Uči­te­lji su ti ko­ji se­be ko­ri­ste kao mo­sto­ve, po­zi­va­ju­ći uče­ni­ke da pre­đu pre­ko njih, za­tim po­ma­žu­ći im pre­ći, ra­do­sno one­mo­ća­ju, hra­bre­ći ih da sa­mi sa­gra­de ta­kve mo­sto­ve, re­kao je Ni­kos Ka­zan­ta­za­kis, grč­ki pi­sac i fi­lo­zo­f. Te mo­sto­ve si­gur­no je ove go­di­ne pre­šlo 30 stu­de­na­ta do­bit­ni­ka Stu­dent­ske na­gra­de Glav­nog gra­da za 2017. go­di­nu. I kao što ri­je­ka pro­bi­ja sti­je­nu, ne zbog svo­je mo­ći ne­go zbog svo­je upor­no­sti, baš tom upor­no­šću su naj­bo­lji stu­den­ti Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re, Uni­ve­zi­te­ta Do­nja Go­ri­ca i Me­di­te­ran, za­slu­ži­li pri­zna­nje gra­da za ovo­go­di­šnje re­zul­ta­te. Mo­gu li baš nji­ho­ve de­set­ke pro­mi­je­ni­ti naš svi­jet? Mo­gu li oni gur­nu­ti Pod­go­ri­cu da zbi­lja is­ko­ra­či ka svjet­skoj sce­ni?
Stu­den­ti kao bu­du­ći dio eli­te zna­nja mo­ra­ju ot­kri­va­ti sve sla­bo­sti u dru­štvu i bo­ri­ti se za nji­ho­vo ot­kla­nja­nje, sma­tra Sla­vi­ca Ra­du­si­no­vić, so­ci­o­log. Ra­du­si­no­vić na­vo­di da u vre­me­nu tran­zi­ci­je mo­ra­ju bi­ti je­dan od glav­nih ak­te­ra u dru­štve­nim pro­mje­na­ma ko­je su neo­p­hod­ne za sva­ko zdra­vo dru­štvo.
–Po svom ka­rak­te­ru i tem­pe­ra­men­tu mla­di su sklo­ni da bu­du dru­štve­no an­ga­žo­va­ni jer se ne mo­gu dis­tan­ci­ra­ti od svi­je­ta u ko­jem ži­ve. Me­đu­tim, da­nas mla­di ni­je­su do­volj­no ak­tiv­ni u dru­štve­nim zbi­va­nji­ma u po­gle­du re­vo­lu­ci­o­nar­no­sti stu­den­ta. Mi­slim na ono što po­jam re­vo­lu­ci­je bu­kval­no zna­či -mo­guć­nost da mi­je­nja­ju svi­jet. Da­na­šnji stu­den­ti ne­ma­ju mo­guć­nost da ne­što uči­ne i sta­vlje­ni su u ulo­gu pa­siv­nog po­sma­tra­ča u od­lu­či­va­nju o svo­joj sud­bi­ni, ali sva je pri­li­ka da je mla­dim lju­di­ma pri­pa­lo bez­na­đe, apa­ti­ja i ži­ve u okol­no­sti­ma si­ro­ma­štva zbog če­ga ima­mo po­ra­ža­va­ju­će sta­nje, sve ve­ćeg od­la­ska obra­zo­va­nog ka­dra u ino­stran­stvo – sma­tra Ra­du­si­no­vić
Na no­vu sce­nu ka­ko ob­ja­šnja­va Bi­lja­na Ra­do­vić, so­ci­o­log, stu­pi­li su mi­le­ni­jal­ci, ge­ne­ra­ci­ja ko­ju ka­rak­te­ri­še ko­ri­šće­nje sa­vre­me­nih teh­no­lo­gi­ja, ve­li­ko sa­mo­po­u­zda­nje i raz­bi­ja­nje ta­bua.
–Ve­li­ki broj mla­dih lju­di u svi­je­tu ne­ma si­gu­ran, do­bro pla­ćen i za­do­vo­lja­va­ju­ći po­sao. Za­mah ka­pi­ta­li­zma je ovoj ge­ne­ra­ci­ji do­nio ujed­no i strah od eks­plo­a­ta­ci­je jer su su­o­če­ni sa tim da nji­hov rad ni­je do­volj­no pla­ćen i vred­no­van u od­no­su na nji­ho­ve ro­di­te­lje. Ve­li­ki broj mla­dih lju­di ko­ri­sti pre­či­ce ko­je im mo­gu do­ni­je­ti za­po­sle­nje kao što je po­li­tič­ka pri­pad­nost, za­tim po­zna­stva i tek na kra­ju je obra­zo­va­nje i struč­nost, za raz­li­ku od ge­ne­ra­ci­ja nji­ho­vih ro­di­te­lja gdje je to bi­lo obr­nu­to – sma­tra Ra­do­vić.
