Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Opština vrvila od braće, snaha i kumova * Za pranje para lani nijedna prijava * Za stanarine funkcionera 2,2 miliona eura * Medenici mjesečno 4.000, Vukčević dužan 265.000 * Opština vrvila od braće, snaha i kumova * Suva krv * I jare i pare
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 09-07-2017

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Miloš Konatar, potpredsjednik GP URA:
I ministar Osman Nurković je priznao da članovi odbora direktora Monteputa nemaju neke naročite obaveze osim da po nekoliko puta godišnje prisustvuju sjednicama.

Vic Dana :)

Uhvati policajac lopova. Nemoćni lopov pita policajca:
●Je li mogu da odem čas do one pekare, umrijeću gladan?
Policajac reče:
●Idi, ali odmah da se vratiš.
Policajac ga pusti, lopov pobjegne. Sjutradan isti policajac uhvati istog lopova. Lopov mu kaže:
●Ajde molim te, pusti me da odem do one pekare, umrijeću gladan.
Policajac mu kaže:
●Da bre, nisam ja od juče, ti ostani tu, a ja ću da idem da ti kupim!

Pita sudija Muju: 
- Hoćete li mi reći ko je vaš saučesnik?!
- Na koga ja vam ličim, zar da odam rođenog brata?!







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Ljudi i dogadjaji - datum: 2017-07-08 VESKO OBRADOVIĆ U HOTELU „PINE” VEĆ TRIDESET GODINA USLUŽUJE PRINČEVE, DIREKTORE I TIVĆANE
Njegov osmijeh i danas pridobija goste
Vesko Obradović: Decenijama predusretljivo i uvijek sa osmijehom uslužuje i razgovara sa gostima „Pina” koji uživaju u nadaleko poznatim krempitama i kafi Njegov osmijeh i danas pridobija goste Iza pjevača ostaje lijepa pjesma, iza fudbalera golovi, a volio bih da iza mene ostane konobar koji je od mene nešto naučio. Sat ranije dolazim na posao, tokom radnog vremena ne sjednem ni dva minuta. Za mene je najvažnije da ispoliram čašu, nož i viljušku. Gost ne zna ko je bio prije mene, a ja želim da bude zadovoljan uslugom i da ponovo dođe
Kult­na te­ra­sa ho­te­la „Pi­ne”, ču­ve­na po po­gle­du na ti­vat­ski za­liv i hla­do­vi­nu pal­mi ne bi bi­la ista bez ko­no­ba­ra Ve­ska Ob­ra­do­vi­ća. De­ce­ni­ja­ma pred­u­sre­tlji­vo i uvi­jek sa osmi­je­hom uslu­žu­je i raz­go­va­ra sa go­sti­ma „Pi­na”, ko­ji uži­va­ju u na­da­le­ko po­zna­tim krem­pi­ta­ma i ka­fi. Je­dan od po­sled­njih ti­vat­skih ko­no­ba­ra „sta­re gar­de” sti­gao je u Ti­vat iz rod­nog Bi­je­log Po­lja po­čet­kom osam­de­se­tih go­di­na, a sko­ro či­ta­vu ka­ri­je­ru pro­veo je baš u ovom ti­vat­skom ho­te­lu. Go­di­ne su pro­le­tje­le kao ljet­nji ma­e­stral kroz gra­ne pal­mi na ti­vat­skoj grad­skoj ri­vi, a Ve­sko pam­ti naj­bo­lje od njih ko­je su obi­lje­ži­le isto­ri­ju „Pi­ne” i HTP „Mi­mo­za”, pa i cr­no­gor­skog ho­te­li­jer­stva.
– Mo­je ugo­sti­telj­sko obra­zo­va­nje je po­če­lo u ho­te­lu „San­džak” 1975. go­di­ne, pr­vi še­fo­vi su mi bi­li Dra­go­van Čam­par, Be­ko Bo­ran­čić, ko­no­ba­ri Ći­ka Klja­je­vić, De­sa Ru­dić, Je­ro Lje­šnjak i Čo­ja Me­drić. Do­bro uslu­ži­va­nje imao sam od ko­ga da učim i za­to sam i da­nas za­hva­lan. Na­kon za­vr­šet­ka Sred­nje ugo­sti­telj­ske ško­la po­čeo sam da stu­di­ram u Pri­šti­ni. Fa­li­lo mi je nekoliko is­pi­ta da za­vr­šim Fa­kul­tet za ru­ski je­zik i knji­žev­nost. Sti­ca­jem okol­no­sti do­šao sam u Ti­vat, 1982. go­di­ne i 25. ma­ja te go­di­ne za­po­čeo rad­ni vi­jek u HTP „Mi­mo­za”. Kad sam do­šao, gle­dao sam zi­di­ne sta­rog ho­te­la „Pi­ne” sru­še­nog u ze­mljo­tre­su 1979. go­di­ne. O „Pi­na­ma” sam slu­šao li­je­pe pri­če i sa­njao da poč­nem tu da ra­dim ka­da ga re­no­vi­ra­ju. U pam­će­nje mi je ure­zan 4. jul 1988. go­di­ne, dan ka­da sam po­čeo ka­ri­je­ru u „Pi­na­ma”.
