Svaka podrška mnogo znači mladim talentima, jer u današnje doba ima mnogo želje da se rezultat postigne brzo, da se postane poznat, ne toliko da se bude dobar i rijetko se ko opredjeljuje za violinu kao prvu stvar koja ti padne na pamet za karijeru ili čak da se bude muzičar, rekao nam je maestro Stefan Milenković, nakon zajedničkog koncerta polaznika violinskog kursa, koji je vodio u Kotoru, gdje je rado viđen gost. Često nastupa na KotorArtu, pa je tako prošlog ljeta, na XVI Don Brankovim danima muzike nastupio sa harmonikašem Markom Hatlakom i ansamblom Tango Compás iz Slovenije. Ističe da ovaj poziv „treba da se voli, da se hoće, da postoji strast”, a činjenica da se seminar dešava u jednoj maloj sredini, koja vapi za umjetničkim sadržajima, još više daje na značaju trudu i posvećenosti ovdašnjih mladih muzičara.
– Pogotovo mi je drago kada se seminar dešava u nekoj sredini koja nije „zatrpana” tim sadržajem, gdje nema koncerata 24 sata, kao u Njujorku, Parizu, Londonu, gdje je razumljivije da se neko bavi muzikom, nego u nekom manjem gradu, gdje do te muzike treba doći, gdje treba da bude još jači interes, jer mladi muzičar mora sam da je traži. To je još vrjednije. Vidim tu i tamo neki primjer upravo toga da dijete zaista hoće da se bavi muzikom. Onda mu treba pomoći maksimalno, naglašava Stefan Milenković, profesor na Fakultetu muzike Univerziteta Ilinoisa u Urbani i Šampejnu, odsjek gudačkih instrumenata, te gostujući profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.
Koliko znači podrška iskusio je još kao trogodišnjak, kada mu prve časove violine davao njegov otac Zoran Milenković, violinista. Pijanistkinja Lidija Kajnaco, njegova majka, kasnije mu je omogućila školovanje u Italiji, odakle je porijeklom. Kao najmlađi diplomac 1994. na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, a zatim je studirao i predavao na Školi Džulijard u Njujorku. Svoje bogato iskustvo predavača primijenio je na šaroliku grupu polaznika seminara.
– Organizatori iz Muzičke škole „Vida Matjan” i ja htjeli smo da ovaj prvi master-klas bude sveobuhvatan, jer ima raznih uzrasta, od devet do 25 godina. Nismo pravili selekciju ni limite godina ili nivoa, nego smo htjeli da svima damo šansu za kontakt kroz seminar. Sada sam imao nepuna tri dana, bilo je ili ništa ili barem tri dana, kaže Stefan.
On dodaje da je radio metodom individualnih časova „jedan na jedan”, ali je kurs bio otvoren za sve koji žele da prisustvuju i slušaju, te su mnogi, koji su imali svoje, slušali i druge časove. Za onoga ko možda nije u tom trenutku spreman ili ne može da svira iz bilo kog razloga, kaže, dobro je da može da sluša druge, da prepozna neku svoju problematiku kod nekoga drugog. Skromno ističe da njegov metodološki pristup nije otkriće, nego iskustvo prethodnika primijenjeno kroz lični doživljaj, vještine i znanje.
– Nisam jedan od onih koji smatraju da je izumio violinu, niti imam svoj metod koji je „genijalan”, jer u suštini čovječanstvo dijeli iskustvo, mi nadograđujemo znanje novim iskustvom. Rijetko ko polazi od nule da bi došao do vrhunskog rezultata, nego je sve to nadogradnja. Tako je i moje sviranje rezultat i mojih profesora i raznih stvari koje sam učio. Ono što prenosim drugima je kombinacija mog iskustva i onoga što sam prije stekao. Zato je moj metod jednostavan u smislu da se adaptira samom studentu, nema jedne stvari koja je primjenjiva za svakoga i to je ono što u stvari najbolje funkcioniše, inače, sve drugo možda naiđe na neku prepreku, ako pokušamo da primijenimo jednu istu stvar na različite studente, objašnjava Milenković u razgovoru za „Dan”. Iako cijeni ambiciju u usavršavanju, za sada nema želju da postane doktorand.
– Nisam više za to, odavno sam završio magistraturu – „zbogom školo, nisam te ni vol`o”. Imam mnogo doktoranada-studenata, predajem doktorat, ali lično nisam zainteresovan da mi treba taj „papir” u životu, nije mi dosad niko tražio. S obzirom da je moja aktivnost 70 odsto koncertna i 30 odsto pedagoška, što mi oduzima sve vrijeme, ne vidim razloga da jurim za titulom doktora, kaže naš sagovornik.
M.D.Popović


Indijancima u Nju Meksiku predstavlja violinu

Angažmana mu ne nedostaje, tako da je nakon master-klasa u Kotoru otputovao avionom za Zagreb, odakle je preko Amsterdama otišao za Čikago, gdje će svirati i pričati tokom dvosatne emisije na nacionalnom radiju. Poslije toga, kaže, ima konačno par nedjelja bez putovanja, ima predavanja, slijede „jedna neobična i jedna standardna stvar”.
– Imam neobičnu posjetu jednom koledžu u Albakerkiju, Nju Meksiko, koji je za Indijance, jedini koji prihvata sva tamošnja plemena. Mnogi nikada nisu imali kontakta sa violinom i klasičnom muzikom, idem tamo da napravim prezentaciju. Zatim, poslije nekoliko dana sviram uobičajeni Mendelsonov koncert u gradu gdje živim (Ilinois), sa njihovim orkestrom, rekao nam je Milenković.