Ra­do­vić do­da­je da je pla­ni­ra­nje bu­duć­no­sti za mi­le­ni­jal­ce po­stao luk­suz, jer su ma­nje pla­će­ni ili uop­šte ni­je­su pla­će­ni za po­sao ko­ji oba­vlja­ju u od­no­su na nji­ho­ve ro­di­te­lje.
–I sa­ma pri­pa­dam ovoj ge­ne­ra­ci­ji i ono što vi­dim je­ste da ve­o­ma ve­li­ki broj pri­pad­ni­ka mo­je ge­ne­ra­ci­je, za­jed­no sa mnom, u Cr­noj Go­ri pre­la­zi mu­ko­tr­pan put na pu­tu ka sa­mo­o­stva­re­nju i pla­ni­ra­nje bu­duć­no­sti nam je­ste luk­suz. Ove ge­ne­ra­ci­je mo­gu pro­mi­je­ni­ti svi­jet uko­li­ko bi im se pru­ži­la i uka­za­la pri­li­ka, jer zbog apa­tič­no­sti ko­ja ih ka­rak­te­ri­še mo­že se de­si­ti da je ne pri­mi­je­te - po­ru­či­la je Ra­do­vić.
Me­đu iz­ja­va­ma ko­je su obi­lje­ži­le go­di­nu za na­ma, ka­da je u pi­ta­nju pro­mo­ci­ja zna­nja, je­ste ona ko­ju je iz­re­kla se­kre­tar za kul­tu­ru Ne­la Sav­ko­vić Vuk­če­vić da se ve­li­či­na jed­ne dr­ža­ve mje­ri zna­njem i obra­zo­va­njem nje­nih gra­đa­na, a pra­vo je sa­mo ono uče­nje ko­je nas či­ni bo­ljim i pa­met­ni­jim.
Ne­ki stu­den­ti su dio pri­če o ško­lo­va­nju za­vr­ši­li u Cr­noj Go­ri dok će ne­ki stu­di­je za­vr­ši­ti u ino­stran­stvu, jer im, ka­ko pri­ča­ju, Pod­go­ri­ca ne pru­ža ve­će mo­guć­no­sti za na­sta­vak stu­di­ra­nja i po­sao.
Mi­loš Raj­ko­vić, stu­dent Prav­nog fa­kul­te­ta UCG, ka­zao je da do­bi­ti stu­dent­sku na­gra­du za sva­kog stu­den­ta pred­sta­vlja ve­li­ki pod­strek i pri­zna­nje za ulo­že­ni rad, od­luč­nost i od­go­vor­nost da se od­go­vo­ri iza­zo­vi­ma u to­ku stu­di­ra­nja.
–Po­seb­no sam po­no­san što sam ovu na­gra­du do­bio na za­vr­šnoj go­di­ni stu­di­ja kao kru­nu za tri go­di­ne stu­di­ra­nja na Prav­nom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta Cr­na Go­ra i to u ge­ne­ra­ci­ji ko­ja je po ka­zi­va­nju pro­fe­so­ra naj­bo­lja u po­sled­njoj de­ce­ni­ji. Isti­na, ni­je bi­lo la­ko, ali ja­ka vo­lja, a u naj­te­žim mo­men­ti­ma i inat, i sve to uz sva­ko­dnev­ni rad i pra­će­nje na­sta­ve ko­ju iz­vo­de mo­ji vr­hun­ski obra­zo­va­ni pro­fe­so­ri je do­ve­lo do ovo­ga re­zul­ta­ta –ka­že Raj­ko­vić.
On sma­tra da Pod­go­ri­ca de­fi­ni­tiv­no pru­ža naj­ve­će mo­guć­no­sti za usa­vr­ša­va­nje.
