Vo­li da se ba­vi po­li­ti­kom, ali me­di­ci­na mu je na pr­vom mje­stu, ka­že Abe­din Adžo­vić, pred­sjed­nik op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da-Tu­zi ko­ji, na­kon ne­dav­nih iz­bo­ra, oče­ku­je ras­plet da li će na­pu­sti­ti tu funk­ci­ju ili do­bi­ti po­vje­re­nje za još je­dan man­dat. U po­li­ti­ci je sve mo­gu­će.
Ka­že za se­be da je po­vje­re­nje lju­di ste­kao pri­je sve­ga kao lje­kar, a on­da se ono sa­mo pro­du­bi­lo funk­ci­jom ko­ju sa­da oba­vlja. Ne po­sto­ji ku­ća u Ma­le­si­ji u ko­ju kao lje­kar ni­je ušao, a po­seb­no ga ob­ra­du­je to ka­da mu ne­ka­da nje­go­vi pa­ci­je­ti ko­je je kao dje­cu li­je­čio, do­vo­de sa­da svo­je ma­li­ša­ne. Iako još ni­je po­zna­to ko će bi­ti pred­sjed­nik Op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da – Tu­zi, Adžo­vić se na­da da će, uko­li­ko mu po­no­vo ne uka­žu po­vje­re­nje, na nje­go­vo mje­sto do­ći ne­ko ko će se po­tru­di­ti da gra­đa­ni­ma bu­de još bo­lje. U tom slu­ča­ju on osta­je u po­li­ti­ci i bi­će od­bor­nik DPS-a.
–Ve­li­ka mi je čast što sam imao tu pri­vi­le­gi­ju da bu­dem pred­sjed­nik op­šti­ne gdje sam ro­đen i gdje ži­vim. U svom mje­stu već sam bio pre­po­znat kao lje­kar i imao sam po­vje­re­nje lju­di. Ni­sam ni slu­tio da ću bi­ti pred­sjed­nik op­šti­ne, jer oba­vlja­ti ta­kvu funk­ci­ju u svom mje­stu, a zna­ju­ći da po­li­ti­ka ima i do­bre i lo­še oso­bi­ne, mo­rao sam na va­gu sta­vi­ti gra­đa­ne sa jed­ne stra­ne, a sa dru­ge za­ko­ne i pro­pi­se. Mo­gu se po­hva­li­ti da sam sa ove funk­ci­je, ne sa­mo po­di­gao lje­stvi­cu po­vje­re­nja ne­go sam se još vi­še zbli­žio sa gra­đa­ni­ma. To je za­do­volj­stvo. Bit­no je bi­lo da sa gra­đa­ni­ma stvo­rim part­ner­ski od­nos, ra­zu­mio sam nji­ho­ve pro­ble­me, a oni na­še mo­guć­no­sti. Tru­dim se da iz­ba­lan­si­ram. Do­bre stra­ne po­li­ti­ke su to što mo­gu vi­še da ura­dim za svoj na­rod, da tra­žim vi­še, da se stan­dar i kva­li­tet ži­vo­ta po­dig­ne. Dru­ga stra­na je što se sve to mo­ra­mo uskla­di­ti sa za­ko­ni­ma. Ima lju­di ko­ji u da­tom tre­nut­ku ne pre­po­zna­ju da se za­kon mo­ra po­što­va­ti, ali uspio sam da iz­ba­lan­si­ram taj od­nos i da is­pu­nim oče­ki­va­no –ka­že Adžo­vić.
Adžo­vić je re­kao da je po­sao pred­sjed­ni­ka ve­li­ka od­go­vor­nost, a ener­gi­ju za rad cr­pi u am­bu­lan­ti jer je tu dao naj­ve­ći do­pri­nos.
