NA VE­LI­KOJ SCE­NI CNP-a
Igra­ju „Uče­ne že­ne”

Pred­sta­va „Uče­ne že­ne”, ko­ju je po tek­stu Mo­li­je­ra re­ži­rao Ja­goš Mar­ko­vić bi­će iz­ve­de­na ve­če­ras, od 20 ča­so­va, na Ve­li­koj sce­ni Cr­no­gor­skog na­rod­nog po­zo­ri­šta.
U pred­sta­vi igra­ju Mir­ko Vla­ho­vić, Na­da Vuk­če­vić, Rad­mi­la Čo­lić, Pe­tar Vla­ho­vić, Ju­li­ja Mi­la­čić, Mom­či­lo Ota­še­vić, Mi­šo Ob­ra­do­vić, Je­le­na Ne­ne­zić Ra­ko­če­vić, Bra­ni­mir Po­po­vić, Alek­san­dar Ga­vra­nić, Vu­kan Pe­jo­vić, Fi­lip Đu­re­tić, Go­ran Vu­jo­vić i Mar­ko To­do­ro­vić.
Sce­no­gra­fi­ju i iz­bor mu­zi­ke pot­pi­su­je Ja­goš Mar­ko­vić, ko­sti­mo­gra­fi­ju Ma­ri­ja Mar­ko­vić, scen­ski go­vor Lji­lja­na Mr­kić Po­po­vić, asi­stent re­ži­je Ta­ra La­za­re­vić a iz­vr­šna pro­du­cent­ki­nja Ne­la Ota­še­vić.S.Ć.


KNjI­GA BO­JA­NA BO­SILj­ČI­ĆA
Sa­lon mr­tvih prin­ce­za

Bo­jan Bo­silj­čić, no­vi­nar, mu­zi­čar, pi­sac ne­ko­li­ko ro­ma­na, zbir­ki pri­ča i pu­to­pi­sa ob­ja­vio je no­vi na­slov - „Sa­lon mr­tvih prin­ce­za”. RO­man je ob­ja­vi­la be­o­grad­ska ,,La­gu­na”.
Rad­nja ovog ro­ma­na smje­šte­na je na re­la­ci­ji Za­greb-Be­o­grad i Li­on-Ve­ne­ci­ja, kao i na pla­ža­ma Ja­dran­skog mo­ra. Je­dan be­o­grad­ski ar­he­o­log slu­čaj­no pro­na­la­zi ru­ko­pi­se tro­ji­ce mu­ška­ra­ca ko­ji su u bol­ni­ci, na na­go­vor psi­hi­ja­tra, za­pi­si­va­li svo­je do­ži­vlja­je iz ra­to­va de­ve­de­se­tih ka­ko bi se iz­li­je­či­li od post­tra­u­mat­skog stre­snog po­re­me­ća­ja.
Ar­sen, Sa­va i To­ma po­sle ra­ta bi­lje­že svo­je ži­vo­te u se­dam pri­ča, ko­je će be­o­grad­ski ar­he­o­log ob­je­di­ni­ti u no­vu pro­znu cje­li­nu is­pu­nje­nu tra­gi­kom, če­žnjom, sre­ćom i no­stal­gi­jom.A.Ć.


NO­VI NA­SLO­VI
„Iza­bra­nik” To­ma­sa Ma­na

Iz­u­zet­no dje­lo To­ma­sa Ma­na, ro­man „Iza­bra­nik”, od­ne­dav­no se u iz­da­nju „No­ve knji­ge”, po­ja­vio u do­ma­ćim knji­ža­ra­ma. Ovo dje­lo je li­te­rar­no is­tra­ži­va­nje te­me ko­ja je fa­sci­ni­ra­la To­ma­sa Ma­na do kra­ja nje­go­vog ži­vo­ta - po­ri­je­klo zla i nje­go­va srod­nost s ma­gi­jom.Ovaj ro­man, kao jed­no od naj­zna­čaj­ni­jih Ma­no­vih dje­la, po­či­nje uža­snim zlo­či­nom pro­tiv pri­ro­de, te kom­bi­nu­je, u svom da­ljem to­ku, ha­gi­o­graf­ske mo­ti­ve sa grč­kim tra­gič­nim obr­tom i hri­šćan­skim ra­zu­mi­je­va­njem gri­je­ha i kri­vi­ce.
Pr­vi put ovaj ro­man je ob­ja­vljen ne­po­sred­no po­sli­je Dru­gog svet­skog ra­ta, 1951. go­di­ne. Da bi po­ja­snio zlo Man ko­ri­sti sred­njo­vje­kov­nu le­gen­du o ču­de­snim zna­me­nji­ma ko­ja su pra­ti­la ro­đe­nje pa­pe Gri­go­ri­ja, kao što je pri­je to­ga ko­ri­stio bi­blij­ski na­ra­tiv o Jo­si­fu i nje­go­voj bra­ći. Iza­bra­nik je pri­ča is­pi­sa­na iro­nič­nim sen­zi­bi­li­te­tom o pra­ro­di­telj­skom gri­je­hu i tran­sce­den­ci­ji zla.
S.Ć.