Prva klapa dokumentarno-igranog filma „Posljednji JU filmski romantik” o Radomiru Baju Šaranovuću, scenaristi, reditelju i čuvenom profesoru FDU u Beogradu, po scenariju i u režiji dr Radoslava T. Stanišića, pala je u Beogradu, 16. oktobra.
– Snimanje u Beogradu i Kragujevcu trajalo je do 23. oktobra, a nastavljeno je 5. novembra u Crnoj Gori gdje će biti snimane završne scene filma... U ulozi profesora Šaranovića se pojavljuje glumac Miroslav Radulović, koji je nagrađen na ovogodišnjem niškom Filmskom festivalu za ulogu u mom filmu „Neprilagođeni, filmski grof” o reditelju i profesoru Milu Đukanoviću... – rekao je Stanišić u izjavi za „Dan”.
Ovo je Stanišićev treći film o crnogorskim sineastama koji su crnogorskoj kinematografiji obezbijedili umjetnički kredibilitet.
Četiri izuzetna autora i profesora sada se čuvaju u triptihu Radoslava T. Stanišića: „Visoki hrastovi” o Ratku Đuroviću i Velju Stojanoviću, potom „Neprilagođeni, filmski grof” o Milu Đukanoviću i „Posljednji JU filmski romantik” o Radomiru Baju Šaranoviću.
Ideja i želja reditelja Radoslava T. Stanišića da snimi dokumentarne filmove o sineastama, koji su ostaviti dubok trag u crnogorskoj i srpskoj kinematografiji i kulturi se na ovaj način realizuje.
Radomir Bajo Šaranović je rođen u selu Kosić, zaseok Kosovi Lug, kod Danilovgrada, 1937. godine. U njegovom stvaralaštvu izdvajaju se kratkometražni filmovi: „Jedan dan ljubavi”, „Putevi hrabrosti”, „Sam”, „Bataljon je odlučio”, „Ostrog”... Među najveća ostvarenja ubraja se film „Svadba” iz 1973. godine po romanu Mihaila Lalića. Film je dobio specijalnu nagradu na festivalu u Karlovim Varima.
Režirao je film i TV seriju „13. jul” 1982. Šaranović je napravio preko dvadeset filmskih scenarija za kratkometražne i igrane filmove.
U značajne radove Radomira Baja Šaranovića spadaju i njegovi radovi na radiju i televiziji.
Još od njegove prve generacije, prve klase studenata 1974, Miloša Radovića, Miroslava Lekića, Mike Aleksića započinjala je budućnost našeg filma. Profesor Šaranović je, kao prorektor Univerziteta umetnosti (1989-91), član Fonda, a onda i kao ministar kulture Srbije (1990-91) otvorio mogućnost da studenti ravnopravno sa profesionalnim rediteljima konkurišu sa svojim debitantskim projektima i dobiju sredstva iz Fonda za kinematografiju.
Neposredno povezujući teoriju i praksu, vrhunskim predavanjima uticao je na mnoge generacije filmskih reditelja i tako zajedno sa svojim studentima stvarao novi jugoslovenski film. Profesor Šaranović je zaslužio i dobio mnoge nagrade u životu, ali sigurni smo da mu je ostala najdraža ona koju je dobijao od svojih studenata kada sa ponosom i zahvalnošću kažu: „Gospodin Radomir Bajo Šaranović je bio moj profesor”. Šaranović je preminuo u Beogradu, a sahranjen je na groblju Svete Tekle u Danilovgradu.
A.Ć.
Komentari
Komentari se objavljuju sa zadrškom.
Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.
Prijavite neprikladan komentar našem
MODERATORU.
Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem
Ombudsmanu.
)){kind=small}
