Krivi most je definitivno jedan od najzapuštenijih u gradu i zbog toga građani smatraju da ga treba upristojiti ili ga potpuno zatvoriti. Neki od njih tvrde da se most ljulja, pa ne bi bilo loše da ga prekontrolišu stručnjaci. Iako ima novi asfalt, a i reklo bi se da je koliko toliko svježe ofarban, dio namijenjen pješacima potpuno je zapušten. Trotoarima se jedva prolazi od rupa, a često ih i biciklisti koriste te je mimoilaženje skoro pa nemoguće. Na mostu fali parče ograde, a oko njega ruglo i visoka trava i šiblje sa obje strane. Pješaci su ogorčeni. Osim što moraju hodati po rupama, moraju se boriti sa visokom travom koja viri sa strane. Čini se da oni koji su nadležni da poprave stanje tog mosta, sebe nikako nadležnim ne smatraju, pa građanima prelaženje preko Krivog mosta otežavaju i pretvaraju im tih par minuta šetnje mostom u pravu noćnu moru. Građani su saglasni da se stanje mora normalizovati. Međutim neki su više, a neki manje optimistični po tom pitanju.
Milanka Vukašinović je zgrožena stanjem kod mosta i smatra da su pješaci ugroženi, te da nadležni ne rade svoj posao kako treba.
–Pošto sam pješak smatram da bi trotoar trebalo da se napravi. Takođe, kada idete ka prodavnici imate divlje rastinje, te imam osjećaj da će zmija da izađe svakog trena. Trebalo bi da se pokosi sa obje strane, pa i onamo put Čepuraka gdje je napravljen novi put. Sve bi to trebalo popraviti. Sem toga, ne bi smjeli biciklisti ovuda da prolaze, jer ne mogu stresove da doživljavam i da se okrećem svaki čas da vidim hoće li me nego pregaziti ili neće. Trotoar se pod hitno mora popraviti. Kada je kiša, tako neprijatno miriše, stravično je, plus vozači prskaju pješake iz inata, pa se kišobranom branim. Šiblje pokidati. Most nije ni stabilan, pa moram svaki put da gledam dolje u zemlju. Sve je loše na ovom mostu. Mislim da je ovo u gradu najlošiji trotoar i najlošiji most. Svuda su to pravili, uglavnom gdje ne treba i to su bačene pare. Trebalo je ovaj most popraviti, jer kad kiša pada moram da se držim za ogradu kao da gazim po staklu. Najbitniji je trotoar, a mogla bi se popraviti i ova ograda – rekla je Vukašinović.
Da je veliko ruglo na ovoj dionici slaže se i Ljiljana Moračanin, ali je ona veći optimista po pitanju rješavanja ovog problema.
–Osjetila sam da mi se ljulja most pod nogama. Vidim da je nagrđeno sve što i može biti. Ja sam neko ko se bori za pravdu, pa se nadam i u boljitak ovog mosta. Jeste ovo ruglo grada, ja radim ovdje u ovom dijelu već dva dana i sada treba svaki radni dan ovuda da prolazim. Primijetila sam naravno i ovo šiblje, mada se nisam tu dugo zadržavala. Razmišljala sam šta će šiblje tu, ali i dalje ne znam čemu služi. Međutim, ja sam optimistična i inače u životu, pa tako i kada je u pitanju ovaj problem – ističe Moračanin.
S.M.