Hr­vat­ski po­sla­ni­ci u Evrop­skom par­la­men­tu pre­da­li su amand­ma­ne na na­crt re­zo­lu­ci­je o Cr­noj Go­ri, u ko­ji­ma tra­že da Pod­go­ri­ca što pri­je ri­je­ši pi­ta­nje imo­vi­ne biv­še ju­go­slo­ven­ske voj­ske i osi­gu­ra na­kna­du za žr­tve to­kom ra­to­va de­ve­de­se­tih go­di­na. Po­sla­nik Evrop­skog par­la­men­ta (EP) iz Hr­vat­ske Du­brav­ka Šu­i­ca za „Dan” je ju­če re­kla da žr­tve u lo­go­ri­ma mo­ra­ju da do­bi­ju pra­vič­ne i po­šte­ne na­kna­de.
– Hr­vat­ska de­le­ga­ci­ja iz Evrop­ske na­rod­ne par­ti­je (EPP) u Evrop­skom par­la­men­tu, ko­ju či­ne An­drej Plen­ko­vić, Da­vor Ivo Sti­er, Iva­na Ma­le­tić, Ma­ri­ja­na Pe­tir i mo­ja ma­len­kost, pre­da­li su ne­ko­li­ko amand­ma­na na re­zo­lu­ci­ju o na­pret­ku Cr­ne Go­re, auto­ra Čar­lsa Te­no­ka – ka­za­la je Šu­i­ca.
Ka­ko je pod­vu­kla, je­dan amand­man se od­no­si na obez­bje­đi­va­nje im­ple­men­ta­ci­je sud­skih pre­su­da, što zna­či pra­vič­ne i po­šte­ne na­kna­de za žr­tve, a tu se pri­je sve­ga mi­sli na žr­tve srp­skih i cr­no­gor­skih lo­go­ra.
– Po­sla­ni­ci su u amand­ma­ni­ma ta­ko­đe ohra­bri­li Cr­nu Go­ru da svim bi­la­te­ral­nim pi­ta­nji­ma sa su­sje­di­ma pri­stu­pi što je mo­gu­će ra­ni­je u to­ku pro­ce­sa pri­stu­pa­nja, i to kon­struk­tiv­no, u du­hu do­bro­su­sjed­stva, po­seb­no uka­zu­ju­ći na suk­ce­si­ju sa SRFJ i voj­nu imo­vi­nu – re­kla je Šu­i­ca.
Pre­ma nje­noj tvrd­nji, jed­nim amand­ma­nom po­zdra­vlje­na je po­li­ti­ka Cr­ne Go­re u stva­ra­nju at­mos­fe­re to­le­ran­ci­je i uklju­če­nja svih na­ci­o­nal­nih ma­nji­na.
– A po­seb­no na­gla­ša­va­ju po­tre­bu da cr­no­gor­ske vla­sti za­šti­te vi­še­na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet Bo­ke, da po­ja­ča­ju kul­tur­nu i pri­vred­nu sa­rad­nju sa su­sjed­nim ze­mlja­ma čla­ni­ca­ma EU – re­kla je Šu­i­ca.
Rok za do­sta­vlja­nje amand­ma­na na re­zo­lu­ci­ju Evrop­skog par­la­men­ta is­te­kao je u uto­rak, a spolj­no­po­li­tič­ki ko­mi­tet EP o njoj će opet ras­pra­vlja­ti sre­di­nom fe­bru­a­ra.
U Hr­vat­skoj sma­tra­ju da je Cr­na Go­ra du­žna da is­pla­ti svu od­šte­tu hr­vat­skim lo­go­ra­ši­ma ko­ji su se to­kom ra­ta na pro­sto­ru biv­še Ju­go­sla­vi­je 1991. i 1992. go­di­ne na­la­zi­li u rat­nom lo­go­ru Mo­rinj, u Bo­ki.  Pre­ma hr­vat­skim iz­vo­ri­ma, vi­še od 200 li­ca 1991. i 1992. go­di­ne bi­lo je spro­ve­de­no u rat­ni lo­gor Mo­rinj u Bo­ki ko­tor­skoj, gdje su bi­li zlo­sta­vlja­ni mje­se­ci­ma.
