Bi­o­re­gu­la­tor­na me­di­ci­na sve je po­pu­lar­ni­ji prin­cip li­je­če­nja pa­ci­je­na­ta u svi­je­tu, pri­je sve­ga ka­da su u pi­ta­nju akut­ne i hro­nič­ne bo­le­sti, s ob­zi­rom na to da ba­lan­si­ra ho­me­o­pat­ske mre­žne si­ste­me, ho­me­o­sta­zu i po­sti­že re­ver­zi­ju bo­le­sti pre­ma ra­nim for­ma­tiv­nim fa­za­ma. Nje­ni ute­me­lji­va­či su pri­zna­ti bri­tan­ski lje­ka­ri i na­uč­ni­ci Da­mir Ša­kam­bet, ro­đe­ni Sa­raj­li­ja, i Ta­tja­na Boš, ko­ja je ro­đe­na u Pod­go­ri­ci. Dr Ta­tja­na Boš je po­ri­je­klom Mo­ra­čan­ka, iz po­ro­di­ce Bo­ško­vić. Di­plo­mi­ra­la je na sa­ra­jev­skom Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu 1985. go­di­ne i za­vr­ši­la post­di­plom­ske stu­di­je iz far­ma­ko­lo­gi­je. Sa ko­le­gom i su­pru­gom dr Da­mi­rom Ša­kam­be­tom, po­sta­vi­la je osnov­ne prin­ci­pe bi­o­re­gu­la­tor­ne me­di­ci­ne. Re­zul­tat tri­de­se­to­go­di­šnjeg tim­skog ra­da dok­to­ra Boš i Ša­kam­bet je for­mi­ra­nje Bi­o­re­gu­la­tor­nog zdrav­stve­nog si­ste­ma, ko­ji je na na­uč­noj osno­vi in­te­gri­sao alo­pat­ske i ne­a­lo­pat­ske me­to­de li­je­če­nja.
Ta­tja­na je osni­vač bri­tan­skog Udru­že­nja za bi­o­re­gu­la­tor­nu me­di­ci­nu, član bri­tan­skog kra­ljev­skog Udru­že­nja za jav­no zdrav­stvo, se­ni­or član bri­tan­skog Re­gi­stra za kom­ple­men­tar­nu i ka­tu­ro­pat­sku me­di­ci­nu, kao i po­ča­sni član Udru­že­nja lje­ka­ra La Pa­za u Bo­li­vi­ji. Ujed­no je pred­sjed­nik In­ter­na­ci­o­nal­nog udru­že­nja za bi­o­re­gu­la­tor­nu me­di­ci­nu. Za­ni­mlji­vo je da je sa tek na­vr­še­nih 18 go­di­na bi­la po­bjed­nik svih po­zna­ti­jih kviz tak­mi­če­nja u SFRJ, zbog če­ga je ta­da za­vre­đi­va­la epi­tet ge­ni­jal­ca. Do­bit­ni­ca je mi­le­ni­jum­ske na­gra­de za na­uč­no-me­di­cin­ska do­stig­nu­ća, ko­ja joj je uru­če­na u Lon­do­nu.
Ve­li­ko is­ku­stvo u pri­mje­ni bi­o­re­gu­la­tor­ne me­di­ci­ne dok­tor­ka Boš pre­no­si na pre­da­va­nji­ma u Ve­li­koj Bri­ta­ni­ji i ši­rom svi­je­ta.
Njen su­prug i ko­le­ga je i po­zna­ti uni­ver­zi­tet­ski pre­da­vač i pu­bli­ci­sta, a slo­vi za jed­nog od vo­de­ćih struč­nja­ka u obla­sti bi­o­re­gu­la­tor­ne me­di­ci­ne. Da­mir i Ta­tja­na, mla­da­lač­kim en­tu­zi­ja­zmom pro­mo­vi­šu ši­rom pla­ne­te in­te­gral­ni lje­kar­ski pri­stup u bor­bi pro­tiv ve­ći­ne de­ge­ne­ra­tiv­nih i hro­nič­nih bo­le­sti. Cilj nji­ho­vog is­tra­ži­vač­kog i na­uč­nog ra­da je­ste in­kor­po­ri­ra­nje bi­o­me­di­cin­skog si­ste­ma u kon­ven­ci­o­nal­nu, alo­pat­sku me­di­ci­nu, te raz­vi­ja­nje na­uč­nog kon­cep­ta bi­o­re­gu­la­tor­ne me­di­ci­ne na te­me­lju bi­o­lo­gi­je i bi­o­in­for­ma­ti­ke. Još pri­je dvi­je de­ce­ni­je u Lon­do­nu, gdje ra­de i ži­ve, osno­va­li su „Bi­o­me­dik cen­tar“ ko­ji i da­nas vo­de. Vo­de u isto vri­je­me i hu­ma­ni­tar­nu or­ga­ni­za­ci­ju ko­ja po­ma­že naj­u­gro­že­ni­jim po­ro­di­ca­ma i bo­le­sni­ci­ma na raz­ne na­či­ne, a ba­ve se i zdrav­stve­nom edu­ka­ci­jom đa­ka i dje­ce u ško­la­ma i vr­ti­ći­ma, kao i pro­svjet­nih rad­ni­ka.
