Ni 2017. go­di­nu, kao ni mno­ge pret­hod­ne, ni­je obi­lje­žio zna­ča­jan i vi­dljiv na­pre­dak Ze­te u smi­slu otva­ra­nja no­vih rad­nih mje­sta, po­bolj­ša­nja stan­dar­da gra­đa­na, raz­vo­ja in­fra­struk­tu­re. Ovaj dio Pod­go­ri­ce re­ci­mo i da­lje ne­ma ni me­tra ka­na­li­za­ci­je, a do­bi­će grad­ski ko­lek­tor. Ima li prav­de...
Ze­ta je uko­ri­če­na u mo­no­gra­fi­ju, ali Grad­ska op­šti­na ni­je u Op­šti­nu u okvi­ru Glav­nog gra­da. Sti­če se uti­sak da vlast pre­ćut­no do­zvo­lja­va odu­go­vla­če­nje pro­mje­ne sta­tu­sa jer ni­je­su si­gur­ni da je to do­bar put. Mno­gi ka­žu da je u tom smi­slu Ze­ta ko­la­te­ral­na šte­ta su­sjed­ne usko­ro no­ve op­šti­ne Tu­zi.
Elem, na­rod tre­ba pi­ta­ti jer ne­ma to­ga ko ni­je čuo za pa­ro­lu ko­ja je pra­ti­la mno­ga po­li­tič­ka de­ša­va­nja „Ne­će­mo kra­lja, ho­će­mo Ti­ta, na­rod se pi­ta”. An­ke­te u ovom di­je­lu Pod­go­ri­ce ni­ka­da ni­je bi­lo la­ko na­pra­vi­ti jer raz­o­ča­ra­ni gra­đa­ni obič­no sa­mo od­mah­nu ru­kom i po­ru­ču­ju da sle­de­će iz­bo­re DPS ne­će do­bi­ti. Sve se vr­ti oko iz­bo­ra. Bi­će pri­li­ke da se i ta­ko na­rod pi­ta, a gra­đa­ni Ze­te su tu po­vla­šće­ni jer ima­ju du­pli glas - dva u je­dan - ja i ti- za se­be i Pod­go­ri­cu- za Bu­duć­nost i Ze­tu.
U Go­ri­ča­ne se po­sli­je 67 go­di­na ži­vo­ta u Be­o­gra­du vra­tio Mi­li­vo­je Stan­ko­vić. On ka­že da je tra­ge­di­ja da se po­sli­je vi­še od de­set go­di­na sport­ska dvo­ra­na ni­je za­vr­ši­la, te stra­hu­je za sud­bi­nu gra­di­li­šta sred­nje ško­le. Po nje­go­vom mi­šlje­nju Ze­ta je mno­go vi­še za­slu­ži­la.
–Ze­ta bi mo­gla bi­ti tu­ri­stič­ko mje­sto. Tu je Ska­dar­sko je­ze­ro, aero­drom, Plan­ta­že, a ni­šta ni­je na­še, ne­go ga je uze­la Pod­go­ri­ca jer je vri­jed­no– ka­zao je Stan­ko­vić.
Mje­šta­nin Mla­den No­ko­vić ka­že da ni­je do­volj­no pro­je­ka­ta re­a­li­zo­va­no u Ze­ti. On is­ti­če da se mno­go na­ja­vlji­va­lo, a uči­nak loš.
–Bu­le­var još ni­je po­čeo da se ra­di, a Bog zna i kad će. Ze­ti pu­no to­ga fa­li, ali na­dam se da će bar ne­što re­li­zo­va­ti. Ma­da ka­ko stva­ri sto­je ne­će to sko­ro bi­ti – ka­že No­ko­vić.
Ula­ga­njem je ne­za­do­vo­ljan i Lju­bo­mir Ma­raš iz Ma­ha­le.
