ke Srp­ske, Ru­mu­ni­je, ali i pred­stav­ni­ci Od­bo­ra za di­ja­spo­ru i Sr­be u re­gi­o­nu Na­rod­ne skup­šti­ne Re­pu­bli­ke Sr­bi­je. Otva­ra­nju okru­glog sto­la u pod­go­rič­kom ho­te­lu „Ni­kić” pri­su­stvo­vao je i dr Zo­ran Bin­gu­lac, am­ba­sa­dor Re­pu­bli­ke Sr­bi­je u Cr­noj Go­ri.
Dr Mom­či­lo Vuk­sa­no­vić, pred­sjed­nik SNV Cr­ne Go­re, is­ta­kao je da su or­ga­ni­zo­va­li ovaj, kao i pret­hod­ne okru­gle sto­lo­ve da uka­žu na či­nje­ni­cu da je u Cr­noj Go­ri na dje­lu pre­i­me­no­va­nje srp­skog u cr­no­gor­ski je­zik, a su­prot­no slo­vu za­ko­na i Usta­va Cr­ne Go­re, kao i pot­pu­no iz­op­šta­va­nje ći­ri­li­ce u jav­noj ko­mu­ni­ka­ci­ji. Taj ne­ga­tiv­ni trend, do­dao je Vuk­sa­no­vić, naj­vi­dlji­vi­je pre­li­va se i u škol­stvo, ad­mi­ni­stra­ci­ju... Vuk­sa­no­vić do­da­je i da su se za­to obra­ća­li cr­no­gor­skim dr­žav­nim in­sti­tu­ci­ja­ma, ali ju­če se nji­ho­vom po­zi­vu ni­je­su oda­zva­li pred­stav­ni­ci Vr­hov­nog su­da Cr­ne Go­re, Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, kao ni pred­stav­ni­ci Vla­de Cr­ne Go­re. Je­di­ni iz­u­ze­tak ju­če bi­la je pred­stav­ni­ca kan­ce­la­ra­ci­je Za­štit­ni­ka ljud­skih pra­va i slo­bo­da.
Uvod­no iz­la­ga­nje odr­žao je prof. Ve­se­lin Ma­to­vić, iz Ak­ti­va pro­fe­so­ra srp­skog je­zi­ka iz Nik­ši­ća, pro­fe­so­ra ko­ji su pri­je 13 go­di­na osta­li bez po­sla zbog ne­pri­sta­ja­nja na pre­i­me­no­va­nje na­stav­nog pred­me­ta srp­ski je­zik u ma­ter­nji.
– Sta­tus ime­na srp­skog je­zi­ka u Cr­noj Go­ri, u ustav­no-prav­nom si­ste­mu, po­seb­no u škol­skom za­ko­no­dav­stvu, i pred svih ot­po­ra i pro­tiv­no sva­koj lo­gi­ci, sve je go­ri i ne­za­vid­ni­ji. Na­gla­ša­vam, „ime srp­skog je­zi­ka”, a ne sam srp­ski je­zik kao si­stem, jer sma­tram da u Cr­noj Go­ri, osim al­ban­skog i rom­skog, ne­ma je­zi­ka osim srp­skog. Dru­go je što se ne­ko lo­kal­no ime, ili što se kod nas ka­že na­di­mak tog je­zi­ka na­sto­ji re­a­li­zo­va­ti i pred­sta­vi­ti kao ime ne­kog po­seb­nog je­zi­ka. Srp­ski je­zik kao si­stem po­sto­ji u Cr­noj Go­ri i na nje­mu se mi spo­ra­zu­mi­je­va­mo, on je u jav­noj upo­tre­bi, ali, že­le da ga pred­sta­ve pod tu­đim ime­nom. U Cr­noj Go­ri se od­vaj­ka­da go­vo­ri­lo i pi­sa­lo na srp­skom je­zi­ku, i ot­ka­ko po­sto­je ško­le u nji­ma se na­sta­va iz­vo­di­la sa­mo na srp­skom je­zi­ku. Ta­ko je bi­lo, ta­ko je i da­nas, a ta­ko će bi­ti i ubu­du­će, sve dok bu­de tih ško­la i Cr­ne Go­re. Jer, dru­gog je­zi­ka ne­ma, na­rav­no osim je­zi­ka ma­njin­skih na­ro­da. A, pre­i­me­no­va­nje je ne­što dru­go – re­kao je Ma­to­vić. On je do­dao i da u pri­log ne­po­bit­noj či­nje­ni­ci da u Cr­noj Go­ri po­sto­ji sa­mo srp­ski je­zič­ki si­stem go­vo­ri i po­tvr­da ko­ja je do­šla iz Kon­gre­sne bi­bli­o­te­ke iz Va­šing­to­na, od­no­sno Ko­mi­te­ta za stan­dar­di­za­ci­ju ISO 629-2. Na­i­me, ovo ti­je­lo Kon­gre­sne bi­bli­o­te­ke od­bi­lo je da iz­vr­ši me­đu­na­rod­nu ko­di­fi­ka­ci­ju tzv. cr­no­gor­skog je­zi­ka, s obra­zlo­že­njem da se „po­seb­ni ko­do­vi do­dje­lju­ju na osno­vu lin­gvi­stič­kih raz­li­ka, a ne na osno­vu po­li­tič­kih ili ge­o­graf­skih”.
