Naj­vi­še ko­ri­sti od le­ga­li­za­ci­je di­vlje po­dig­nu­tih obje­ka­ta ima­će Glav­ni grad ko­je će pri­ho­do­va­ti vi­še de­se­ti­na mi­li­o­na eura, i to od na­pla­te ko­mu­nal­nih na­kna­da za opre­ma­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta, ocje­nju­je Zo­ran La­ku­šić, od­bor­nik De­mo­krat­skog fron­ta.
– Od­lu­ka o na­kna­di za ko­mu­nal­no opre­ma­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta za bes­prav­ne objek­te će po­slu­ži­ti za do­bi­ja­nje gla­so­va, jer se zlo­u­po­tre­be ove vla­sti pred iz­bo­re upra­vo vr­še nad lju­di­ma ko­ji ima­ju ne­le­gal­ne objek­te. Pre­ćut­no su do­zvo­lja­va­li da se po pra­vi­lu ne­ko­li­ko mje­se­ci uoči iz­bo­ra do­pu­šta grad­nja no­vih obje­ka­ta, kao i do­grad­nja, da se pro­da­je i uzur­pi­ra dr­žav­na imo­vi­na. Glav­ni grad pri­pre­mio je Na­crt od­lu­ke o na­kna­di za ko­mu­nal­no opre­ma­nje gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta za bes­prav­ne objek­te, ko­jom će gra­đa­ni, ka­ko je pla­ni­ra­no dobi­ti no­ve do­dat­ne na­me­te– ka­že La­ku­šić.
Grad je po­di­je­ljen po zo­na­ma, u pr­voj A zo­ni ko­mu­na­li­je po me­tru kva­drat­nom ko­šta­ju 141,56 eura, u pr­voj zo­ni 136,68 euro, dru­goj 97,63, tre­ćoj 73,22, če­tvr­toj 63,46 i pe­toj 48,81 euro.
- To je da­le­ko naj­sku­plja le­ga­li­za­ci­ja u re­gi­o­nu, od 10.000 do 30.000 eura. Ako se ima u vi­du da le­ga­li­za­ci­ja u Hr­vat­skoj ko­šta od 70 do 3.000 eura, za­vi­sno od ve­li­či­ne i vr­ste imo­vi­ne i vr­ste pla­ća­nja. Dok le­ga­li­za­ci­ja ku­će u Sr­bi­ji od 100 kva­dra­ta iz­no­si 25,18 eura. Ma­ke­do­ni­ja je ta­ko­đe usvo­ji­la no­vi za­kon, u po­ku­ša­ju da le­ga­li­zu­je oko 300 hi­lja­da gra­đe­vi­na, za je­dan euro po kva­drat­nom me­tru, što se mo­že pla­ti­ti u dva­na­est ra­ta – ka­že La­ku­šić.
La­ku­šić uka­zu­je da je u cen­tru gra­da, gdje ne­ma bes­prav­nih obje­ka­ta, tri pu­ta sku­plja na­dok­na­da ne­go na pe­ri­fe­ri­ji gdje uglav­nom ži­ve so­ci­jal­no si­ro­ma­šni slo­je­vi dru­štva što je, ka­ko ci­je­ni, sa­mo je­dan od pred­iz­bor­nih tri­ko­va grad­ske vla­sti.
– Svr­ha je sa­mo da u iz­bor­noj go­di­ni po­ka­žu ka­ko vo­de ra­ču­na o naj­u­gro­že­ni­jim i da su po­vla­šće­ni na taj na­čin že­le da pri­vla­če gla­sa­če. Ova­kvim po­na­ša­njem grad­skih vla­sto­dr­ža­ca na­ru­ša­va se prin­cip jed­na­ko­sti i so­ci­jal­ne od­go­vor­no­sti. Po­sta­vlja se pi­ta­nje ka­ko će so­ci­jal­ne ra­nji­ve ka­te­go­ri­je pod­ni­je­ti ovaj na­met ak­tu­el­ne vla­sti. Umje­sto da se opo­re­zu­ju oni ko­ji su ste­kli ne­le­gal­nim po­slo­vi­ma na mi­li­o­ne eura, te­ret fi­na­sij­ske kri­ze u Cr­noj Go­ri pre­no­si se na naj­si­ro­ma­šni­ji dio sta­nov­ni­štva. Grad­ska vr­hu­ška je stvo­ri­la di­vlju grad­nju i ho­će i sa­da na njoj da pro­fi­ti­ra do­no­se­ći ova­kvu od­lu­ku. Svi­ma je ja­sno da je za­hva­lju­ju­ći neo­d­go­vor­noj po­li­ti­ci DPS-a ne­le­gal­na grad­nja to­li­ko uze­la ma­ha u Pod­go­ri­ci, da je lo­gič­no da se mo­ra le­ga­li­zo­va­ti. Že­le da se pred­sta­ve ka­ko ra­de za do­bro gra­đa­na, i ako su upra­vo oni iza­zva­li ur­ba­ni­stič­ki ha­os u Glav­nom gra­du. To je jed­na neo­d­go­vor­na vlast ko­ja je u pret­hod­nih 27 go­di­na, sve to na­mjer­no ra­di­la, da bi na kra­ju za­ra­di­li na osno­vu svog ne­či­nje­nja. Bez ja­sno de­fi­ni­sa­nih kri­te­ri­ju­ma za ka­te­go­ri­za­ci­ju ne­le­gal­nih obje­ka­ta i tran­spa­rent­nih pro­ce­du­ra za po­stu­pak le­ga­li­za­ci­je, ova od­lu­ka mo­že bi­ti sa­mo osnov za zlo­u­po­tre­bu i za­ku­li­sa­ne ko­rup­tiv­ne rad­nje. Jer se ovo bit­no ži­vot­no pi­ta­nje gra­đa­na bes­ko­nač­no zlo­u­po­tr­blja­va za pre­di­zbor­nu ucje­nu naj­ma­nje 40.000 gra­đa­na u Pod­go­ri­ci – ka­že La­ku­šić.