–Sa­mo pljač­ka­ju na­rod, a ni­šta ne ula­žu u Ze­tu. Uni­šti­li su sve. Oče­ki­va­li smo bu­le­var i da će uli­cu Go­lu­bov­ci-Ma­ta­gu­ži za­vr­ši­ti, a oni je tek po­če­li, sport­ski cen­tar u Be­gla­ci­ma de­set go­di­na ra­de... Mno­go su obe­ća­va­li, a što ra­de je sa­mo uni­šta­va­ju dr­ža­vu, pljač­ka­ju na­rod, a oni pu­ne dže­po­ve. Raz­o­ča­ran sam od­no­som lo­kal­ne vla­sti pre­ma Ze­ća­ni­ma. Sa­mo se DPS-ov­ci dr­že jed­ni za dru­ge. Za na­rod ih baš bri­ga. Sa­mo kad su iz­bo­ri tad tra­že ko­ga će da ku­pe, ko­ga da na­tje­ra­ju da gla­sa, ko­ga da pre­va­re –tvr­di Ma­raš.
Mi­o­drag Ti­o­do­ro­vić iz Ma­ha­le ka­že da ne po­sto­ji ni­šta zna­čaj­no što se de­si­lo u Ze­ti da bi obi­lje­ži­lo 2017. go­di­ne.
–Kao mla­đi bio sam ak­ti­van u na­sto­ja­nju da se iz­gra­di Ze­ta. Ta­da se vi­še ra­di­lo, ne­go što su ovi sad ura­di­li. Mi smo ta­da ra­di­li, a ću­ta­li, ovi da­nas pri­ča­ju, a ni­šta ne ra­de. Je­dan od mo­jih po­du­hva­ta iz mla­do­sti je uče­šće u grad­nji spo­me­ni­ka pa­lim bor­ci­ma na Ano­vi­ma, ko­ji vlast sad ne umi­je ni da odr­ža­va. On je spo­me­nik za pri­mjer Ze­te, a nje­go­vo odr­ža­va­nje ogle­da­lo sa­da­šnje vla­sti–is­ti­če Ti­o­do­ro­vić.
Sta­nov­nik Go­ri­ča­na Ne­boj­ša Mi­ra­no­vić raz­o­ča­ran je ura­đe­nim, ma­da ka­že da je na­vi­kao na ta­kav osje­ćaj ka­da je ri­ječ o DPS-u.
–Po­ljo­pri­vre­du su uni­šti­li i sve je go­re i go­re. Ne po­ma­žu ni­šta po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma. Pri­je sve­ga tre­ba­lo je pr­vo op­šti­nu da nam da­ju. Ze­ta je bo­gat­stvo Cr­ne Go­re. Gdje se­ljak ne­ma pa­ra, tu ne­ma ni dr­ža­ve. Ne­ka­da je Ju­go­sla­vi­ja ži­vje­la od Ze­te, a da­nas Ze­ća­ni ne mo­gu ži­vje­ti od svog ra­da. Ni­ka­da DPS ni­je do­bio iz­bo­re u Go­ri­ča­ni­ma. Ta­ko će bi­ti i ovog pu­ta, jer ni­šta ne ra­de – ka­že Mi­ra­no­vić.
Mno­go vi­še ra­do­va oče­ki­vao je Sreć­ko Đi­no­vić iz Go­ri­ča­na.
–Na­ja­vlju­ju sva­ki dan, a ura­đe­no ni­je ni­šta, ni­ti će ura­di­ti. Oče­ki­vao sam da će­mo kao i Tu­zi po­sta­ti op­šti­na u okvi­ru Glav­nog gra­da. Bo­lje bi funk­ci­o­ni­sa­li ne­go što za­vi­si­mo od Pod­go­ri­ce–ka­zao je Đi­no­vić.
Alek­san­dra Pa­u­no­vić iz Go­lu­bo­va­ca 2017. go­di­nu pam­ti­će po to­me što je nje­na uli­ca do­bi­la as­falt, a su­sjed­ne su za­kr­plje­ne. Ona sma­tra da je mo­glo mno­go vi­še da se ura­di ka­da je ri­ječ o ka­pi­tal­nim pro­jek­ti­ma.
–Sve se mo­že kad se ho­će. Zbog če­ga ni­šta krup­ni­je ni­je ura­đe­no ne znam –is­ti­če Pa­u­no­vić.