– Pred ovom krat­kom i ja­snom re­če­ni­com pa­da sva ar­gu­men­ta­ci­ja, bo­lje re­ći: pa­da­ju svi iz­go­vo­ri i sve agi­te­me cr­no­gor­ske vla­sti i nje­nih kul­tur­tre­ge­ra, pri­ruč­nih lin­gvi­sta i spin-dok­to­ra, po­čev­ši od one po­zna­te flo­sku­le da je „pra­vo sva­kog na­ro­da da svoj je­zik na­zo­ve svo­jim ime­nom”, do tvrd­nje do­sko­ra­šnjeg pred­sjed­ni­ka CA­NU, da „ime je­zi­ku da­je dr­ža­va”, te „da se vlast u oda­bi­ru slu­žbe­nog je­zi­ka ru­ko­vo­di­la is­ku­stvom u re­gi­o­nu”, ka­ko je svo­je­vre­me­no Mi­lo Đu­ka­no­vić, kao pred­sjed­nik Vla­de, prav­dao ustav­nu od­red­bu o slu­žbe­nom (ne­po­sto­je­ćem) je­zi­ku u Cr­noj Go­ri – ka­že Ma­to­vić. Za­to, do­da­je on, tre­ba po­kre­nu­ti pro­ce­du­ru pro­mje­ne ustav­nih od­red­bi o slu­žbe­nom je­zi­ku u Cr­noj Go­ri, kao i iz njih pro­is­te­klih rje­še­nja u škol­skom za­ko­no­dav­stvu.
Uče­sni­ci­ma sku­pa se po­tom obra­ti­la Mi­le­na Kr­sma­no­vić, iz kan­ce­la­ri­je cr­no­gor­skog om­bud­sma­na, na­vo­de­ći da su oni re­a­go­va­li na pri­tu­žbe SNV-a prav­no kva­li­fi­ko­va­ne kao dis­kri­mi­na­ci­ja srp­skog na­ro­da u Cr­noj Go­ri zbog iz­op­šta­va­nja ći­ri­lič­nog pi­sma iz ad­mi­ni­stra­ci­je i ko­re­spon­den­ci­ja na dr­žav­nom i lo­kal­nom ni­vou. No, ka­ko do­da­je Kr­sma­no­vi­će­va, SNV ni­je pru­ži­lo ni je­dan kon­kre­tan akt ili do­kaz o kon­kret­nom pri­mje­ru dis­kri­mi­na­ci­je gra­đa­ni­na, po­je­din­ca, a ko­ji­ma se kr­še za­ko­ni. Ipak, oni su po­kre­nu­li po­stu­pak i da­lje kon­tak­ti­ra­li Skup­šti­nu, Vla­du i Vr­hov­ni sud Cr­ne Go­re. Ka­ko Kr­sma­no­vić do­da­je, mo­že se go­vo­ri­ti sa­mo o „dis­kri­mi­na­ci­ji po osno­vu pi­sma” ali, do­da­je, to ni­je slu­čaj sa­mo sa srp­skim na­ro­dom u Cr­noj Go­ri, jer i pri­pad­ni­ci dru­gih na­ro­da ba­šti­ne ći­ri­li­cu kao svo­je pi­smo. Ta­ko­đe, spro­ve­li su is­tra­ži­va­nje, a ko­je je po­ka­za­lo da je ći­ri­li­ca de­fi­ni­tiv­no u de­fan­zi­vi u od­no­su na la­ti­ni­cu.
– Om­bud­sman ni­je utvr­dio dis­kri­mi­na­ci­ju, ali je­ste je­dan ne­rav­no­pra­van tret­man ći­ri­lič­nog pi­sma. Za­štit­nik sma­tra da ustav­na ga­ran­ci­ja o rav­no­prav­no­sti ći­ri­lič­nog i la­ti­nič­nog pi­sma eks­pli­cit­no se mo­že tu­ma­či­ti da su oba pi­sma ma­ter­nja u Cr­noj Go­ri, i da ni­jed­no ne­ma ka­rak­ter po­moć­nog pi­sma i da sto­ga ima­ju isti dig­ni­tet. To ne zna­či sa­mo slo­bod­nu vo­lju i opre­dje­lje­nje gra­đa­na ko­jim će se pi­smom slu­ži­ti u ko­re­spon­den­ci­ji sa dr­žav­nim or­ga­ni­ma i pri­vat­noj sfe­ri, već pod­ra­zu­mi­je­va i na­po­re svih dr­žav­nih or­ga­na da uči­ne ći­ri­lič­no pi­smo rav­no­prav­nim – re­kla je, iz­me­đu osta­log, Kr­sma­no­vić.
