Prisustvo i odsustvo linije ono je što je spojilo radove dva umjetnika, Ivana Stankovića i Zlatka Vujovića, akademske grafičare sa Cetinja, čiji su radovi izloženi u Galeriji solidarnosti u Kotoru. Dok je na garafikama kod Ivana izražena linija, bilo u „negativu” ili „pozitivu”, kod Zlatka je odsutan osnovni likovni element, te on konture sijenči sivo-bijelo-crnim nijansama. Ivana Stankovića i Zlatka Vujovića povezuju Srednja likovna škola „Petar Lubarda” na Cetinju, gdje su obojica maturirali, Akademija likovnih umjetnosti u Trebinju, Odsjek za grafiku i strip, gdje su diplomirali kod istog profesora mr Velja Stanišića. Savladali su stare vještine štampe, te kao umjetnici modernog doba, prirodno, eksperimentišu kombinujući digitalnu sa sito-štampom i linorezom.
– Prisustvo linije je neizbježno. Od nje zavisi atmosfera. Ona postavlja granice i daje oblik. Nekad čini prostor kompaktnim, nekad ga siječe. Ona suvereno upravlja prostorom. Razbijajući sve iluzije i lomeći ga u komade. Stvara utisak kontrolisanog haosa, čime se na simboličan način pravi paralela sa današnjicom, savremenim načinom života, ali i emocijama i stanjima koje oni uzrokuju – istakao je Ivan Stanković, koji se takođe bavi i slikarstvom, vajanjem, dok za egzisternciju zarađuje najviše baveći se keramikom.
– Grafiku neću da komercijalizujem, pa primjenjujem znanje sa akademije praveći keramiku, da živim od nečega. Grafičari teško dolaze do prilike da samostalno izlažu, ovo je slučajno ispalo, javili smo se na konkurs Galerije solidarnosti, srećni smo što su nas izabrali. Digitalnom grafikom na kompjuteru mogu da se postignu svi efekti, sve tehnike, ali to za mene nema toliku draž, kao što je to slučaj sa klasičnim tehnikama – kaže Stanković za „Dan”.
Kod Zlatka Vujovića su zastupljene „raskrsnice”, ukrštanja, koja, kaže, simbolizuju društvene mreže. Ti „krstovi” nose višeslojni smisao, ono što ljude povezujena bilo koji način, pozitivno ili negativno. Smatra da digitalna grafika dobro korespondira sa klasičnim tehnikama.
– Grafika je i nastala na principu štampe, umnožavanja crteža, prirodno je, kako tehnologije napreduju, da se i grafika prilagođava, kao u XV, XVI vijeku da i u XXI vijeku koristi tehnologiju koja je dostupna. Jeste malo teže, mada se nekome čini da je lakše, nešto se radi na principu manuelne sito-štampe, a nešto i na modernim principima - sad postoje specijalni štampači za digitalnu grafiku. Do sada nisam ovo radio, držao sam se klasičnih tehnika, ali želio sam da probam da se izrazim i na ovaj način, objašnjava Vujović. On se takođe bavi slikarstvom i multimedijalnim formama, posebno audio-video formatima. Radi za RTCG u video produkciji, a bavi se i crtanim –animiranim filmom. Koautor je dokumentarnog serijala „Cetinje, spomenici arhitekture”. Smatra da su umjetnici prepušteni sami sebi i da treba da preuzmu inicijativu.
M.D.P.

---

Uhljebi „poklope” one koji se trude
– Za mlade umjetnike treba mnogo truda i sreće da uspiju, da se okrenu svom radu, jer ako čekamo da se uslovi sami poprave, teško da ćemo dočekati, nego moramo mi sami da mijenjamo stvari. Neka se udružuju, neka rade i izlažu što više. Uglavnom se ljudi uljuljkaju, ako se negdje „uhljebe”, a druge koji se trude i rade, sve to malo „poklopi”, pa se povuku i odustanu. Uprkos aktuelnoj situaciji, kultura kod nas i dalje opstaje na određenom nivou. Živim na Cetinje, gdje se nalaze sve institucije kulture, tako da ima dovoljno izložbi. Trebalo je da izlažemo 30. aprila, ali je pandemija to odužila, što je kod nas izazvalo tremu, kako će to sve izgledati. Mi smo dobili šansu u Kotoru, nadam se da su svi zadovoljni – poručuje Vujović.