Al­ban­ska al­ter­na­ti­va ne­će gla­sa­ti za pred­lo­že­ne iz­mje­ne za­ko­na ko­ji­ma se pod­ruč­ja Tu­zi i Go­lu­bo­va­ca pre­tva­ra­ju u op­šti­ne u sa­sta­vu Glav­nog gra­da, a ne­iz­vje­sna je i po­dr­ška For­ce. Iz Al­ban­ske al­ter­na­ti­ve pred­lo­ži­li su da, uko­li­ko za­ko­ni ipak bu­du usvo­je­ni, iz­bo­ri za par­la­men­te bu­du­ćih op­šti­na Tu­zi i Go­lu­bov­ci u sa­sta­vu Glav­nog gra­da bu­du odr­ža­ni naj­ka­sni­je do mar­ta idu­će go­di­ne.
Pre­ma sa­zna­nji­ma „Da­na”, Al­ban­ska al­ter­na­ti­va ko­ju u par­la­men­tu za­stu­pa po­sla­nik Nik Đe­ljo­šaj ne­će gla­sa­ti za iz­mje­ne za­ko­na o ko­ji­ma je u Skup­šti­ni za­vr­še­na ras­pra­va, jer ne­ma sprem­no­sti kod De­mo­krat­ske par­ti­je so­ci­ja­li­sta i Bo­šnjač­ke stran­ke, kao pred­la­ga­ča, da pri­hva­te nji­ho­ve amand­ma­ne. Đe­ljo­šaj je pod­nio amand­ma­ne ko­ji­ma, iz­me­đu osta­log, tra­ži da se par­la­men­ti­ma Tu­zi i Go­lu­bo­va­ca omo­gu­ći da iz­gl­a­sa­ju iz­dva­ja­nje u pu­no­prav­ne op­šti­ne uko­li­ko po­nu­đe­na za­kon­ska rje­še­nja ne is­pu­ne nji­ho­va oče­ki­va­nja. Ka­ko je pred­lo­žio, te nji­ho­ve od­lu­ke ve­ri­fi­ko­va­la bi Skup­šti­na Cr­ne Go­re.
– Tu­zi i Go­lu­bov­ci već de­set go­di­na funk­ci­o­ni­šu kao grad­ske op­šti­ne. Ima­ju svo­je par­la­men­te i ad­mi­ni­stra­ci­ju. U tri na­vra­ta su or­ga­ni­zo­va­ni iz­bo­ri za skup­šti­ne grad­skih op­šti­na. Sve ove či­nje­ni­ce svje­do­če da po­sto­je svi po­ka­za­te­lji da Tu­zi i Go­lu­bov­ci ima­ju sve pret­po­stav­ke, od­no­sno is­pu­nja­va­ju sve uslo­ve ka­ko bi se for­mi­ra­li kao za­seb­ne op­šti­ne. Ka­ko se i no­vim rje­še­nji­ma za ova dva pod­ruč­ja pred­vi­đa još ve­ća sa­mo­stal­nost, sko­ro kao za sve op­šti­ne, bi­la bi dis­kri­mi­na­ci­ja da se oni pre­po­zna­ju kao dio ne­ke op­šti­ne ko­ji ne­ma ni­je­dan pa­ra­me­tar od go­re na­ve­de­nih. Uko­li­ko no­vi mo­del ne is­pu­ni za­htje­ve gra­đa­na, on­da tre­ba pre­pu­sti­ti da u bi­lo ko­je vri­je­me, pre­ko svo­jih pred­stav­ni­ka, do­ne­su od­lu­ku u Skup­šti­ni op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da o iz­dva­ja­nju u no­vu op­šti­nu – na­veo je Đe­ljo­šaj u obra­zlo­že­nju amand­ma­na.
On je pod­nio i amand­man ko­jim pred­la­že dru­ga­či­ji mo­del ra­zr­je­ša­va­nja su­ko­ba nad­le­žno­sti. Pre­ma nje­go­vom pred­lo­gu, su­kob nad­le­žno­sti iz­me­đu or­ga­na lo­kal­ne upra­ve i jav­nih slu­žbi op­šti­ne rje­ša­va glav­ni ad­mi­ni­stra­tor op­šti­ne. Su­kob nad­le­žno­sti iz­me­đu or­ga­na lo­kal­ne upra­ve op­šti­ne i or­ga­na lo­kal­ne upra­ve Glav­nog gra­da rje­ša­va­la bi Vla­da Cr­ne Go­re.
Đe­ljo­šaj tra­ži i da se tač­no de­fi­ni­še ko­je su oba­ve­ze Glav­nog gra­da pre­ma bu­du­ćoj op­šti­ni, ne osta­vlja­ju­ći pro­sto­ra da ka­sni­je do­đe do sa­mo­vo­lje i mi­je­nja­nja kon­cep­ta za­ko­na. Pred­lo­žio je i da se za­ko­nom de­fi­ni­še oba­ve­za da gra­do­na­čel­nik Pod­go­ri­ce na­kon usva­ja­nja ovih za­ko­na ras­pu­sti par­la­men­te Tu­zi i Go­lu­bo­va­ca i ras­pi­še iz­bo­re za skup­šti­ne op­šti­na u sa­sta­vu Glav­nog gra­da naj­ka­sni­je u mar­tu 2016. go­di­ne.
– Usva­ja­njem ovog za­ko­na, man­dat skup­šti­na grad­skih op­šti­na pre­sta­je. Tre­ba or­ga­ni­zo­va­ti iz­bo­re za skup­šti­ne op­šti­na u okvi­ru Glav­nog gra­da, jer se mi­je­nja i broj od­bor­ni­ka po no­vom za­ko­nu – obra­zlo­žio je Đe­ljo­šaj.
U For­ci još ni­je­su sprem­ni da sa­op­šte de­fi­ni­ti­van stav o po­dr­šci po­me­nu­tim za­kon­skim rje­še­nji­ma. I ta par­ti­ja pro­gram­ski se za­la­že za sa­mo­stal­nu op­šti­nu Tu­zi.
– Ima­će­mo još kon­sul­ta­ci­ja unu­tar par­ti­je, ali i sa osta­lim al­ban­skim na­ci­o­nal­nim stran­ka­ma – ka­zao je za „Dan” po­sla­nik For­ce Gen­ci Ni­man­be­gu.
Ni­man­be­gu, ko­ji je i pred­sjed­nik Na­ci­o­nal­nog sa­vje­ta Al­ba­na­ca, ra­ni­je je sa­op­štio da je pri­hva­tlji­vo rje­še­nje sa­mo pu­no­prav­na op­šti­na Tu­zi.
V.R.