Dok­tor­ka Ta­tja­na re­la­tiv­no če­sto bo­ra­vi u rod­noj Cr­noj Go­ri. U Su­to­mo­ru ima vi­ken­di­cu, i ne­dav­no je po­kre­nu­la ini­ci­ja­ti­vu za for­mi­ra­nje zdrav­stve­nog cen­tra u tom cr­no­gor­skom gra­di­ću, u ko­me bi se me­to­da­ma bi­o­re­gu­la­tor­ne me­di­ci­ne li­je­či­li pa­ci­jen­ti iz ci­je­log svi­je­ta. Bio bi to pr­vi ta­kav cen­tar u re­gi­o­nu, a pre­ma za­mi­sli ini­ci­ja­to­ra ne pred­vi­đa iz­grad­nju no­vih obje­ka­ta, već ko­ri­šće­nje po­sto­je­ćeg smje­štaj­nog po­ten­ci­ja­la, a u funk­ci­ji bi bio to­kom ci­je­le go­di­ne. Si­gur­ni su da bi dr­ža­va i Op­šti­na Bar, ali i lo­kal­ni ho­te­li­je­ri i tr­gov­ci ostva­ri­li zna­čaj­ne pri­ho­de, jer me­đu pa­ci­jen­ti­ma „Bi­o­me­dik cen­tra“ ima pu­no bo­ga­tih lju­di.
– Ostva­ri­li smo konk­tak sa gra­do­na­čel­ni­kom Ba­ra Zo­ra­nom Sr­zen­ti­ćem, ko­ji je i sam po­zna­ti lje­kar, i upo­zna­li ga sa ide­jom. Sma­tra­mo da bismo pro­jek­tom otva­ra­nja zdrav­stve­nog cen­tra uči­ni­li ve­li­ki ko­rak, i to ne sa­mo na pla­nu pru­ža­nja uslu­ga li­je­če­nja naj­sa­vre­me­ni­jim me­to­da­ma već i ka­da je ri­ječ o afir­ma­ci­ji i raz­vo­ju no­vog vi­da tu­ri­zma za ovaj dio bar­ske ri­vi­je­re. Su­to­mo­re bi mo­glo da po­sta­ne, uslov­no re­če­no „ba­nja na mo­ru“, a pred­nost su mu fan­ta­stič­ne pri­rod­ne pre­di­spo­zi­ci­je, pri­je sve­ga va­zduh i po­zna­to lje­ko­vi­to bla­to kod Za­gra­đa i Ma­lje­vi­ka, a pa­ci­jen­ti bi bi­li od­vo­đe­ni na tret­ma­ne i u pod­nož­je Ru­mi­je, ali i o osta­lim kra­je­vi­ma dr­ža­ve – ka­že za „Dan“ Va­len­ti­na Ilić, ovla­šće­ni pred­stav­nik lon­don­skog „Bi­o­me­dik cen­tra“ za Cr­nu Go­ru. Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, dr Boš je ve­o­ma ras­po­lo­že­na da pre­ne­se svo­ja is­ku­stva lje­ka­ri­ma i me­di­cin­skom oso­blju u Cr­noj Go­ri, kao i da cr­no­gor­ski me­di­cin­ski ka­dar uklju­či u rad zdrav­stve­nog cen­tra uko­li­ko do­đe do re­a­li­za­ci­je nje­ne ide­je.
– Ja i dok­tor­ka Boš smo ima­le raz­go­vor i sa za­mje­ni­kom gra­do­na­čel­ni­ka Pod­go­ri­ce Bo­ri­som Mu­go­šom, ali mo­ram na­ža­lost da kon­sta­tu­jem da ni on, ni bar­ski gra­do­na­čel­nik ni­su po­ka­za­li ra­zu­mi­je­va­nje ko­je smo oče­ki­va­li za ta­ko va­žnu stvar – is­ti­če Ili­će­va, na­gla­siv­ši da je za nju po­seb­no ne­shva­tlji­vo da mi­ni­star tu­ri­zma i odr­ži­vog raz­vo­ja Bra­ni­mir Gvo­zde­no­vić ni­je na­šao za shod­no da ih pri­mi i upo­zna se sa ide­jom, iako im je iz nje­go­vog ka­bi­ne­ta pri­jem bio obe­ćan. Sve­jed­no, do­da­je na­ša sa­go­vor­ni­ca, od ide­je se ne od­u­sta­je, a po­dr­ška će bi­ti za­tra­že­na od cr­no­gor­skog Mi­ni­star­stva zdra­vlja.
