Dnevna štampa Marketing Redakcija Kontakt
Brana ne smiju da gone * Brana ne smiju da gone * Provjerićemo sve koncesione ugovore * Niko neće da bude predsjednika Vrhovnog suda * Operativac ANB-a optužio načelnike za spaljivanje dokumentacije * Vujadinoviću odbijeno preko 150.000 jemstva * DPS pokušao državni udar, Ustavni sud gazi Ustav
ISSN 1800-6299
  Izdanje: 30-01-2021

Porudzbenica
Rubrike
Pogledajte

Strip Dana

Strip

Riječ Dana
Zdravko Krivokapić, predsjednik Vlade:
Ako vam neko nudi pare, vi uzmite, a glasajte za najbolje.

Vic Dana :)

Voditelj: - Znači vi ste pjesnik?
Gost: - Da ja sam pjesnik...
Voditelj:
- Amater?
Gost: - A mater nije, ona je domaćica, malo oko bašte i tako...
Piroćanca zovu hitno iz bolnice i kažu mu:
- Gospodine, sin vam je stao na ekser!
Piroćanac će:
- Kuku, jel’ probušio patiku?







Arhiva
Dan:
Mjesec:
God:

Razno
Uclani se

Pazarni dan VLADIMIR RADULOVIĆ, SEKRETAR SAVEZA PČELARSKIH ORGANIZACIJA CRNE GORE, KAŽE DA USPJEŠNO PREZIMLJAVAJU SAMO PRIPREMLJENA PČELINJA DRUŠTVA
Dodavanje pogača nepoželjno prije februara
Dobra priprema garantuje opstanak društva pod snijegom Dodavanje pogača nepoželjno prije februara Bitno je ne izazvati „potrošnju” zimskih pčela, sačuvati njihovu vitalnost do momenta kada dani postaju duži i kada temperatura počinje da raste kaže Radulović
Dodavanje pogača u uslovima kada društvo ima dovoljno meda, nije poželjno. Posebno ako se dodaju prije početka februara. Razlog je nepotrebno pokretanje i „buđenje” društva jer pogača će stimulisati pčele da kreću sa ubrzanim razvojem, a on nije potreban do druge polovine, pa čak i kraja februara, savjetuje Vladimir Radulović, sekretar Saveza pčelarskih organizacija Crne Gore

– Treba razumjeti proces odgoja larvi, jer u januaru, kada su posebno hladne noći, za održavanje jedne larve potrebno je angažovanje i do 10 pčela, a krajem marta i početkom aprila dovoljna je jedna pčela na jednu larvu. Kasnije sa dolaskom proljeća jedna pčela odgaja nekoliko larvi. Ovo je veoma važno zbog razumijevanja funkcionisanja društva i uslova pod kojima se društvo razvija. Bitno je ne izazvati „potrošnju” zimskih pčela, sačuvati njihovu vitalnost do momenta kada dani postaju duži i kada temperatura počinje da raste. Tako sačuvane zimske pčele će veoma brzo nadoknaditi leglo i tempirati razvoj društva kako vegetacija u prirodi bude nadolazila. Sigurno da je opis ovog procesa mnogo jednostavniji i lakše izgleda od stvarnog i praktičnog pčelarenja, međutim za ostvarivanje dobrih rezultata potrebno je izučavanje, bogato praktično znanje i praćenje razvoja pčela – objasnio je Radulović.

On je podsjetio da je zapravo za uspješno prezimljavanje pčela bilo potrebno ispuniti dva uslova – pravovremeno obaviti tretman protiv varoe i obezbijediti dovoljne količine meda. U pogledu zdravlja pčela i njihove vitalnosti i održivosti, varoa je ključna za opstanak i razvoj ovog insekta.

– Zbog lošeg tretmana protiv varoe najveći procenat pčelinjih društava strada već do novembra, a često i prije. Ono što ne strada do tada, a zaraženo je varozom bude na dvije, tri ulice pčela (redovi između okvira) i predstoji nam borba za opstanak. Varoa iscrpi pčele do te mjere da se ne mogu oduprijeti sve prisutnijim virusima, nozemi, djelimično lošoj prihrani sa ko zna kakvim šećerima. U takvim okolnostima pčele nemaju velike šanse za preživljavanje, izlijeću iz košnice dok vremenske prilike to dozvoljavaju i umiru van. Ovom problemu treba dodati i veoma učestalu problematiku sezonskog nedostatka polena, posebno u centralnim i južnim krajevima Crne Gore, kada u avgustu, nema dovoljno polena u prirodi. Iz tog razloga treba razmišljati o dodavanju polena u društva, a jedno od rešenja bi moglo biti oduzimanje rama sa polenom (pergom) u aprilu-maju i ponovno vraćanje u avgustu. U međuvremenu ramovi sa pergom bi mogli da se čuvaju u komorama za hlađenje ili zamrzivačima – savjetuje Radulović.