Ovaj čo­vjek la­kog ko­ra­ka ka­že da je go­st uvi­jek gost, ali sta­ra vre­me­na su bi­la ljep­ša, pa on ima če­ga da­nas da se sje­ća.
– Zna­te, na­ši ku­va­ri su bi­li vr­hun­ski maj­sto­ri u ser­vi­ra­nju je­la, pa je me­ni kao ko­no­ba­ru, či­ni­lo čast i bio sam po­no­san kad ser­vi­ram ta jela – sje­ća se Ve­sko ko­ji je uslu­ži­vao i zva­ni­ce pri­li­kom sve­ča­nog otva­ra­nja re­no­vi­ra­nog ho­te­la „Pi­ne”, u ju­lu 2014. go­di­ne – Za­do­volj­ni­ji sam bio osam­de­se­tih i de­ve­de­se­tih go­di­na, iako je Tiv­tu bio glav­ni pro­blem ne­do­sta­tak vo­de lje­ti. Na­šim ra­dom, uslu­gom i osmi­je­hom pri­do­bi­ja­li smo go­ste. Ni­kad ih ni­je­sam di­je­lio po pla­te­žnoj mo­ći. Go­sti su bi­li do­bri, a do­bri su i sad. Da­nas sam naj­sreć­ni­ji kad vi­dim na na­šoj te­ra­si re­dov­ne go­ste. Nji­ho­ve su­ge­sti­je uvi­jek sa­slu­šam sa pa­žnjom – is­ti­če naš sa­go­vor­nik.
Osam­de­se­te go­di­ne pro­šlog vi­je­ka upi­sa­ne su zlat­nim slo­vi­ma u isto­ri­ju naj­sta­ri­je ti­vat­ske ho­tel­ske ku­će.
– Le­tač­ko oso­blje slo­ve­nač­kog avio-pre­vo­zni­ka „Adria Er­vej­za” i JAT-a, „Aero­flo­ta”, nje­mač­ki tu­ri­sti ko­ji su od­sje­da­li u ho­te­lu sve do po­čet­ka ra­ta i ras­pa­da Ju­go­sla­vi­je, bi­li su na­ši re­dov­ni go­sti. Po­če­lo je kao u baj­ci sa pra­vim po­bje­da­ma. Tu je naj­ve­ću ulo­gu od­i­grao Bo­ško Bo­ži­no­vić. Tvr­dim da je to naj­u­spje­šni­ji ugo­sti­telj­ski rad­nik Tiv­ta i sma­tram da je za­slu­žio bar jed­nu op­štin­sku na­gra­du. Ci­je­nio sam ga i kao čo­vje­ka i kao di­rek­to­ra. Za sve što sam uspio u ka­ri­je­ri za­hva­lan sam Bo­ži­no­vi­ću, Goj­ku Pro­ro­či­ću, Če­du Ćet­ko­vi­ću i ka­sni­je du­go­go­di­šnjem di­rek­to­ru Bran­ku Vuk­ma­no­vi­ću. Sje­ćam se, 1990. sti­že princ Ni­ko­la Pe­tro­vić i tre­ba da se ugo­sti u „Ma­e­stra­lu” kod La­za Pe­ri­či­ća. Ta­da­šnji pred­sjed­nik op­šti­ne Zlat­ko Pet­ko­vić i di­rek­tor „Pi­na”, od­re­đu­ju me­ne da ga slu­žim. Te 1990. go­di­ne ho­tel „Pi­ne” do­bi­ja pri­zna­nje za naj­bo­lji ho­tel vi­so­ke „B” ka­te­go­ri­je u Cr­noj Go­ri. Go­di­nu da­na ka­sni­je od ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra JAT-a, po­koj­nog Ži­ke Pe­tro­vi­ća sti­že pi­smo na­slo­vlje­no na di­rek­to­ra Bran­ka Vuk­ma­no­vi­ća, ali pu­no hva­le za moj rad. Žao mi je što to pi­smo ni­je­sam sa­ču­vao – sje­ća se naš sa­go­vor­nik.
Vre­me­na su se u Tiv­tu mu­nje­vi­to pro­mi­je­ni­la, pa i za „Pi­ne”, ko­ji je sad naj­bli­ži ti­vat­ski ugo­sti­telj­ski obje­kat Por­to Mon­te­ne­gru. Ve­sko ka­že da ipak kva­li­tet uslu­ge, smje­šta­ja i hra­ne u „Pi­na­ma” ne za­o­sta­je za ho­te­li­ma, kao što su mon­den­ski Ri­džent u po­zna­toj ti­vat­skoj ma­ri­ni.
– Že­lio bih da za­vr­šim ovu mo­ju ugo­sti­telj­sku ka­ri­je­ru ka­ko sam je i za­po­čeo – li­je­pim ko­ra­ci­ma ugo­sti­telj­stva. Za ovih 29 go­di­na ko­li­ko ra­dim u ho­te­lu „Pi­ne”, ni­je­sam pri­mi­je­tio mno­go mla­dih ko­no­ba­ra ko­ji su bi­li sprem­ni da „kra­du za­nat” i po­sta­nu vr­hun­ski ugo­sti­te­lji. Mla­di­ma je ko­no­bar­stvo da­nas vi­še kao pro­la­zna sta­ni­ca. Iza pje­va­ča osta­je li­je­pa pje­sma, iza fud­ba­le­ra go­lo­vi, a vo­lio bi da iza me­ne osta­ne ne­ko ko je od me­ne ne­što na­u­čio. I sad, kad ga­zim 58. go­di­nu ži­vo­ta, sat ra­ni­je do­la­zim na po­sao. To­kom rad­nog vre­me­na ne sjed­nem ni dva mi­nu­ta. Za me­ne je naj­va­žni­je da is­po­li­ram ča­šu, nož i vi­lju­šku. Gost ne zna ko je bio pri­je me­ne, a ja že­lim da bu­de za­do­vo­ljan uslu­gom i da po­no­vo do­đe. Ugo­sti­telj­stvo mo­ra da na­pre­du­je – po­ru­ču­je naš Ve­sko Ob­ra­do­vić.Ž.Kom­ne­no­vić