Ka­ko je di­vlja grad­nja pup­ča­nom vrp­com ve­za­na za vla­da­vi­nu ovog re­ži­ma i po­sta­la je sred­stvo za ucje­nu gra­đa­na za vri­je­me svih do­sa­da odr­ža­nih iz­bo­ra, to je rje­ša­va­nje ovog pro­ble­ma tre­ba­lo bi­ti dav­no ri­je­še­no, ocje­nju­je La­ku­šić.
– Bez ob­zi­ra na do­ka­ze da su di­vlji gra­di­te­lji igra­li pre­sud­nu ulo­gu u svim iz­bor­nim kra­đa­ma ak­tu­el­nog re­ži­ma bi­lo da se ra­di o taj­ku­ni­ma ili oni­ma ko­ji su lo­šeg imov­nog sta­nja, vlast je bi­la du­žna da svi­ma ko­ji su di­vlje sa­gra­di­li objek­te na po­zna­tim lo­ka­ci­ja­ma u bli­žoj oko­li­ni gra­da, omo­gu­ći le­ga­li­za­ci­ju po po­volj­nim uslo­vi­ma kao u ze­mlja­ma re­gi­o­na. Du­žna je i da obe­šte­ti biv­še vla­sni­ke ze­mlji­šta u Park šu­mi Za­go­rič, ali i na svim osta­lim lo­ka­ci­ja­ma gdje se ne­spor­no do­ka­zu­je vla­sni­štvo nad ze­mlji­štem – uka­zu­je Zo­ran La­ku­šić.
A.D.


Za­ti­ra­nje tra­go­va kri­mi­nal­no ste­če­ne imo­vi­ne

La­ku­šić sto­ji na sta­no­vi­štu da je do­no­še­nje od­lu­ke po­li­tič­ki po­tez vla­sti ko­jim se da­je na­da gra­đa­ni­ma ko­ji su iz nu­žde sa­gra­di­li ku­će da im se objek­ti ne­će sru­ši­ti, ali naj­ve­ću ko­rist će ima­ti pri­vi­le­go­va­ni moć­ni­ci bli­ski naj­vi­šim dr­žav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma.
– Vla­sni­ci di­vljih obje­ka­ta su u stra­hu od ru­še­nja i na le­ga­li­za­ci­ju gle­da­ju kao na ne­ku po­moć od stra­ne DPS-a. To se ra­di plan­ski , u svr­hu ku­po­vi­ne ljud­skih du­ša. Gra­đa­nin ko­ji je le­gal­no gra­dio je dis­kri­mi­ni­san. Di­vlja grad­nje je u prin­ci­pu ko­ri­sna za sva­ku vlast i ona je smi­šlje­na da bi se re­žim­ski vrh mo­gao po­na­ša­ti kao vla­snik i kroz me­ha­ni­zme dr­ža­ve fak­tič­ki upra­vlja­ti imo­vi­nom svih, a isto­vre­me­no me­še­ta­ri­ti na iz­bo­ri­ma po­ka­zu­ju­ći se­be kao vlast ko­ja dr­ži do svo­jih gla­sa­ča. Ka­da je so­ci­jal­na ne­le­gal­na grad­nja u pi­ta­nju, ona je, na­ža­lost, ta­ko­đe pod­sti­ca­na kao je­dan vid pred­iz­bor­nih pri­ti­sa­ka na gra­đa­ne. Ova od­lu­ka mo­že bi­ti sa­mo osnov za zlo­u­po­tre­bu i za­ku­li­sa­ne pred­iz­bor­ne rad­nje. Na te­ri­to­ri­ji Pod­go­ri­ce ne­le­gal­ni objek­ti, su uglav­nom kon­cen­tri­sa­ni u ma­lim i sred­njim na­se­lji­ma u oko­li­ni grad­skih pod­ruč­ja. Pri tom ne tre­ba da se le­ga­li­zu­ju ve­li­ki stam­be­no po­slov­ni pro­sto­ri i dru­gi objek­ti pri­je ne­go se pro­vje­ri da li je po­sto­ja­la ko­rup­ci­ja i pra­nje nov­ca kroz ova­kve objek­te.Ne smi­je se do­zvo­li­ti za­ti­ra­nje tra­go­va kri­mi­nal­nog i ne­za­ko­ni­tog dje­lo­va­nja – ka­že La­ku­šić.