SD za pred­lo­že­ne za­ko­ne

So­ci­jal­de­mo­kra­te Cr­ne Go­re sma­tra­ju da je sta­tus op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da za Tu­zi i Go­lu­bov­ce tre­nut­no naj­bo­lji mo­del, ko­ji će omo­gu­ći­ti pu­nu va­lo­ri­za­ciju broj­nih po­ten­ci­ja­la ko­ji­ma ova pod­ruč­ja obi­lu­ju, zbog če­ga će, ka­ko su ju­če i na­ja­vi­li to­kom skup­štin­ske ras­pra­ve, da­ti pu­nu po­dr­šku pred­lo­že­nim za­kon­skim rje­še­nji­ma.
– Usva­ja­njem pred­lo­že­nih za­ko­na će se for­mi­ra­ti dvi­je op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da, ko­je će ima­ti svo­ju te­ri­to­ri­ju, bu­džet i nad­le­žno­sti, ko­je su jed­na­ke dru­gim op­šti­na­ma. Ali će ima­ti i do­dat­ni iz­vor fi­nan­si­ra­nja ko­ji se obez­bje­đu­je iz bu­dže­ta Glav­nog gra­da, i to u vi­si­ni ope­ra­tiv­nih iz­da­ta­ka op­šti­ne, kao i pro­jek­ti od zna­ča­ja za te op­šti­ne i Glav­ni grad – na­veo je funk­ci­o­ner SD-a Đor­đe Su­hih is­ti­ču­ći da su u SD-u uvje­re­ni da je ovo tre­nut­no naj­bo­lje rje­še­nje ute­me­lje­no na oprav­da­nim za­htje­vi­ma sta­nov­ni­ka Tu­zi i Go­lu­bo­va­ca za ve­ćom auto­no­mi­jom i in­ge­ren­ci­ja­ma.


Po­zi­tiv­na od­lu­ču­je kad ču­je stav gra­đa­na

Po­zi­tiv­na Cr­na Go­ra sa­op­šti­la je da, u skla­du sa pro­gram­skim opre­dje­lje­nji­ma po­dr­ža­va­ju sa­mo­stal­nost grad­skih op­šti­na Tu­zi i Go­lu­bov­ci, u skla­du sa Za­ko­nom i bez pa­tro­na­ta bi­lo ko­ga sa stra­ne, kao što je to bi­lo pri­li­kom for­mi­ra­nja op­šti­na Pet­nji­ca i Gu­si­nje.
– Kao plod no­vih po­ku­ša­ja ma­ni­pu­la­ci­ja pri­pad­ni­ci­ma ma­njin­skih na­ro­da ka­ko bi se odr­ža­la DPS vlast, pred po­sla­ni­ci­ma se na­šao pred­log za­ko­na ko­jim grad­ske op­šti­ne po­sta­ju op­šti­ne u okvi­ru Glav­nog gra­da, upr­kos pret­hod­nim čvr­stim obe­ća­nji­ma da će one po­sta­ti za­pra­vo sa­mo­stal­ne op­šti­ne. Svje­sni smo či­nje­ni­ce da po­nu­đe­no rje­še­nje zna­či vi­še auto­no­mi­je od po­sto­je­ćeg sta­nja, ali ma­nje od ra­ni­je obe­ća­nog. Mi će­mo u na­red­nih ne­ko­li­ko da­na oba­vi­ti kon­sul­ta­ci­je sa pred­stav­ni­ci­ma gra­đa­na na ko­je se ovaj pred­log za­ko­na od­no­si, ka­ko bi sa­gle­da­li nji­hov stav i su­če­li­li ar­gu­men­te da li je po­nu­đe­no rje­še­nje op­ti­mal­no za nji­ho­vo funk­ci­o­ni­sa­nje u ovom tre­nut­ku – is­ta­kla je poslanik Pozitivne Azra Ja­sa­vić.