Sje­ća­nje na po­bjed­nič­ki tim

– Ge­ne­ral­ni di­rek­tor Goj­ko Pro­ro­čić i fi­nan­sij­ski di­rek­tor Če­do Ćet­ko­vić stva­ra­ju po­bjed­nič­ki tim ko­ji je na­sta­vio tra­di­ci­ju do­brih sta­rih „Pi­na”. Po­sta­vi­li su za di­rek­to­ra Bo­ška Bo­ži­no­vi­ća, le­gen­du ti­vat­skog ugo­sti­telj­stva, še­fa re­sto­ra­na Pe­ra Pet­ko­vi­ća, še­fa ku­hi­nje Ili­ju Ivi­ća, vr­hun­skog ku­li­na­ra, maj­sto­ra „hlad­ne ku­hi­nje”. On za svo­je ku­va­re po­sta­vlja So­ju Sta­noj­lo­vić, Go­cu Pe­ro­vić, Na­du Šti­let i Ve­snu Mar­ko­vić. Ho­tel „Pi­ne” ne bi se mo­gao za­mi­sli­ti bez po­sla­ti­čar­ni­ce i ču­ve­ne krem­pi­te, štru­dle, pa­šte­te sa si­rom. Tu su ra­di­le Adel­ka Ko­va­čec, Ti­ha Be­ća­gol, Bran­ka Bo­ti­ca i Sta­ne Ja­no­vić. Na re­cep­ci­ji je go­ste do­če­ki­vao raz­dra­ga­no i ve­se­lo li­ce Edi­ja Sin­di­ka i Mil­ke Bi­sku­po­vić. Ne mo­gu a da ne spo­me­nem hi­gi­je­ni­čar­ku Ve­snu Bo­ži­no­vić i uslu­žno oso­blje: Ve­ru Kva­ščev, Mo­mir­ku Ba­ni­će­vić, Kr­sta Man­di­ća, Mi­ška Bo­ško­vi­ća, Fe­ri­da La­ti­ća i Sa­šu Mo­ra­ti.., sje­ća se Ve­sko.


Po­no­san na pri­zna­nje

Sa po­no­som Ve­sko po­mi­nje 1992. go­di­nu ka­da je Bo­ško Bo­ži­no­vić do­bio pri­zna­nje za naj­bo­ljeg ho­tel­skog di­rek­to­ra u Cr­noj Go­ri, Sil­va­na Ra­i­če­vić za naj­bo­ljeg še­fa re­cep­ci­je, a on za naj­bo­ljeg ko­no­ba­ra.
Za­do­volj­ni Ve­sko­vi go­sti bi­li su ju­go­slo­ven­ski no­vi­na­ri ko­ji su ra­do od­sje­da­li u „Pi­na­ma”, glu­mač­ke le­gen­de: Dra­gan Ni­ko­lić, Mi­le­na Dra­vić, Ru­ži­ca So­kić, Se­ka Sa­blić, Mi­lo­rad Man­dić Man­da, Ži­ka Mi­len­ko­vić, Vo­ja Bra­jo­vić...
– U na­šem ho­te­lu bo­ra­vio je tih de­ve­de­se­tih i svjet­ski pr­vak u ša­hu Ana­to­lij Kar­pov, ko­ji je svra­tio na na­šu ču­ve­nu krem­pi­tu. Ugo­sti­li smo 2007. biv­šeg ru­skog pre­mi­je­ra Jev­ge­ni­ja Pri­ma­ko­va. Div­nim ri­je­či­ma je za­hva­lio na uslu­zi i hra­ni.

Najčitanije danas

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"