–Pod­go­ri­ca je po­sta­la grad mla­dih, cen­tar obra­zo­va­nja, spor­ta. Za­to, ne is­klju­ču­jem mo­guć­nost da osta­nem u Pod­go­ri­ci i tu gra­dim ka­ri­je­ru, ali ću dio svo­ga ško­lo­va­nja si­gur­no pro­ve­sti van Cr­ne Go­re, što mi je tre­nut­no vr­lo iz­vje­sno i bli­zu sam ci­lja da obra­zo­va­nje na­sta­vim va­ni. Pod­go­ri­ca mo­ra da se raz­vi­ja u mo­de­ran grad, ali je po­treb­no vi­še ra­da i ula­ga­nja ka­ko pri­li­či vi­je­ku u ko­jem ži­vi­mo. Vi­še par­ko­va, ze­le­ni­la, za­tvo­re­ni ba­zen ko­ji će svi mo­ći da pri­u­šte, vi­še spra­va za vje­žba­nje na otvo­re­nom, kao i par­kin­ga –ka­že Raj­ko­vić.
Me­đu oni­ma ko­ji mi­sle da Pod­go­ri­ca kao grad i ne­ma baš do­bru per­spek­ti­vu za da­lji rad je Ame­la Spa­hić, ko­ja je na­gra­đe­na za ostva­re­ne re­zul­ta­te na Prav­nom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta Me­di­te­ran.
-Po­treb­no je ma­lo vi­še ula­ga­ti u mla­de lju­de, jer su oni bu­duć­nost ne sa­mo Pod­go­ri­ce, ne­go i či­ta­ve dr­ža­ve. Sva­ka­ko da je čast bi­ti me­đu naj­bo­lji­ma, ali mi­slim da i po­red nas 30 ko­ji smo na­gra­đe­ni ima još mno­go od­lič­nih stu­de­na­ta, te sa­mim tim sma­tram da bi bi­lo neo­p­hod­no ula­ga­ti i u njih, na pri­mjer na na­čin što bi se omo­gu­ći­la bes­plat­na ško­la­ri­na svim stu­den­ti­ma ko­ji ima­ju pro­sjek pre­ko 9,00, jer bi se na taj na­čin i mo­ti­vi­sa­li da da­ju sve od se­be i po­sti­žu još bo­lje re­zul­ta­te. Sma­tram da je neo­p­hod­no i obez­bi­je­di­ti po za­vr­šet­ku stu­di­ja od­lič­nim stu­den­ti­ma i ne­ke do­bre po­slo­ve, jer uko­li­ko ne­ko za­vr­ši fa­kul­tet sa vr­hun­skim pro­sje­kom, a go­di­na­ma če­ka po­sao, kao što smo svje­sni da je sa­da pre­ko 10. 000 vi­so­ko­ško­la­ca na bi­rou, to je lo­ša sli­ka za one ko­ji tek stu­pa­ju u fa­kul­tet­ske vo­de. Jer šta oni mo­gu da oče­ku­ju ako na­ši naj­bo­lji stu­den­ti mo­ra­ju da na­pu­šta­ju gra­ni­ce dr­ža­ve ka­ko bi uspje­li i ka­ko bi ostva­ri­li ne­što, sa­mo za­to što im na­ša dr­ža­va ne pru­ža ni­šta, već se vr­še par­tij­ska za­po­šlja­va­nja, a po­naj­ma­nje ci­je­ne zna­nje. U ko­ga da se ula­že, ako ne u one naj­bo­lje – pi­ta se Spa­hić.
Mi­le­na Osto­jić, do­bit­nik na­gra­de sa Gra­đe­vin­skog fa­kul­te­ta, ka­že da je Pod­go­ri­ca da­nas mo­de­ran grad ko­ji se raz­vi­ja i gra­di br­zo.
–Na­dam se da ću i ja sa svo­jim zna­nji­ma i struč­no­šću do­pri­ni­je­ti da jed­nog da­na Pod­go­ri­ca bu­de još ljep­ši grad. Za me­ne ova na­gra­da za­si­gur­no pred­sta­vlja pod­strek kao i pod­sti­caj za da­lji vri­je­dan i pre­dan rad ka­ko bih u stru­ci na­pre­do­va­la što je mo­gu­će vi­še. Za ova­kav zna­ča­jan uspjeh po­treb­na je mo­ti­va­ci­ja, vo­lja, mno­go od­ri­ca­nja, mar­lji­vog uče­nja, ali pri­je sve­ga lju­bav pre­ma svom ži­vot­nom po­zi­vu, gra­đe­vi­ni –is­ti­če Osto­jić.
Osto­jić naj­vi­še bo­li što cen­tar gra­da sve vi­še „umi­re”. Ona sma­tra da bi tre­ba­lo osmi­sli­ti sa­dr­ža­je ko­ji bi oži­vje­li cen­tar, jer to Glav­ni grad ne smi­je da do­zvo­li da se de­si.