Ko­mi­si­ja za rje­ša­va­nje imo­vin­skih i dru­gih srod­nih pi­ta­nja iz­me­đu Hr­vat­ske i Cr­ne Go­re, či­je je for­mi­ra­nje na­ja­vlje­no, tre­ba­lo bi da ras­pra­vlja o imo­vi­ni aero­dro­ma Du­brov­nik, škol­skom bro­du „Ja­dran” i o Do­mu kul­tu­re Do­nja La­stva.
Hr­vat­ska sma­tra da taj škol­ski brod tre­ba da pri­pad­ne toj dr­ža­vi, jer mu je Split bio ma­tič­na lu­ka.
Na sjed­ni­ci spolj­no­po­li­tič­kog ko­mi­te­ta Evrop­skog par­la­men­ta (EP) 20. ja­nu­a­ra u Bri­se­lu Čarls Te­nok je pred­sta­vio na­crt re­zo­lu­ci­je, u ko­joj se Pod­go­ri­ca po­zi­va da ri­je­ši pi­ta­nja zlo­u­po­tre­be jav­nih re­sur­sa za par­tij­sko-po­li­tič­ke svr­he.
Pre­ma na­cr­tu re­zo­lu­ci­je, u Evrop­skom par­la­men­tu su ozbilj­no za­bri­nu­ti zbog po­li­ti­ke Vla­de Cr­ne Go­re pre­ma Kom­bi­na­tu alu­mi­ni­ju­ma (KAP) jer je u su­prot­no­sti sa oba­ve­za­ma dr­ža­ve u okvi­ru Spo­ra­zu­ma o sta­bi­li­za­ci­ji i pri­dru­ži­va­nju (SSP). Po­zi­va­ju Vla­du da po­štu­je pra­vi­la dr­žav­ne po­mo­ći ko­ja pro­iz­i­la­ze iz tog spo­ra­zu­ma.
Kon­sta­tu­je se da ko­rup­ci­ja na­sta­vlja da bu­de raz­log za ozbilj­nu za­bri­nu­tost u Cr­noj Go­ri, te da i da­lje po­sto­ji ne­pri­mje­ren po­li­tič­ki uti­caj na su­di­je i tu­ži­o­ce.  Ta­ko­đe, Te­nok po­zi­va nad­le­žne or­ga­ne da za­šti­te ak­ti­vi­ste ci­vil­nog dru­štva od na­pa­da i go­vo­ra mr­žnje, pro­pa­gi­ra­nog u po­je­di­nim no­vi­na­ma, i da iz­gra­de kli­mu u ko­joj oni mo­gu da ra­de bez stra­ha od od­ma­zde, što je ja­sna po­ru­ka po­vo­dom kam­pa­nje „In­for­me­ra” pro­tiv di­rek­to­ra MANS-a Va­nje Ća­lo­vić. 
M.V.


Plen­ko­vić: Mo­ra­te vra­ti­ti imo­vi­nu biv­še ar­mi­je

Po­sla­nik EP iz Hr­vat­ske An­drej Plen­ko­vić re­kao je da su re­for­ma jav­ne ad­mini­stra­ci­je i sma­nje­nje po­li­tič­kog uti­ca­ja na su­do­ve ve­li­ki iza­zov sa ko­jim se su­o­ča­va Cr­na Go­ra.
– Ta­ko­đe, Cr­na Go­ra mo­ra da ri­je­ši pi­ta­nja na­sle­đa, ka­ko imo­vi­ne biv­še ar­mi­je, ta­ko i rat­nih zlo­či­na – ka­zao je Plen­ko­vić.