Monografija „Arhitektonska komunikacija: objekti kulture u Crnoj Gori 1945-2000” arhitekte doc. dr Slavice Stamatović Vučković sa Arhitektonskog fakulteta u Podgorici predstavljena je javnosti u prepunoj galeriji „Klub” Centra savremene umjetnosti Crne Gore. Recenzenti knjige prof. dr Vladimir Mako sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i njegov kolega sa podgoričkog Arhitektonskog fakulteta prof. dr Rifat Alihodžić govorili o ovoj monogafiji, pored prof. mr Ane Matić sa cetinjskog FLU, koja je grafički oblikovala izgled izdanja Univerziteta Crne Nore
Dr Slavica Stamatović Vučković u knjizi prikazuje složen fenomen arhitektonske komunikacije, odnosno razumijevanje arhitekture kao sredstva komunikacije, pokazujući to kroz prezentaciju 27 objekata kulture koji su u Crnoj Gori izgrađeni u periodu nakon Drugog svjetskog rata.
– Arhitektura uvijek sa sobom nosi elemente komunikacije jer drugačije ne može ni da opstane. Bit knjige je u tome što se otkriva duboki sadržaj državne komunikacije s narodom i obrnuto, a po pitanju kulturne politike, koja danas ne postoji više u regionu, a ni u Evropi, u obimu kako je nekad postojala – naglasio je Mako.
On je dodao da je nedostatak kulturne politike doveo savremenu arhitekturu do bezizražajnosti.
– Jer, ako arhitektura komunicira samo kapital, ona se pretvara samo u kapital, u bankovni račun i ne ostaje nam baš mnogo toga za komunikaciju – istakao je on.
On je pohvalio, kako je rekao, sistematičnost istraživanja koje je dr Stamatović Vučković sprovela kako bi došla do materijala za knjigu, ističući da je „ušla u tanane nijanse onoga što arhitektura komunicira i kada propada, i kada nikada ne počinje da živi u onoj funkciji u kojoj je postala”, dodao je beogradski arhitekta.
Arhitektura je iskaz određenog vremena, kulture, određenog ponašanja, i svega onog što određuje bitni kvalitet i karakter jednog naroda, dodao je dr Mako, naglašavajući da je ova knjiga bitna jer su mnoga ostvarenja spasena od zaborava. A, memorija je fundament svakog naroda, ističe Mako, jer ona omogućava i da se predvidi što će se dešavati i na taj način da se otklone moguće greške.
O dometima knjige pozitivno je govorio i drugi recenzent dr Alihodžić, koji je istakao da je zahvaljujući analitičnosti sa kojom je autorka prišla problemu mogu se pratiti i druge linije razvoja društva od 1945. na ovamo.
– Ne postoji segment kulture koji se ne može podvesti pod komunikaciju. Arhitektura uvijek govori i onda kada ne želi nešto da kaže. Ne možemo ništa sakriti, a pogotovo kada su u pitanju objekti kulture, religije i sporta – naveo je dr Alihodžić.
O procesu izrade grafičkog izgleda knjige govorila je mr Ana Matić, koja je rekla da je poseban kvalitet ove knjigeto što je autorka pisala jasnim jezikom, razumljivim i laiku, a da pritom nije izgubila ništa od nivoa stručnosti i naučnosti.
Na kraju predstavljanja publici se obratila dr Stamatović Vučković koja je rekla da se nada da knjiga pokazuje da arhitektura nije samo to što vidimo i to što koristimo.
– Ideja je da se saopšti mnogo složenih procesa, slučajnih, društveno-političkih, ekonomskih, ideoloških, a koji dovode do toga da se arhitektura kreira ili da ne dođe do realizacije početno zamišljenog. Kad to tako posmatramo često smo vrlo kritički nastrojeni prema tim fenomenima, a da ne znamo što se prethodno dešavalo. I to je ono što me je intrigiralo i zašto je nastala ova knjiga – rekla je autorka, dodajući da je svakom objektu poklonila istu pažnju.
Veče je vodila Snežana Radusinović. Ž.J.