Zbog svega navedenog, ali i ostalih faktora, tretman protiv varoe treba započeti krajem jula ili najkasnije početkom avgusta.

– Odabir lijeka je individualna stvar svakog pčelara ali je vrlo važno istražiti koji preparat upotrijebiti, voditi računa o načinu primjene i obavezno pratiti njegovu efikasnost odnosno kontrolisati broj opalih varoa. Takođe, jedna od bitnih stvari jeste nastojanje da se utiče na okruženje da u približno istom terminu svi pčelari sprovode tretman protiv varoe. Da ne bismo pravili greške, moramo biti odgovorni i znati kada i kako intervenisati na pčelinjim društvima – zaključio je Radulović.

D.Lj.

Da bi društva zimovala bez većeg rizika treba pravovremeno. Takođe, pčelari manje brinu kada zimi napada snijeg, jer je on svojevrni izolator košnica.

– Ako krajem jula i početkom avgusta, ne obavimo tretman protiv varoe i ne obezbijedimo dovoljne količine meda, onda nam šanse za slaba društva i eventualne gubitke rastu, upozorava Radulović. Upravo ove dvije stvari u praksi pričinjavaju najveće probleme i procentualno čine najveći faktor zimskih gubitaka pčela.

– O ovim temama se često piše, predavači takođe uglavnom govore o varozi i prihrani, ali i dalje imamo isti problem. Ključne riječi u rješavanju ovih problema su znanje i odgovornost. Onaj ko zna imaće društva na broju, onaj ko nije spreman da nauči vrtjeće se u začaranom krugu i gubitke pripisivati spoljnim faktorima. Zapravo, odgovornost za stanje naših pčela snosimo isključivo mi, pčelari – kaže Radulović.



Med za zimovanje

On konstatuje da pčelama u hladnim danima odgovara da snijeg prekrije košnice, jer je odličan izolator.

– S obzirom da je porozan ne može doći do gušenja pčela niti bilo kakvih posledica koje se mogu odraziti na njihovo preživljavanje. U ranom periodu zimovanja, kada još nema legla imamo pasivno klube, gdje pčele održavaju temperaturu na oko 15 stepeni Celzijusa. Kroz proces disanja pčele oslobađaju ugljen dioksid koji je sam po sebi opijat i tako pčele drži u određenoj, polu hibernaciji. Već kada počne leglo, a to je period sredine ili kraja januara, temperatura u klubetu se otprilike udvostručuje, jer je neophodno stvoriti uslove za razvoj larvi odnosno kasnije zatvorenog legla. U uslovima stvaranja veće temperature srazmjerno raste i potrošnja hrane tako da je važno da imaju dovoljne zalihe meda. Količina meda potrebnog za zimovanje ne bi trebalo da budu manje od 15 kilograma. Med za zimovanje treba da je pravilno raspoređen, iznad i sa strana klubeta, tako da je lako dostupan pčelama koje su u klubetu. U suprotnom, pčele će i pored zaliha hrane uginuti jer se može desiti da zbog hladnoće ne mogu da dođu do hrane – pojasnio je Radulović.


Komentari

Komentari se objavljuju sa zadrškom.

Zabranjen je govor mržnje, psovanje, vrijedjanje i klevetanje. Nedozvoljen sadržaj neće biti objavljen.

Prijavite neprikladan komentar našem MODERATORU.

Ukoliko smatrate da se u ovom članku krši Kodeks novinara, prijavite našem Ombudsmanu.

Uslovi korišćenja

Svako neovlašćeno korišćenje sadržaja štampanog i on-line izdanja Dana kažnjivo je i vlasnik prava shodno Zakonu o autorskim i srodnim pravima ima pravo na zaštitu od istog, kao i na naknadu štete prouzrokovane takvim radnjama. Zabranjeno je svako objavljivanje, modifikovanje, kopiranje, štampanje, reprodukovanje, distribuiranje ili na drugi način javno prikazivanje podataka, tekstova, fotografija i informacija iz naših izdanja, bez pisane saglasnosti Jumedia Mont doo.

MARKETING
loading...
Predaja pomena on-line

Najčitanije danas

INFO

Cjenovnik i pravila o medijskom predstavljanju u toku kampanje za izbore za odbornike u SO Herceg Novi koji će biti održani 9. maja 2021.godine.

Pravila lokalni
Jumedia Mont d.o.o.

Cjenovnik - Radio D

Pravila o medijskom predstavljanju

Pravila lokalni
M.D.COMPANY d.o.o.

Cjenovnik - Radio D+

INFO

Zaštitnika prava čitalaca Dan-a

OMBUDSMAN

kontakt:

ombudsman@dan.co.me

fax:

+382 20 481 505

Pogledajte POSLOVNIK

Pratite rad OMBUDSMANA

Pogledajte IZVJEŠTAJE

Karikatura DAN-a
Karikatura
Pogledaj sve karikature >>>

Najčitanije - 7 dana


 

Prognoza dana

 



 

Developed by Beli&Boris - (c) 2005 "Dan"