–Bi­lo bi li­je­po otvo­ri­ti cr­no­gor­sku ki­no­te­ku, ko­ja ne bi bi­la re­zer­vi­sa­na sa­mo za naj­no­vi­ja ko­mer­ci­jal­na ostva­re­nja, već gdje bi se pri­ka­zi­va­li bez­vre­men­ski film­ski kla­si­ci. Mo­glo bi se na­pra­vi­ti li­je­po še­ta­li­šte po­red ri­je­ke. Ta­ko­đe, Pod­go­ri­ca kao gla­vni grad tre­ba­lo bih da ima zoo vrt, kao i vi­še ze­le­nih po­vr­ši­na –is­ti­če Osto­jić.
Do­bit­nik stu­dent­ske na­gra­de sa Pri­rod­no-ma­te­ma­tič­kog fa­kul­te­ta Sa­ša Pe­ro­vić ka­že da je žr­tvo­vao mno­go vre­me­na i tru­da da bi do­bio ovu na­gra­du.
–U na­šoj dr­ža­vi, kao i u dr­ža­va­ma okru­že­nja, pri­lič­no je te­ško na­ći po­sao u obla­sti u ko­joj se ško­lu­jem i sa ko­jom že­lim da se ba­vim, a to je oblast eks­pe­ri­men­tal­nih bi­o­lo­ških na­u­ka. Ma­da Pod­go­ri­ca sva­ka­ko pru­ža naj­ve­ću mo­guć­nost i po­sto­ji ne­ko­li­ko in­sti­tu­ci­ja gdje bih mo­gao da ra­dim u stru­ci. Iskre­no vo­lio bih da osta­nem u Pod­go­ri­ci i na­đem ade­kva­tan po­sao, jer sam u njoj pro­veo naj­ljep­še, stu­dent­ske da­ne i na­dam se da ne­će bi­ti po­tre­be da od­la­zim u ino­stran­stvo, osim na even­tu­al­no do­ško­lo­va­va­nje. Pod­go­ri­ca je da­nas jed­na pri­lič­no mo­de­ran grad, ko­ja sva­ka­ko nu­di sa­dr­ža­je za sve uz­ra­ste. Me­đu­tim, sva­ka­ko da ima pro­sto­ra za još pu­no ra­da. Ono što bih ja kao ne­ko ko se ba­vi bi­o­lo­gi­jom pro­mi­je­nio je­ste bo­lje ure­đe­nje po­sto­je­ćih i iz­grad­nja no­vih par­ko­va i ze­le­nih po­vr­ši­na, s ob­zi­rom na to da je Pod­go­ri­ca ne­ka­da bi­la je­dan od naj­ze­le­ni­jih gra­do­va Evro­pe. To sa­da ni­je slu­čaj –ka­že Pe­ro­vić.
Bo­jan Pe­jo­vić sa Eko­nom­skog fa­kul­te­ta UCG, bu­duć­nost vi­di u otvo­re­noj Cr­noj Go­ri ko­ja će se ak­tiv­no uklju­či­ti u svjet­ske to­ko­ve i či­ji će gra­đa­ni bi­ti gra­đa­ni či­ta­vog sa­vre­me­nog svi­je­ta. Za nje­ga je stu­dent­ska na­gra­da do­dat­ni pod­strek da­ljem usa­vr­ša­va­nju.
–Na­gra­da pred­sta­vlja sa­tis­fak­ci­ju, sa­ma po se­bi, iako ni­ka­da ni­je bi­la cilj već sa­mo po­sle­di­ca iz­u­ča­va­nja eko­nom­ske na­u­ke na fa­kul­te­tu i nje­ne pri­mje­ne na kon­kret­nim pri­mje­ri­ma u prak­si. Na­dam se da ću dio ma­gi­star­skih stu­di­ja pro­ve­sti u ino­stran­stvu, ka­ko bih po po­vrat­ku u svo­ju ze­mlju mo­gao kri­tič­ki sa­gle­da­ti tre­nut­no sta­nje i pri­mi­je­ni­ti sa­vre­me­na do­stig­nu­ća i zna­nja–po­ru­čio je Pe­jo­vić.
On ka­že da bi Glav­ni grad tre­bao da ima zna­čaj­nu ulo­gu ka­ko bi se naj­u­sp­je­šni­ji pri­vred­ni su­bjek­ti na nje­go­voj te­ri­to­ri­ji po­ve­za­li sa uni­ver­zi­tet­skim je­di­ni­ca­ma i naj­bo­ljim stu­den­ti­ma gdje bi u in­ter­ak­ci­ji ko­ri­sti bi­le obo­stra­ne.
