Uvo­đe­nje pot­pu­no ili ma­kar dje­li­mič­no otvo­re­nih iz­bor­nih li­sta neo­p­hod­no je Cr­noj Go­ri, jer pred­sta­vlja naj­e­fi­ka­sni­ji na­čin za bor­bu pro­tiv po­li­tič­ke ko­rup­ci­je, oci­je­nio je pot­pred­sjed­nik Gra­đan­skog po­kre­ta URA Dri­tan Aba­zo­vić. Sma­tra da bi uvo­đe­nje otvo­re­nih iz­bor­nih li­sta do­pri­ni­je­lo i ve­ćoj od­go­vor­no­sti po­sla­ni­ka.
– Otvo­re­ne iz­bor­ne li­ste zna­či­le bi ma­nji uti­caj par­ti­ja, ma­nju po­li­ti­za­ci­ju i ve­ću de­mo­kra­ti­za­ci­ju dru­štva. Go­to­vo da ne vi­dim ni­je­dan ne­ga­ti­van efe­kat uvo­đe­nja otvo­re­nih iz­bor­nih li­sta. I u biv­šoj par­ti­ji sam bio je­dan od lju­di ko­ji je to za­la­ga­nje in­kor­po­ri­rao u po­li­tič­ki pro­gram, a i Gra­đan­ski po­kret URA to ap­so­lut­no po­dr­ža­va, jer sma­tra­mo da bi otvo­re­ne li­ste bi­le ve­li­ki de­mo­krat­ski is­ko­rak – na­veo je Aba­zo­vić.
Pod­sje­ća da je Usta­vom de­fi­ni­sa­no da se na iz­bo­ri­ma bi­ra­ju po­sla­ni­ci, a ne po­sla­nič­ke li­ste i da iz­bor­ni si­stem tre­ba uskla­di­ti sa od­red­ba­ma naj­vi­šeg prav­nog ak­ta.
– Ubi­je­đen sam da bi­smo uvo­đe­njem otvo­re­nih li­sta znat­no uma­nji­li po­li­tič­ku ko­rup­ci­ju. Ko­nač­no bi­smo stvo­ri­li uslo­ve da ima­mo zna­čaj­ni­ji ste­pen po­li­tič­ke ak­tiv­no­sti po­sla­ni­ka, za raz­li­ku od mno­gih ko­ji sa­da u Skup­šti­nu do­la­ze sa­mo da bi pri­mi­li pla­tu ili ka­da tre­ba da kao ro­bo­ti gla­sa­ju ona­ko ka­ko im par­ti­ja na­re­di – is­ti­če funk­ci­o­ner Gra­đan­skog po­kre­ta URA.
Sma­tra da je za ak­tu­el­ni sa­ziv par­la­men­ta ka­sno da raz­ma­tra ove iz­mje­ne iz­bor­nog si­ste­ma, ali da bi sle­de­ći sva­ka­ko to mo­rao da pro­ce­su­i­ra.
Je­dan od pro­ble­ma ko­ji bi se mo­gao ri­je­ši­ti uvo­đe­njem otvo­re­nih iz­bor­nih li­sta od­no­si se na „pre­le­ta­če”, od­no­sno po­sla­ni­ke ko­ji na iz­bo­ri­ma man­dat osvo­je sa jed­nom, a on­da pre­đu u dru­gu ili for­mi­ra­ju no­vu par­ti­ju. Ta­kvih slu­ča­je­va je u ra­ni­jem pe­ri­o­du bi­lo vi­še, a sa­mo u 2015. go­di­ni ve­li­ki broj po­sla­ni­ka je pro­mi­je­nio „dre­so­ve“. Naj­pri­je je Zo­ran Mi­lja­nić iz Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re pre­šao u De­mo­krat­ski front. Zbog su­ko­ba u Po­zi­tiv­noj, u po­sla­nič­kom klu­bu te stran­ke vi­še ni­je­su ni Dri­tan Aba­zo­vić i Mla­den Bo­ja­nić. Njih dvo­ji­ca su ne­dav­no for­mi­ra­li po­sla­nič­ki klub za­jed­no sa No­vi­com Sta­ni­ćem, ko­ji je na­pu­stio De­mo­krat­ski front i No­vu srp­sku de­mo­kra­ti­ju i osno­vao Po­kret za Plje­vlja. Na­kon to­ga do­šlo je do ras­ko­la u So­ci­jal­de­mo­krat­skoj par­ti­ji, či­ji su ne­ka­da­šnji funk­ci­o­ne­ri for­mi­ra­li So­ci­jal­de­mo­kra­te Cr­ne Go­re. Par­la­men­tar­ci iz no­vo­for­mi­ra­nog SD-a Da­mir Še­ho­vić i Mi­ćo Or­lan­dić for­mal­no su ta­ko­đe dio klu­ba sa­mo­stal­nih po­sla­ni­ka. Ova­kvim ro­ta­ci­ja­ma go­to­vo da je u pot­pu­no­sti pro­mi­je­nje­na vo­lja gra­đa­na is­ka­za­na na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma.
Pre­ma ri­je­či­ma Bo­ri­sa Ma­ri­ća iz Cen­tra za gra­đan­sko obra­zo­va­nje (CGO), uvo­đe­nje otvo­re­nih iz­bor­nih li­sta je neo­p­hod­no, a tre­ba raz­mo­tri­ti da li ovaj mo­del pr­vo pri­mi­je­ni­ti na lo­kal­nom ni­vou ili se opre­di­je­li­ti za pa­ra­lel­no spro­vo­đe­nje i na dr­žav­nom.
