Poznati aforističar
Ninus Nestorović nedavno je objavio knjigu „Bože, uprosti nam”, koja je, slobodno možemo reći, „podigla region na noge”. O svojoj novoj knjizi, literaturi, satiri, ali i mnogim drugim temama, Nestorović govori za „Dan”.
Nedavno je objavljena Vaša nova knjiga „Bože, uprosti nam”, koja je za kratko vrijeme skrenula pažnju javnosti. Šta i koliko sve Bog treba da nam uprosti?– „Bože, uprosti nam”. Ovo je zaista čudno obraćanje Bogu. Obično ga molimo da nam oprosti ili da nam pomogne, kad nešto loše uradimo ili to „nešto” uopšte ne znamo da uradimo. Ja sam došao do zaključka, da bi bilo najbolje, da sve što nam nije jasno i što ne možemo da shvatimo, Bog nam sve to lijepo UPROSTI, pa ćemo ga poslije toga mnogo rjeđe moliti da nam pomaže ili da nam prašta. Tako bi i za nas i za njega bilo najbolje!
Koliko se ova Vaša knjiga razlikuje od prethodnih?– Zrelost dolazi sa godinama... Valjda su svi oni gradovi, u kojima sam živio, Smederevska Palanka, Mladenovac, Novi Sad, Tuzla, Prijepolje, Beograd, Paraćin i Bačko Petrovo Selo (kažu, odakle ti je žena, odatle si i ti) doprinijeli da sazrim kao pisac i da moji aforizmi budu životniji, realniji i da su bliski i razumljivi, kako profesoru fakulteta, tako i svakom običnom, radnom čovjeku na ovim našim prostorima. Iskreno mislim da je ova moja knjiga zrelija od prethodnih. I što je još važinije, životnija je i bliža narodu!
Kakav mora biti jezik aforističara?– Da bi pisao vrhunske aforizme, nije dovoljno samo da imaš „oštar” jezik. Neophodno je da posjeduješ i književno ludilo. Da stalno pomjeraš granice hrabrosti, sadržaja i forme.
Omiljeni aforizam?– „Da moram danas ponovo da izaberem zanimanje, prije bih bio vođa bande, nego profesor fakulteta. Ne zbog para, nego zbog ugleda.”
Na koji način uspijevate pronaći inspiraciju za vrstu stvaralaštva kojom se bavite? Jesmo li plodno tle za to?– Inspiraciju za pisanje aforizama ne moram da tražim. Ona traži mene. Ima je svuda. Važno je izabrati samo prave teme. Pucati isključivo bojevom satiričnom municijom, a ne ćorcima, ciljati u glavu, a ne u noge... Biti precizan. I rezultat neće izostati.
Da li ste kada „stradali” zbog aforizma?– Već trideset godina u mojoj zemlji, Srbiji, dešavaju se stvari zbog kojih je stradala većina njenih građana: moralno, materijalno, finansijski... Dešavaju se ratovi, ubistva, prevare, pljačke, poniženja... Zbog toga sam ja stradao. Zbog toga smo svi stradali. Poražavajuće je to što mnogi od nas toga nisu svjesni. Neuporedivo manje sam stradao zbog pisanja aforizama...
Da li je žanr kojim se bavite zapostavljen u odnosu na druge književne žanrove?– Knjiga „Bože, uprosti nam” predstavljena je čitaocima „Politike”, „Dnevnika”, „Dana” i mnogih drugih dnevnih, nedjeljnih i književnih novina. Aforizmi iz nje citirani su kako u Srbiji, tako i u Bugarskoj, Crnoj Gori, Slovačkoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Poljskoj, Rumuniji... Da li na osnovu ovoga možemo da tvrdimo da je aforizam kao žanr zapostavljen. Naravno da ne! Sve što valja i što predstavlja književnu vrijednost nađe put do čitalaca.
Gotovo da su Vaši aforizmi postali toliko citirani da se prosto nekada čini da je pitanje autorstva ugroženo... Kako se boriti protiv toga?– Uspio sam u onome što sam želio. Ljudi znaju da postojim i da je ono što pišem oštro i beskompromisno. Moji aforizmi su prepoznatljivi. Bodu oči. Komuniciraju sa čitalačkom publikom i izazivaju njenu reakciju. Oni na lica čitalaca ne donose samo smijeh, nego i suze.
Šta biste savjetovali mladom aforističaru?– Mladog aforističara, kao i svakog mladog čovjeka, savjetovao bih prije svega da bude svoj i prepoznatljiv. Da bude hrabar. Da mnogo čita i da prati šta pišu ostale kolege iz regiona, jer od njih može mnogo da nauči. Da bude uporan i da ima svoje JA!
Aleksandar Ćuković
I Srbi i Crnogorci vole ordenje
Skoro ste dobili i priznanje u Makedoniji. Šta za Vas znače priznanja za satiru?
– I Srbi i Crnogorci vole ordenje. Vole odlikovanja. Vole nagrade. Vole da ih hvale. A što bi se ja onda razlikovao od ostalih?! I ja sam samo jedan od nas! Dakle, prija svaka pohvala, svaka nagrada! Treba ih samo zaslužiti...
)){kind=small}