–Stu­den­ti bi se upo­zna­li sa kon­kret­nim pro­ble­mi­ma i za­da­ci­ma či­me bi obo­ga­ti­li svo­je is­ku­stvo, dok bi uspje­šne kom­pa­ni­je ima­le na ras­po­la­ga­nju naj­bo­lje ljud­ske re­sur­se. Stu­den­te tre­ba uklju­či­ti u za­jed­ni­cu –pred­la­že Pe­jo­vić.
Za Isi­do­ru Ru­be­žić sa Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta ova na­gra­da ima po­se­ban zna­čaj jer je ro­đe­na i od­ra­sla u Pod­go­ri­ci.
–Dra­go mi je što ži­vim u gra­du ko­ji pre­po­zna­je zna­nje kao istin­sku vri­jed­nost i na­gra­đu­je vri­jed­ne i ta­len­to­va­ne mla­de lju­de. Stu­di­je me­di­ci­ne, kao i sa­ma dok­tor­ska pro­fe­si­ja, iz­i­sku­ju mno­go ra­da i od­ri­ca­nja, ali i pru­ža­ju raz­li­či­te mo­guć­no­sti. U bu­duć­no­sti ću, kao i do sa­da, na­sto­ja­ti da bu­dem što bo­lja u ono­me či­me se ba­vim –ka­že Ru­be­žić.
To­dor La­kić sa Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka UCG, ka­že da je na­gra­da do­šla kao po­tvr­da tro­go­di­šnjih na­po­ra na stu­di­ja­ma, a isto­vo­re­me­no i kao pod­strek da­ljem ra­du.
–Ona je utvr­di­la i je­dan vre­men­ski pe­ri­od, od mog pr­vog ula­ska na fa­kul­tet, ka­da sam zbu­nje­no tra­žio am­fi­te­a­tar, pa do da­nas, ka­da na istom fa­kul­te­tu po­ha­đam spe­ci­ja­li­stič­ke stu­di­je. I u tom pe­ri­o­du ni­je bi­lo od­ri­ca­nja. Bi­lo je sa­mo ula­ga­nja. Ula­ga­nja u se­be, u svo­ju bu­duć­nost. Dio tih ula­ga­nja, već se ovom na­gra­dom is­pla­tio. I si­gur­no da će ona bi­ti od­lič­na pod­lo­ga za na­sta­vak pu­ta. U taj na­sta­vak, spa­da­ju i da­lja edu­ka­ci­ja, ali i an­ga­žman u obla­sti me­đu­na­rod­nih od­no­sa i di­plo­ma­ti­je, obla­sti ko­ja mi iz go­di­ne u go­di­nu pru­ža ne­pre­su­šan iz­vor sa­zna­nja i mo­ti­va­ci­je. A zna­nje i sa­zna­nja ma­lo vri­je­de, ako se ne upo­tri­je­be. U tom smi­slu, pa­ra­fra­zi­ra­ću mi­sao jed­nog ve­li­kog dr­žav­ni­ka „Ni­ka­da ne pi­taj šta ze­mlja, grad ili fa­kul­tet mo­že ura­di­ti za te­be, već šta ti mo­žeš ura­di­ti za njih” – re­kao je La­kić.
Svo­je obra­zo­va­nje u Pod­go­ri­ci na­sta­vi­će Jo­va­na Le­čić, stu­dent Fa­kul­te­ta po­li­tič­kih na­u­ka na UDG-u.
– Na­gra­da ko­ju sam do­bi­la pred­sta­vlja ve­li­ku čast za me­ne i po­no­sna sam što je pre­po­znat trud svih nas ko­ji smo do­bit­ni­ci ovog vri­jed­nog pri­zna­nja, a cje­lo­kup­ni do­ga­đaj do­pri­no­si to­me da mo­ti­va­ci­ja za da­lji rad bu­de još ve­ća. Ro­đe­na sam u Pod­go­ri­ci i ci­je­lo svo­je obra­zo­va­nje sam ste­kla u nje­nim is­ti­tu­ci­ja­ma, ta­ko da ne bih bi­ra­la da bi­lo gdje dru­go pre­ne­sem ste­če­no zna­nje osim u mom rod­nom gra­du. Svo­ju bu­duć­nost tek za­po­či­njem, a ona je već po­zla­će­na i za sa­da ne bih ni­šta vi­še mo­gla po­že­lje­ti - na­vo­di Le­čić.
