Knjiga „Licem prema Božiću”, koja donosi božićne priče velikih srpskih pisaca, a koju je priredio Miodrag Raičević, može se kupiti samo uz Dnevne novine „Dan”, na kioscima i prodajnim mjestima „Tobacco S Press” širom Crne Gore, po cijeni od 4,99 eura. Ova značajna antologija objavile su izdavačke kuće „Štampar Makarije” i „Obodsko slovo”, a u pitanju su božićne priče srpskih pisaca nastajale od 1900. do 1941. godine.
U knjizi su zastupljeni: Isidora Sekulić „Molitve u Topčiderskoj crkvi”, Lazar Komarčić „Zlatna Kostadinka”, Jovan Maksimović „Badnje veče u đačkoj sobici”, Jovan Protić „Božić”, Pavle Marković Adamov „Božić”, Borisav Stanković „Naš Božić”, Dragutin Ilić „Srpska božićna legenda”, Milorad Popović Šapčanin, Monah Đenadije, Manojlo Đorđević Prizrenac „Polažajnik”, Janko Veselinović „Božićnja radost”, Simo Matavulj „Goba Mara”, Ilija I. Vukićević „Roždestvo tvoje”, Svetozar Ćorović „Prvi badnjak”, Jovan Dučić „Moj otac”, Vojislav J. Ilić Mlađi „Sveštenikova drama”, Mileta Jakšić „Božitnji san”, Milutin Uskoković „Otac i sin”, Anđelko Krstić „Njihov Božić”, Veljko Milićević „Božićna priča”, Andra Gavrilović „Stari trubač”, Ivan Ivanić „Badnje veče na mrtvoj straži”, Rastko Petrović „Snegovi na domovima snegovi u planinama Božić u dušama”, kao i Miloš Crnjanski „Beograd u snegu”.
Ova zanimljiva knjiga posjeduje i bogat Rječnik imena, starih i manje poznatih riječi, kao i poglavlje Biobibliografskih bilješki.
Jedna od najljepših jeste priča Janka Veselinovića, a u redovima koji slijede donosimo njen fragment...
„...Dva-tri dana vrzoše se ljudi oko kuće Grujičine, pa onda je ostaviše, ostaviše i nju i siročad. Niko više ni glave ni okretaše.
Ivana je tek sad osetila šta je izgubila. Ona sad morade da se o svemu pobrine. Nastupio je praznik, praznik Božića i radosti. I mlado i staro, i malo i veliko, radovalo se tome svetlome danu, a jadna Ivana strepela je od njega.
’Ajde, što treba ’leba, ’leba je i pokojnik ostavio, ali treba mrsa. Ona, sirotica, toga ne imađaše.
Ona preže da zaradi. I radila je, ali opet ne može toliko spečaliti, da pečenicu kupi...
I dođe praznik, a ona zakla jednog ćurana.
Dečica se igrala oko vatre gde se ćuran pekao, i radovali se sutrašnjem prazniku, sutrašnjem omršaju.
Uveče je prostrla svuda slamu po kućerku. Dečica su pijukala i radovala se; nisu od radosti mogli ni večerati, nego je pitahu:
– Jel’, nano?
– Oj, ’rano!
– A kad je Bogin dan?
– Sutra, ’rano.
– Jel’ kad spavamo? – pitaše, tepajući, mališa.
– Jeste, diko!
– Sejo! ’Ajde da spavamo, neka pre dođe Bogin dan!
I dečica polegaše i zaspaše.
Ivana ostade, sedeći sama uz vurunu... ’Iljadama misli vrzlo se po njenoj glavi. A suze često polivaju njeno snuždelo lice...
Šta da radim? – mislila je ona. – Da mi je samo iz zime izmaći sa ovom sirotinjom, pa već posle kako Bog dâ... Proleće je opet nekako drukčije!... Ono nestaće ’leba; ali i meni je onda lakše ostaviti nji’, pa ići, te zaraditi!... Onda neću ovako!... Idućeg leta moram ja zbrinuti sve što kući treba! Neće mene zima zateći bez ičega!... Biće i ’leba, i mrsa, i drva, i... svega. Zaradiću ja, pa da celog leta ne bi’ glave digla!...
Dečica se otkrivahu. Ona ih poče pokrivati.
– I on mi reče: „Ne ostavljaj decu!“ – A ko bi i’ mog’o ostaviti?! Kud bi pristala na ovoj zimi jadna nejač?...
I gledaše dečicu, i milovaše ih po njihovim jedrim obraščićima... Jelica, najstarija, zagrlila mališu, pa mu metnula i jednu ruku pod glavu.
– Da bar ’će Bog njima dati života i zdravlja!... Da mi je, da me bar to ne peče; a ja bi’ radila za desetoro! Dao mi je Bog snage, ’vala mu!...
Iziđe u kuću, te spotaknu ugarke i metnu još jedno drvo u vurunu. Namesti badnjak, kako će pregoreti, pa iziđe napolje.
Nebo beše oblačno, a tišina, kao da je sve mrtvo. Od severa pirušio je vetar.
– Baš će biti snega! – reče ona, zevnuvši.
Pa se vrati u kuću, pokri opet dečicu, pa leže...
I naskoro zaspa i ona, uspavana snom umora”...
Priče u slavu radosnog hrišćanskog praznika – Božića, sabrane u ovoj knjizi, pretežno su nastajale u prvoj polovini 20. vijeka. Svijet djetinjstva i praznovanje Božića, viđeni dječjim očima, date su u prvom dijelu knjige. U drugom dijelu preovlađujući su socijalni motivi, dok priče koje zatvaraju knjigu najavljuju jedno novo vrijeme u kome će za Boga biti sve manje mjesta. Na samom kraju, Miloš Crnjanski daje sliku prestonice u snijegu jedne davne Badnje večeri. A.Ć.

---