Ona je do­da­la i da ima­ju na­ja­vu iz sud­stva – Sud­skog sa­vje­ta, da će po­ku­ša­ti da se iz­jed­na­či upo­tre­ba ći­ri­li­ce i la­ti­ni­ce, a da je na­kon nji­ho­ve in­ter­ven­ci­je omo­gu­će­no po­sla­ni­ci­ma cr­no­gor­ske Skup­šti­ne da se in­ter­ni ak­ti is­pi­su­ju na ći­ri­li­ci onim po­sla­ni­ci­ma ko­ji to za­tra­že.
Na okru­glom sto­lu go­vo­rio je i mr Ivan Ko­stić, pred­sjed­nik Od­bo­ra za di­ja­spo­ru i Sr­be u re­gi­o­nu NS Re­pu­bli­ke Sr­bi­je, ko­ji je is­ta­kao da je po­lo­žaj srp­ske za­jed­ni­ce je­dan od naj­te­žih u Evro­pi. Na to upu­ću­ju pri­mje­ri ne­po­što­va­nja srp­skog je­zi­ka, kao i ne­gi­ra­nje pra­va Sr­bi­ma da se iz­ja­šnja­va­ju kao Sr­bi van ma­tič­ne ze­mlje. Ka­ko je do­dao Ko­stić, na to Evro­pa ću­ti. Za­to su ova­kvi sku­po­vi iz­u­zet­no bit­ni, jer uka­zu­ju na po­sto­ja­nje i to kon­ti­nu­i­ra­nost srp­skog iden­ti­te­ta. Ko­stić je pod­sje­tio i na či­nje­ni­cu da su se pro­tiv ći­ri­li­ce uvi­jek bo­ri­li oni ko­ji su oku­pi­ra­li srp­ske pro­sto­re to­kom isto­ri­je, i od­mah bi je za­bra­nji­va­li, pa ne ču­di što je i to sa­da na dje­lu u Cr­noj Go­ri. Na­ža­lost, do­dao je on, ći­ri­li­ca ni u Sr­bi­ji da­nas ne­ma od­go­va­ra­ju­ći tret­man.
Ž.J.


Iden­ti­tet je su­štin­sko pi­ta­nje

To­kom okru­glog sto­la go­vo­ri­li su i Gor­da­na Jo­vić Stoj­kov­ska, Zo­ran Žu­gić, Og­njan Kr­stić, prof. dr Mi­la­din Še­var­lić, Lji­lja­na Bra­lo­vić, Alek­san­dar Mar­ko­vić, Sr­đan Mi­la­ko­vić, Jo­van Vla­o­vić, Mom­či­lo Kra­ji­šnik, Mi­le­na Ku­smuk, Pa­vle Bra­jo­vić Ja­ko­ja
Oku­plje­ni­ma se obra­tio i prof. dr Dra­gan Sta­nić, pred­sjed­nik Ma­ti­ce srp­ske u No­vom Sa­du. On je is­ta­kao da je od iz­u­zet­nog zna­čaj po­što­va­ti sop­stve­ni na­rod i sop­stve­nu kul­tu­ru. U su­prot­nom, mo­ra­li bi­smo se za­pi­ta­ti o na­šoj bu­duć­no­sti, do­da­je Sta­nić, na­po­mi­nju­ći da se mo­ra­mo po­tru­di­ti da svi­je­tu po­ka­že­mo za­što tre­ba po­što­va­ti srp­sku kul­tu­ru i na­rod. „Pi­ta­nje srp­ske kul­tu­re, srp­skog je­zi­ka i pi­sma ni­je izo­lo­va­no pi­ta­nje, kao i raz­log za­što smo se oku­pi­li, ko­ji je­ste su­štin­ski va­žno pi­ta­nje”, ka­že Sta­nić. On se osvr­nuo i na či­nje­ni­cu da se dio sa­vre­me­nih Cr­no­go­ra­ca od­re­kao svo­je isto­ri­je, na­ci­o­nal­ne i lič­ne, i da za­to tre­ba pro­na­la­zi­ti na­či­ne da se za­šti­ti srp­ski iden­ti­tet.