– Far­ma­ce­ut­ska ma­fi­ja sa svo­jim sa­te­li­ti­ma unu­tar si­ste­ma je ta ko­ja se su­štin­ski je­di­na pro­ti­vi da za­ži­ve pro­jek­ti po­put ovo­ga ko­ji kan­di­du­je­mo u Cr­noj Go­ri. Nji­ma su na­ši pri­rod­ni me­to­di li­je­če­nja naj­o­zbilj­ni­ja i je­di­na kon­ku­ren­ci­ja, jer za­ra­đu­ju mi­li­jar­de eura svo­je­vr­snim tro­va­njem bo­le­sni­ka ra­zno­ra­znom he­mi­jom – na­vo­di Ili­će­va.
Ona pod­vla­či ka­ko su na­ro­či­to efekt­ni re­zul­ta­ti tret­ma­na bi­o­re­gu­la­tor­nom me­di­ci­nom kod ve­ge­ta­tiv­nih dis­to­ni­ja i dis­funk­ci­o­nal­nih po­re­me­ća­ja.
– Bi­o­re­gu­la­tor­ni pri­stup uklju­ču­je pro­mje­nu sti­la ži­vlje­nja ali isto pod­sti­če raz­voj emo­ti­ov­nog i du­hov­nog zdra­vlja ko­je uti­če na raz­voj ho­me­o­sta­ze. Iz­lje­če­nje se po­sti­že na­uč­nim me­to­da­ma i tret­ma­nom ko­ji se za­sni­va na psi­ho­ve­ge­ta­tiv­nom i psi­ho­so­mat­skom pro­to­ko­lu ko­ji kom­bi­nu­je nu­tri­ci­o­ni­zam, ho­me­o­te­ra­pe­ut­ske lje­ko­ve (bi­o­i­den­tič­ne hor­mo­ne, ne­u­ro­i­mu­no­mo­du­la­to­re), kao i alo­pat­ske lje­ko­ve i bo­ta­nič­ke pre­pa­ra­te i sa­ple­men­te, te­ra­pe­ut­sku de­tok­si­fi­ka­ci­ju, kao i oslo­ba­đa­nje stre­sa kroz ta­ko­zva­ni „bi­o­fid­bek“ i bi­o­re­so­nant­ne tret­ma­ne.M.Jo­va­no­vić


Me­di­cin­ski si­stem usmje­ren pre­ma pa­ci­jen­tu

Glav­ni fo­kus bi­o­re­gu­la­tor­ne me­di­ci­ne usmje­ren je in­di­vi­du­al­nim pri­stu­pom li­je­če­nju pre­ma sva­kom pa­ci­jen­tu kroz ra­zu­mi­je­va­nje vi­še­fak­to­ri­jal­nog uti­ca­ja na ho­me­o­stat­ski si­stem rav­no­te­že, te pro­mo­vi­še zdra­vlje kao po­zi­tiv­ni vi­ta­li­tet, ra­di­je ne­go kroz de­fi­ni­ci­ju bo­le­sti. Kroz slu­ša­nje pa­ci­jen­to­ve isto­ri­je bo­le­sti kao i uslo­va oko­li­ne i so­cio-isto­rij­skih fak­to­ra ko­ji su uče­stvo­va­li u raz­vo­ju pro­ce­sa bo­le­sti, lje­kar od­vo­di pa­ci­jen­ta na pro­ces raz­vo­ja svi­je­sti i kre­i­ra tret­man pre­ma in­di­vi­du­al­nim ka­rak­te­ri­sti­ka­ma.
– Bi­o­re­gu­la­tor­na me­di­ci­na tra­ži iz­lje­če­nje kroz si­stem­sku rav­no­te­žu i fi­zi­o­lo­ške i ži­vot­ne pro­mje­ne ko­je su sa­stav­ni dio bo­le­sti. Per­so­na­li­zo­va­ni pri­stup uzi­ma u ob­zir sva­ki pa­ci­jent kroz autoh­to­ni pro­ces; unu­tra­šnji (emo­ci­je i du­hov­ni pro­ces), i vanj­ski (fi­zi­o­lo­ške i bi­o­he­mij­ske) fak­to­re ko­ji uti­ču na si­stem­sku funk­ci­ju – ob­ja­šnja­va Va­len­ti­na Ilić. Pre­ven­tiv­na bi­o­re­gu­la­tor­na me­di­ci­na, ka­že, de­tek­tu­je ra­ne zna­ko­ve si­stem­skog po­re­me­ća­ja, i po­bolj­ša­va uro­đe­ne i epi­ge­net­ske uda­re na ge­net­ski in­te­gri­tet.