–Ne po­sto­ji ku­ća na pod­ruč­ju Ma­le­si­je u ko­ju ni­sam ušao. Znao sam ih sve do­bro. Ta ener­gi­ja da­la mi je sna­gu i moć. U Do­mu zdra­vlja lju­di su pri­ča­li sa mnom i o in­fra­sturk­tu­ri se­la. Ovo je mje­sto gdje se svi po­zna­je­mo. Sad da mi da­te bi­lo ko­ju dru­gu op­šti­nu ne bih je mi­je­njao za ovu mo­ju. Ima­mo kri­ti­ke i su­ge­sti­je ko­je ja uvi­jek do­ži­vlja­vam do­bro­na­mjer­no. Ni­kad me ni­ko ni­je kri­ti­ko­vao, a da to ni­je bi­lo do­bro­na­mjer­no, svi­dje­lo se to me­ni ili ne. Tu sam da me kri­ti­ku­ju. Ne mo­gu svu­da i u svakom tre­nut­ku sti­ći. Ali na­sto­jim da stig­nem sve –ka­zao je Adžo­vić.
Pre­po­zna­tljiv je i po ne­kim ma­ni­ri­ma ko­ji ni­je­su svoj­stve­ni sa­da­šnjim ge­ne­ra­ci­ja­ma po­li­ti­ča­ra. Ta­ko ga gra­đa­ni mo­gu vi­dje­ti ka­ko če­ka red is­pred šal­te­ra.
–Pre­po­zna­jem ja ne­ke pri­vi­le­gi­je kod lju­di, ali ja sam gra­đa­nin isto kao i svi oni. Ja kao pred­sjed­nik sam sa­mo ser­vis gra­đa­ni­ma. I kad sam van kan­ce­la­ri­je, lju­di me pre­po­zna­ju na uli­ci i kao lje­ka­ra i kao pred­sjed­ni­ka. Dje­ca ko­ju sam pre­gle­dao sa­da do­vo­de svo­ju kod me­ne –ka­že Adžo­vić.
On ima ve­li­ke že­lje za svo­ju op­šti­nu, a da mo­že da bi­ra pro­je­kat ko­ji bi pr­vo re­a­li­zo­vao to je ula­ga­nje u zdrav­stvo, a za­tim i u in­fra­struk­tu­ru.
–Ve­li­ke su mo­je že­lje, ali si­tu­a­ci­ja u svim op­šti­na­ma ta­kva ka­kva je. Pro­blem je eko­nom­ski pro­spe­ri­tet. Uvi­jek sam go­vo­rio da mi je zdrav­stvo na pr­vom mje­stu i že­lim da gra­đa­ni bu­du zdra­vi! Zbog to­ga bih, da mo­gu, taj sek­tor po­di­gao na ve­ći ni­vo. Zdrav­stvo je do­sta do­bro, za­do­vo­lja­va­ju­će, ali te­žnja je ve­ća –re­kao je Adžo­vić.
Ako ne bu­de vi­še pred­sjed­nik, on ka­že da će ga na­sli­je­di­ti ne­ko sa kim će gra­đa­ni bi­ti za­do­volj­ni.
–De­mo­krat­ski je da se sta­nje u sva­koj op­šti­ni mi­je­nja. Ja te­žim ka de­mo­kra­ti­ji, i ko god bu­de na če­lu op­šti­ne že­lim da sa­mo na­ro­du bu­de do­bro. Ko god bio ov­dje bit­no je da na­pra­vi do­bar raz­voj. Uvi­jek se do­tak­nem mul­ti­e­tič­no­sti i mul­ti­na­ci­o­nal­no­sti. Ima­mo iz­u­zet­nu tra­di­ci­ju u ču­va­nju to­ga i to je pri­o­ri­tet. Po­no­san sam što sam bio pred­sjed­nik ova­kve za­jed­ni­ce gdje se sve to nje­gu­je i po­štu­je. Me­ni je bi­lo la­ko to po­sti­ći, jer jed­na maj­ka ne mo­že sve da nas ro­di. Po­zna­va­ju­ći se­be po­zna­vao sam sve lju­de oko se­be. Ako me pi­ta­te da li bih vo­lio da bu­dem po­no­vo pred­sjed­nik že­lja je jed­no, a mo­guć­no­sti i pro­spe­ri­tet su dru­go. U sva­kom slu­ča­ju gra­đa­ni će bi­ti za­do­volj­ni. Me­di­ci­na je mo­ja ve­li­ka lju­bav i ne­mam na­mje­ru da je na­pu­štam, ali naj­vje­r­o­vat­ni­je ću osta­ti u po­li­ti­ci, bi­ću od­bor­nik – is­ta­kao je Abe­din Adžo­vić. A.D.