Da je sred­nju ško­lu tre­ba­lo za­vr­ši­ti u 2017. go­di­ni sma­tra Slav­ko Da­ni­lo­vić, ži­telj Mo­ja­no­vi­ća. On sum­nja da će obje­kat bi­ti za­vr­šen i u 2018. go­di­ni. Da­ni­lo­vić po­ru­ču­je lo­kal­noj vla­sti da tre­ba vi­še da se ula­že, po­seb­no u po­ljo­pri­vre­du i in­fra­struk­tu­ru.
Du­ška Sta­jo­vić iz Po­na­ra na­da se da će bi­ti bo­lje na­red­ne go­di­ne. Sta­jo­vić sma­tra da Ze­ti fa­li re­do­van or­ga­ni­zo­van pre­voz i auto­bu­ska sta­ja­li­šta, a da sve­ga osta­lo­ga ima­ju. Ra­de Po­po­vić iz Go­lu­bo­va­ca sma­tra da po­zna­te lič­no­sti ne po­sje­ću­ju Ze­tu. Ipak, on bi vo­lio da u 2018. go­di­ni u Ze­tu do­đe te­ni­ser No­vak Đo­ko­vić. Što se ti­če ra­da ne­za­do­vo­ljan je.
–Do­la­zo je ra­ni­je No­vak Đo­ko­vić, ta­ko da bi bi­lo li­je­po da do­đe po­no­vo. Ni­ko nam u Ze­tu od po­zna­tih ne do­la­zi. A i Du­šan Ra­do­njić, pred­sjed­nik op­šti­ne, se ne­što ne sa­sta­je sa zva­nič­ni­ci­ma, ne znam šta je u pi­ta­nju što nam ni­ko ne do­la­zi –pi­ta se Po­po­vić.
A.D.


IZ UDRU­ŽE­NjA „GO­SPO­JI­NE” TVR­DE DA SA­MO ŽE­NE MO­GU NA­PRA­VI­TI DI­VO­TU OD ŽI­VO­TA
Umi­jem, umu­jem, evo me

Ako bi bi­ra­li sve­vre­me­nu po­ru­ku ko­ju je ne­ko iz Ze­te po­slao i ta­ko pre­va­zi­šao i 2017. go­di­nu i mno­ge dru­ge go­di­ne on­da je to Udru­že­nje že­na Ze­te „Go­spo­ji­ne” či­ji je cilj da na­pra­ve di­vo­tu od ži­vo­ta kroz - po­e­zi­ju, pro­zu, pri­ču, sli­ku, čip­ku, vez, glu­mu, igru, ples, kroz po­ru­ke - na­đi se, pro­na­đi se, pri­po­mog­ni, za­ba­vi se, a sve pod mo­tom: „Umi­jem! Umu­jem! Evo me!”.
Udru­že­nje je neo­bič­nog, no mi­lo­zvuč­nog ime­na, oda­bra­nog zbog slu­čaj­ne ili ne, po­du­dar­no­sti osni­va­nja udr­uže­nja sa sve­tim pra­zni­kom Ma­le Go­spo­ji­ne, ro­đen­da­nom Maj­ke Bo­go­ro­di­ce, 21. sep­tem­bra. Da ne bi bi­la uvri­je­đe­na i Ve­li­ka Go­spo­ji­na, ko­ja se sla­vi mje­sec pri­je, iz or­ga­ni­za­ci­o­nog od­bo­ra su se do­go­vo­ri­le za ime „Go­spo­ji­ne”.
– Ne­ma ni­če­ga na svi­je­tu što žen­ski do­dir ne mo­že da ri­je­ši. Mo­gle su sve, umje­le su sve, na­la­zi­le su vre­me­na da us­hi­te spret­no­šću, umje­šno­šću, sna­gom vo­lje, umje­le su se dru­ži­ti i to dru­že­nje uči­ni­ti ko­ri­snim i za­bav­nim, ali i od­mo­ri­ti i raz­ga­li­ti du­še. Da, že­ne su ču­de­sna bi­ća, ma­gič­na, za­du­že­ne za na­pre­dak čo­vje­čan­stva – ka­že Ol­ga Da­bo­vić – Kli­ko­vac, jed­na od osni­va­ča „Go­spo­ji­na”.