Ste­če­no zna­nje u rod­nom gra­du že­li pri­mi­je­ni­ti Ža­kli­na Nje­žić, ko­ja je na­gra­đe­na za ostva­re­ne re­zul­ta­te na Ar­hi­tek­ton­skom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re.
-Stu­dent­ska na­gra­da mi zna­či mno­go, jer pred­sta­vlja pri­zna­nje za moj po­stig­nu­ti uspjeh pre­po­znat od stra­ne gra­da u ko­jem ži­vim. Sa­mim tim u nje­mu že­lim i pri­mi­je­ni­ti ste­če­no zna­nje i do­pri­ni­je­ti raz­vo­ju i na­pret­ku. Per­spek­ti­vu sva­ka­ko vi­dim, a po­seb­no u svo­joj stru­ci. Tru­di­ću se da stek­nem što bo­lje obra­zo­va­nje i uklju­čim se u iz­grad­nju bo­lje bu­duć­no­sti ka­ko nas ta­ko i na­red­nih ge­ne­ra­ci­ja- pri­ča Ža­kli­na Nje­žić.
Da ži­vi i ra­di u Pod­go­ri­ci že­li i Al­ma Ras­to­der, na­gra­đe­ni stu­dent Fa­kul­te­ta za di­zajn i mul­ti­me­di­ju na UDG-u. Ras­to­der na­vo­di da tre­nut­na si­tu­a­ci­ja u Pod­go­ri­ci po pi­ta­nju di­zaj­na ni­je sjaj­na, ali da je njen cilj da stvo­ri ne­što či­me bi pred­sta­vlja­la i se­be i dr­ža­vu.
- Tre­nut­no sam na stu­dij­skoj raz­mje­ni u Za­gre­bu pa me je na­gra­da po­seb­no ob­ra­do­va­la. Za me­ne ovo pri­zna­nje pred­sta­vlja kao pr­vo ve­li­ku po­dr­šku, a on­da i mo­ti­va­ci­ju da na­sta­vim da­lje i ne­ko uvje­re­nje da se sva­ki trud is­pla­ti i na­gra­di. Po­ku­ša­vam iz sva­kog mje­sta gdje se na­đem iz­vu­ći ono naj­bo­lje. Ono što bih za­i­sta vo­lje­la je­ste da osta­nem da ži­vim i ra­dim u Cr­noj Go­ri, uko­li­ko bi po­sto­ja­li nor­mal­ni uslo­vi za to. Tre­nut­na si­tu­a­ci­ja u Pod­go­ri­ci, što se ti­če di­zaj­na, ni­je sjaj­na ali sma­tram da onaj ko že­li ne­što i ra­di na to­me-ostva­ri­će se – na­vo­di Ras­to­der.
Na­gra­du za po­stig­nu­te re­zul­ta­te do­bi­la je i Iri­na Sta­ma­to­vić, stu­dent di­plo­ma­ti­je i me­đu­na­rod­nih od­no­sa na Hu­ma­ni­stič­kim stu­di­ja­ma Uni­ver­zi­te­ta Do­nja Go­ri­ca. Ona na­vo­di da pri­zna­nje ko­je je do­bi­la od Glav­nog gra­da pred­sta­vlja do­kaz da je na pra­vom, iako ne­pri­dvi­dlji­vom pu­tu.
-Za­do­volj­stvo mi je bi­ti dio naj­o­da­bra­ni­jih stu­de­na­ta u Pod­go­ri­ci, ko­ja je moj grad. Ovo pri­zna­nje pri­je sve­ga ra­zu­mi­jem kao mo­ti­va­ci­ju za da­lji rad i usa­vr­ša­va­nje. Za bu­duć­nost mo­gu re­ći da ona me­ne če­ka, a ne obr­nu­to. Kao što sam do sa­da bi­la uspje­šna ra­de­ći stva­ri s onu stra­nu lo­gi­ke, na­sta­vi­ću da ipak mi­slim lo­kal­no, a ra­dim glo­bal­no, no­se­ći pod­go­rič­ki duh u se­bi. Vje­ru­jem da Pod­go­ri­ca mo­že pru­ži­ti pro­stor za aka­dem­ski rast i raz­voj, pa ta­ko se­be još ne­ko­li­ko go­di­na vi­dim u svom gra­du. Mo­joj ku­ći, Uni­ver­zi­te­tu Do­nja Go­ri­ca, Hu­ma­ni­stič­kim stu­di­ja­ma i svim pro­fe­so­ri­ma i asi­sten­ti­ma ko­ji su na ovom mom pu­tu bi­li uz me­ne du­gu­jem ve­li­ku za­hval­nost pri­je sve­ga na uka­za­nom po­vje­re­nju, kao i na izu­zet­nim na­po­ri­ma u bu­đe­nju ljud­sko­sti kod stu­de­nata – na­ve­la je Sta­ma­to­vić.