Kri­ti­ke u me­di­ji­ma po­želj­ne

Za Abe­di­na Adžo­vi­ća me­di­ji su ite­ka­ko zna­čaj­ni. On ka­že da bi to tre­ba­lo da bu­de slu­čaj sa svim op­šti­na­ma i lju­di­ma ko­ji ih vo­de bez ob­zi­ra na kri­tič­ki no­vi­nar­ski stav.
–Me­di­ji su tu da nam uka­žu na ne­ke stva­ri. Ne mo­že sva­ki gra­đa­nin mo­žda do­ći do me­ne, ali pu­tem sred­sta­va jav­nog in­for­mi­sa­nja mo­že da sa­zna sve, pa i to da li je ne­što ura­đe­no ka­ko tre­ba ili ne tre­ba. Na­rav­no da ne mo­gu svi da bu­du za­do­volj­ni, ali se tru­di­mo da ta­ko bu­de. Me­ni je za­do­volj­stvo ra­di­ti sa me­di­ji­ma bez ob­zi­ra ka­ko će oni ozna­či­ti taj rad. Sve što ka­žem je isti­ni­to - bi­lo do­bro ili lo­še. Zbog to­ga su me­di­ji mno­go bit­ni. To je ve­za iz­me­đu gra­đa­na i nas. Gra­đa­ni ne­ka­da svo­ja pra­va ne mo­gu da ostva­re, a on­da po­zi­va­ju me­di­je i ne­ke dru­ge in­sti­tu­ci­je i ja to ne do­ži­lja­vam ne­ga­tiv­no ne­go po­zi­tiv­no –ka­zao je Adžo­vić.


Pre­go­vo­ri do kra­ja fe­bru­a­ra

Rok za for­mi­ra­nje vla­sti u Op­šti­ni u okvi­ru Glav­nog gra­da-Tu­zi is­ti­če kra­jem fe­bru­a­ra. Do sa­da su ko­a­li­ci­ju sa DPS-om po­tvr­di­li BS, DUA i SD dok pre­go­vo­ri sa Al­ban­skom al­ter­na­ti­vom još ni­je­su okon­ča­ni. Ova par­ti­ja po­sta­vi­la je ne­ko­li­ko uslo­va od ko­jih tra­že svi da se is­pu­ne da bi sa DPS-om for­mi­ra­li vlast. Iz­me­đu osta­log tra­že i mje­sto pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne, ko­je je pred­vi­đe­no za DUA.


Re­zer­va pre­ma eko­nom­skoj odr­ži­vo­sti sa­mo­stal­no­sti

Abe­din Adžo­vić ima re­zer­vu ka­da je u pi­ta­nju eko­nom­ska odr­ži­vost sa­mo­stal­ne op­šti­ne Tu­zi uz kon­sta­ta­ci­ju da će ko­nač­nu ri­ječ ima­ti gra­đa­ni.
–Uvi­jek ću po­dr­ža­ti ono što gra­đa­ni tra­že. Ura­đe­no je vi­še ela­bo­ra­ta o odr­ži­vo­sti ko­ji su raz­li­či­to po­ka­za­li - ne­gdje da mo­že, ne­gdje da ne mo­že bi­ti odr­ži­va sa­mo­stal­nost. Op­šti­na u okvi­ru Glav­nog gra­da za me­ne lič­no je do­bro re­še­nje. Ima­li smo do­bru sa­rad­nju sa Glav­nim gra­dom i svim pred­u­ze­ći­ma. Ne znam šta da ka­žem po pi­ta­nju sa­mo­stal­no­sti jer ne znam ko­li­ko je to eko­nom­ski odr­ži­vo, ali uko­li­ko gra­đa­ni od­lu­če ne­ka nam je svi­ma sa sre­ćom –is­ti­če Adžo­vić.