Kre­a­tiv­ne i že­ne ko­je vo­le dru­že­nje Ol­ga Dabović Kli­ko­vac, Sne­ža­na Se­ka Đu­re­tić i Ani­ka Vu­le­tić ima­ju pu­no pla­no­va. Ol­ga ot­kri­va da će na­pra­vi­ti vo­kal­ni žen­ski an­sambl od že­na iz Ze­te ko­je će pje­va­ti čo­ban­ske pje­sme.
–Već smo stu­pi­li u kon­takt sa ne­kim go­spo­đa­ma ko­je zna­ju pu­no čo­ban­skih pje­sa­ma. Sve će­mo ih oku­pi­ti i na­pra­vi­ti an­sambl –na­ja­vi­la je Kli­ko­vac.
Sne­ža­na Se­ka Đu­re­tić sma­tra da Ze­ća­ni tre­ba da sa­ču­va­ju tra­di­ci­ju, ali i da is­ko­ri­ste mla­de ta­len­te i obez­bi­je­de im uslo­ve za rad u svom kra­ju. Ona sma­tra da se ma­lo ula­že u po­ljo­pri­vre­du, sto­čar­stvo, ri­bo­lov. Đu­re­tić Ze­tu vi­di kao tu­ri­stič­ko mje­sto sa pu­no tu­ri­stič­kih ma­ni­fe­sta­ci­ja.
–Neo­p­hod­no je po­di­ći cr­no­gor­sku a na­ro­či­to zet­sku tr­pe­zu na ve­ći ni­vo, na­pra­vi­ti do­bar na­ci­o­nal­ni re­sto­ran i ho­tel u cen­tru Ze­te, i obez­bi­je­di­ti pro­stor gdje bi se pro­da­va­li zet­ski su­ve­ni­ri. Ma­kar je­dan štand da po­sto­ji da kad tu­ri­sti pro­la­ze mo­gu da ku­pe ne­što što će ih pod­sje­ća­ti na Ze­tu, ili mo­žda zet­ski ko­lač. Ja sam pra­vi­la sa uče­ni­ci­ma mag­ne­te osli­ka­ne zet­skim mo­ti­vi­ma. Ze­ta ima pa­pri­ku i pa­ra­dajz i ne tre­ba to­ga da se sti­di­mo. Što ne pra­vi­mo ta­kve su­ve­ni­re ili sa osli­ka­nim pe­li­ka­nom. A za­što zet­ski ko­la­či ne bi po­sta­li brend – ka­za­la je Đu­re­tić.
Đu­re­tić sma­tra da ži­vot u Ze­ti tre­ba po­di­ći na ve­ći ni­vo.
–Ze­ta ima ve­li­ki broj sta­nov­ni­ka na ko­je se gle­da sa­mo kao na gla­sač­ko ti­je­lo. Kul­tu­ra je za­po­sta­vlje­na kao i stočar­stvo, po­ljo­pri­vre­da, in­fra­struk­tu­ra... – sma­tra Đu­re­tić.
Sne­ža­na Đu­re­tić od ma­le­na zna da ple­te, a sa­da je mno­go vi­še in­te­re­su­je sli­ka­nje. Sve­mu to­me na­u­či­la je maj­ka.
–Ro­dom sam iz Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne. Maj­ka me na­u­či­la da ple­tem ali na kla­si­čan na­čin. Sa­da već to ra­dim ma­lo dru­ga­či­je, od­no­sno pra­vim sli­ke. I zet­ski ko­lač sam zna­la da na­pra­vim pri­je ne­go što sam se ov­dje uda­la. Znam čud­no vam je, ali maj­ka me na­u­či­la i to­me. Zna­te ka­ko se ka­že u Bo­sni „Ko­li­ko po­sto­ji vr­sta po­vr­ća? Po­sto­ji 88 vr­sta pi­ta”. Eto ta­ko mo­ja maj­ka zna sva ti­je­sta –ob­ja­šnja­va Đu­re­tić.