U dr­ža­vi tre­ba na­sta­vi­ti nje­go­va­ti an­ti­fa­ši­zam. Je­dan od onih ko­ji odr­ža­va uspo­me­nu na an­ti­fa­ši­stič­ku bor­bu i ti­me ostva­ru­je sa­da­šnji uti­caj na nju je Du­šan Pa­jo­vić, stu­dent sa Fa­kul­te­ta pri­mi­je­nje­nih na­u­ka UDG-a ko­ji je ta­ko­đe, do­bit­nik stu­dent­ske na­gra­de Glav­nog gra­da za ovu go­di­nu.
-Po­red, na­rav­no, ve­li­kog pod­stre­ka ko­ji ova na­gra­da sva­ka­ko do­no­si, od iz­u­zet­nog mi je zna­ča­ja da ova dr­ža­va ipak ima ne­ki uz­la­zni smjer kre­ta­nja kao i da se ta­le­nat i rad upr­kos sve­mu pri­mje­ću­ju i na­gra­đu­ju. Ta­ko­đe, po­no­san sam što smo jed­ni od ri­jet­kih ko­ji odr­ža­va­ju uspo­me­nu na an­ti­fa­ši­stič­ku bor­bu i ti­me ostva­ru­ju sa­da­šnji uti­caj na nju. U glav­ni grad bih se vra­tio u slu­ča­ju do­bre po­slov­ne pri­li­ke na­kon ma­ster stu­di­ja za ko­je se na­dam da ću za­vr­ši­ti u ino­stran­stvu. Gle­da­ju­ći u okvi­ru kon­tek­sta osta­lih dr­ža­va sma­tram da Cr­na Go­ra, a sa­mim tim i Pod­go­ri­ca na­pre­du­ju i da mo­gu da bu­du plod­no tlo za svi­je­tlu bu­duć­nost –sma­tra Pa­jo­vić.
N.S.-a.d - a.Đ.


Osta­ti ili oti­ći

Do­bit­nik stu­dent­ske na­gra­de sa Fa­kul­te­ta za in­for­ma­ci­o­ne si­ste­me i teh­no­lo­gi­je UDG Lu­ka Ra­čić raz­mi­sli­će da li će ško­lo­va­nje na­sta­vi­ti u Cr­noj Go­ri.
–Još ne znam da li pla­ni­ram da osta­nem u glav­nom gra­du, to je­ste u Cr­noj Go­ri uop­šte. Sve za­vi­si ka­ko će mo­je ško­lo­va­nje da­lje ići i ko­je će mi se pri­li­ke sve uka­za­ti. Mi­slim da bih na pro­fe­si­o­nal­nom pla­nu mo­gao mno­go vi­še da na­pre­du­jem u ino­stran­stvu, ali to ne zna­či da ću i oti­ći. Po mom mi­šlje­nju si­tu­a­ci­ja u glav­nom gra­du je do­bra i da ima šan­si za one ko­ji to za­slu­že, ta­ko da i moj osta­nak. Ali, ni­šta ne znam sa si­gur­no­šću –na­vo­di Ra­čić.


In­ve­sti­ra­ti u zna­nje

Stu­dent­sku na­gra­du Glav­nog gra­da do­bio je Želj­ko Ja­njić, stu­dent Fa­kul­te­ta za in­for­ma­ci­o­ne teh­no­lo­gi­je Uni­ver­zi­te­ta Me­di­te­ran, a ostva­rio je uz broj­na od­ri­ca­nja.
–Na­dam se da će na­ša zna­nja bi­ti in­ve­sti­ra­na za do­bro­bit na­še za­jed­ni­ce, stva­ra­ju­ći no­ve pro­iz­vo­de i do­no­se­ći ve­ći rej­ting na­šoj ze­mlji. Sma­tram da će ru­ko­vo­de­ći lju­di gra­da Pod­go­ri­cu uči­ni­ti još ljep­šim, or­ga­ni­zo­va­ni­jim i pro­spe­ri­tet­ni­jim gra­dom, i po­bolj­ša­ti stan­dard svih gra­đa­na – po­ru­čio je Ja­njić.


