Pi­ja­ni­sta Olek­sij Mol­ča­nov, vi­o­lon­če­list­ki­nja Ma­ja An­tić Ka­le­zić i vi­o­li­nist­ki­nja Ta­nja Bog­da­no­vić, ko­ji či­ne Trio „Nu­o­va”, na­stu­pi­li su u Mu­zič­koj sa­li Kul­tur­nog cen­tra „Ni­ko­la Đur­ko­vić” u Ko­to­ru. Ka­mer­ni sa­stav pred­sta­vio se bo­ga­tim i sti­lo­vi­ma ra­zno­vr­snim pro­gra­mom, iz­vo­de­ći Svi­tu u sta­rin­skom sti­lu Al­fre­da Šnit­kea, Trio u g-mo­lu, op.19 Ser­ge­ja Rah­ma­nji­no­va, svi­tu „Lju­bav­ni ja­di” - H. Tol­hrst, V. Fel­ton, H. In­glma), te sta­vo­ve „Je­sen” i „Zi­ma” kom­po­zi­ci­je „Go­di­šnja do­ba” An­to­ni­ja Vi­val­di­ja, što je za­do­volj­na pu­bli­ka kru­ni­sa­la du­gim, to­plim apla­u­zi­ma. U ovom sa­sta­vu na­stu­pa­ju pr­vi put u Ko­to­ru, iako ih pu­bli­ka pam­ti od ra­ni­je i kao duo - Mol­ča­nov-Bog­da­no­vić. Sva­ko od čla­no­va ima svoj pro­fe­si­o­nal­ni an­ga­žman, zna­ju se go­di­na­ma, te su ri­je­ši­li da svo­ju za­jed­nič­ku lju­bav po­di­je­le sa lju­bi­te­lji­ma umjet­nič­ke mu­zi­ke.
- Li­je­po nam je da svi­ra­mo za­jed­no, to nam je po­sao, a s dru­ge stra­ne i ra­zo­no­da, ne­što li­je­po što nas iz­vla­či iz sva­ko­dne­vi­ce. Ima­mo sre­ću da ra­di­mo to što vo­li­mo, pre­da­je­mo, svi­ra­mo, ta­ko da smo sve to sli­li u jed­no - ka­že Ma­ja An­tić Ka­le­zić, na­stav­ni­ca u mu­zič­kim ško­la­ma „Da­ra Čo­ko­ri­lo” u Nik­ši­ću i „Sa­vo Po­po­vić” na Ce­ti­nju. Nje­no pri­ja­telj­stvo sa Ta­njom i pro­fe­so­rom Mol­ča­no­vim, za­po­če­to to­kom stu­dent­skih da­na, ka­sni­je je pre­ra­slo u pro­fe­si­o­nal­nu sa­rad­nju i ko­le­gi­jal­nost, što je uro­di­lo osni­va­njem an­sam­bla. Ma­ja sma­tra da u Cr­noj Go­ri ima pu­bli­ke za kla­si­ku, što do­ka­zu­je i pu­na sa­la u ko­tor­skom kul­tur­nom cen­tru. Lju­di uvi­jek do­đu na kon­cer­te, da li ih je sto­ti­nu ili tri­de­se­to­ro, ka­že, ni­je bit­no.
- Va­žno je da se lju­di in­te­re­su­ju i ne­ka­ko u zad­nje vri­je­me vi­še pra­te ne­go ra­ni­je, a opet smo mi ti ko­ji tre­ba da stvo­ri­mo tu pu­bli­ku sa­mim kon­cer­ti­ma, na­stu­pi­ma, pro­gra­mom, da pri­vu­če­mo lju­de ako ni­su upo­zna­ti sa tim, da vi­de i ču­ju ka­ko to iz­gle­da - ka­že Ma­ja. Pro­fe­sor Mol­ča­nov, oko­sni­ca an­sam­bla, is­ti­če da odav­no svi­ra­ju za­jed­no i sad su od­lu­či­li da pre­sa­be­ru taj re­per­to­ar i da ga pred­sta­ve pu­bli­ci. Ovaj pro­gram je ma­nje-vi­še nov, li­je­po funk­ci­o­ni­šu i mo­ti­vi­sa­ni su da na­stu­pa­ju, is­ti­če Mol­ča­nov, van­red­ni pro­fe­sor i men­tor na Mu­zič­koj aka­de­mi­ji na Ce­ti­nju. Po­red tri­ja, na­stu­pa­ju i u or­ke­stru, ko­ji bro­ji 13 čla­no­va. Ne­kad svi­ra­ju kao kvar­tet, sep­tet, kao ka­mer­ni sa­sta­vi sa ne­kim so­li­sti­ma, dru­gim in­stru­men­ti­ma – har­mo­ni­ka (Ti­ja­na Ilić), glas (so­pran Mi­li­ca Do­baj), uglav­nom pro­fe­si­o­nal­ci sa ce­tinj­ske aka­de­mi­je, a ima­ju i jed­nog sred­njo­škol­ca, Vik­to­ra Ku­te­ra, či­ja po­dr­ška im mno­go zna­či.
Pri­li­ka da se na­stu­pa ima do­volj­no, ne­kad po­nu­de svoj pro­gram, ne­kad ih zo­vu lju­di, sa ko­ji­ma su ra­ni­je uspje­šno sa­ra­đi­va­li, on­da se ti kon­cer­ti mi­je­nja­ju u smi­slu dru­ga­či­jeg sa­sta­va i no­vog pro­gra­ma. Što se ti­če fi­nan­sij­ske po­dr­ške, za sa­da „sa­mi se­be po­dr­ža­va­ju“, a isto ta­ko sa­mi ugo­va­ra­ju kon­cer­te.
- Za­ka­že­mo ako je po­treb­no da se ne­gdje svi­ra i ako se do­go­vo­ri­mo za ho­no­rar, u re­du, ako se ne do­go­vo­ri­mo, mi opet svi­ra­mo - ka­že Ta­nja Bog­da­no­vić,
M.D.Po­po­vić