Mla­de u me­di­je

Da Pod­go­ri­ca ima per­spek­ti­vu za mla­de, am­bi­ci­o­zne stu­den­te sma­tra Ti­na Ne­rac, do­bit­nik stu­dent­ske na­gra­de za ostva­re­ne re­zul­ta­te na Fa­kul­te­tu vi­zu­el­nih umjet­no­sti Uni­ver­zi­te­ta Me­di­te­ran.
– Pod­go­ri­ca iz mog ugla iz­gle­da ja­ko ure­đe­no, sa per­spek­ti­vom za mla­de am­bi­ci­o­zne stu­den­te. U po­sled­nje vri­je­me za­do­volj­na sam kul­tur­nim de­ša­va­nji­ma u na­šem gra­du, ob­u­hva­ta­ju­ći film­ske fe­sti­va­le, iz­lo­žbe, hu­ma­ni­tar­ne do­ga­đa­je. Sma­tram da bi tre­ba­lo po­sve­ti­ti vi­še pa­žnje mla­di­ma, i me­dij­ski pro­pra­ti­ti nji­hov rad ka­ko bi gra­đa­ni bi­li in­for­mi­sa­ni - na­vo­di Ne­rac.


Red lo­šeg, red do­brog

Pod­go­ri­ci fa­le no­vi sa­dr­ža­ji, sma­tra Pe­tar Kri­vo­ka­pić, do­bit­ni­ke stu­dent­ske na­gra­de za ostva­ren re­zul­ta­te na Fa­kul­tetu za stra­ne je­zi­ke Uni­ver­zi­te­ta Me­di­te­ran.
– Sma­tram da sva­ki mla­di čo­vjek tre­ba da is­ko­ri­sti sve svo­je spo­sob­no­sti da bi u bi­lo ko­jim okol­no­sti­ma ostva­ri svo­je ci­lje­ve, ka­ko kod nas, ta­ko i bi­lo gdje u svi­je­tu.
Pod­go­ri­ci de­fi­ni­tiv­no ne­do­sta­ju od­re­đe­ne stva­ri, po­put bol­ni­ca, ško­la, vr­ti­ća, i još mno­go to­ga što bi olak­ša­lo i uljep­ša­lo ži­vot nje­nih gra­đa­na, ali to je moj rod­ni grad i tru­dim se da pri­mje­ću­jem sa­mo ono što ga kra­si, a to su div­ni lju­di i mno­go sun­ca.
Ali da bi se ne­što pro­mi­je­ni­lo u bi­lo ko­joj sre­di­ni, pa i ov­dje, pr­vo mo­ra do­ći do pr­o­mje­ne svi­je­sti lju­di – na­vo­di Kri­vo­ka­pić.


Eko­lo­ška dr­ža­va ne­ma ma­ster stu­di­je o za­šti­ti ži­vot­ne sre­di­ne

Ško­lo­va­nje u ino­stran­stvo na­sta­vi­će Ta­ma­ra Kr­va­vac, ko­ja je na­gra­đe­na za osta­vre­ne re­zul­ta­te na Me­ta­lur­ško-teh­no­lo­škom fa­kul­te­tu Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re.
-Za mo­ju stru­ku, za­šti­ta ži­vot­ne sre­di­ne, u Cr­noj Go­ri još ne po­sto­ji od­sjek za ma­ster stu­di­je pa mi­slim da ću ško­lo­va­nje na­sta­vi­ti u ino­stran­stvu. Sma­tram da je po­treb­no edu­ko­va­ti gra­đa­ne o zna­ča­ju ži­vot­ne sre­di­ne i na ko­ji na­čin mo­že­mo da je za­šti­ti­mo. Ubi­je­đe­na sam da gra­đa­ni ne shva­ta­ju po­sle­di­ce ko­je na­sta­ju usled za­ga­đe­nja pro­sto­ra u ko­jem ži­ve pa ta edu­ka­ci­ja mo­ra po­če­ti kod gra­đa­na svih sta­ro­snih do­bi. U Pod­go­ri­cu se ula­že do­sta u od­no­su na osta­le gra­do­ve u Cr­noj Go­ri, a po me­ni, naj­ma­nje pa­žnje se po­sve­ću­je sje­ve­ru. Sma­tram da kod gra­đa­na tre­ba po­ve­ća­ti o zna­ča­ju ze­le­nih po­vr­ši­na – na­vo­di Kr­va­vac.