– Gra­đa­ni Cr­ne Go­re mo­ra­ju ko­nač­no da do­bi­ju mo­guć­nost da za­i­sta bi­ra­ju pred­stav­ni­ke za ko­je sma­tra­ju da će u Skup­šti­ni naj­bo­lje za­stu­pa­ti nji­ho­ve in­te­re­se. To bi bio ozbi­ljan do­pri­nos ne­po­sred­no­sti de­mo­kra­ti­je i iz­bor­nog pro­ce­sa. Otvo­re­ne li­ste do­pri­ni­je­le bi i unu­tra­šnoj de­mo­kra­ti­za­ci­ji svih par­ti­ja – oci­je­nio je Ma­rić.
Iz Cen­tra za mo­ni­to­ring i is­tra­ži­va­nje (CE­MI) ra­ni­je su pred­lo­ži­li i kon­kre­tan mo­del za re­for­mu iz­bor­nog iste­ma kroz otva­ra­nje kan­di­dat­skih li­sta u dvi­je fa­ze. Pr­va fa­za je omo­gu­ća­va­nje bi­ra­ču da unu­tar jed­ne par­tij­ske li­ste mo­že da za­o­kru­ži kon­kret­nog kan­di­da­ta, te da se na ba­zi pre­fe­ren­ci­jal­nih gla­so­va utvr­đu­je ko­na­čan re­do­sled na kan­di­dat­skoj li­sti. Na taj na­čin se do­la­zi do onih kan­di­da­ta ko­ji će po­sta­ti po­sla­ni­ci. Ri­ječ je o uvo­đe­nju za­tvo­re­ne ne­blo­ki­ra­ne li­ste. Bi­ra­ču u ovoj fa­zi tre­ba da sto­ji na ras­po­la­ga­nju je­dan pre­fe­ren­ci­jal­ni glas. Glas dat kan­di­da­tu je glas dat par­ti­ji. Glas bi­ra­ča ko­ji ne da glas kan­di­da­tu ne­va­že­ći je. Zbir gla­so­va da­tih kan­di­da­ti­ma jed­ne par­ti­je re­zul­tat je te par­ti­je.
Dru­ga fa­za tre­ba da bu­de uvo­đe­nje otvo­re­ne li­ste sa si­ste­mom pa­na­ši­ra­nja (si­stem di­je­lje­nja gla­so­va) i ku­mu­la­ci­je po ugle­du na Luk­sem­burg. U dru­goj fa­zi Cr­na Go­ra bi, ka­ko su pred­lo­ži­li, bi­la po­di­je­lje­na na pe­to­man­dat­ne iz­bor­ne je­di­ni­ce, u ko­ji­ma bi bi­ra­ču sta­jao na ras­po­la­ga­nju broj gla­so­va jed­nak bro­ju man­da­ta ko­ji se ras­po­dje­lju­je.
– Bi­rač bi gla­so­ve da­vao kan­di­da­ti­ma, a ne par­ti­ja­ma. S ob­zi­rom na to da ima na ras­po­la­ga­nju pet gla­so­va, bi­rač bi mo­gao da gla­sa za kan­di­da­te sa raz­li­či­tih li­sta, od­no­sno iz raz­li­či­tih par­ti­ja. Svo­je gla­so­ve bi­rač bi mo­gao da po­di­je­li kan­di­da­ti­ma ko­ji pri­pa­da­ju raz­li­či­tim par­tij­skim, od­no­sno kan­di­dat­skim li­sta­ma – to su osnov­ne ka­rak­te­ri­sti­ke si­ste­ma pa­na­ši­ra­nja.
Re­zul­tat par­ti­je po tom si­ste­mu je zbir gla­so­va da­tih kan­di­da­ti­ma sa nje­ne li­ste. Bi­ra­ču bi osta­ja­la mo­guć­nost i da kan­di­da­tu ko­ji mu se po­seb­no „svi­đa” da naj­vi­še dva pre­fe­ren­ci­jal­na gla­sa.
Po­sla­nik Po­zi­tiv­ne Azra Ja­sa­vić na­gla­si­la je da su Cr­noj Go­ri neo­p­hod­ni po­šte­ni i de­mo­krat­ski iz­bo­ri, da bi na­kon njih mo­gli da ima­mo istin­sku po­li­tič­ku eli­tu bez ko­je ne­ma vla­da­vi­ne pra­va i eko­nom­skog raz­vo­ja.
– Po­red to­ga, po­treb­no je Za­kon o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka uskla­di­ti sa Usta­vom. Po Usta­vu man­da­ti pri­pa­da­ju po­sla­ni­ci­ma i od­bor­ni­ci­ma. Za­to je neo­p­hod­no ozbilj­no raz­mo­tri­ti ini­ci­ja­ti­vu Po­zi­tiv­ne Cr­ne Go­re ko­ja je pod­ni­je­ta još 2013. go­di­ne u Rad­noj gru­pi za iz­grad­nju po­vje­re­nja u iz­bor­ni pro­ces, a ob­no­vlje­na je i u okvi­ru ak­tu­el­nog par­la­men­tar­nog di­ja­lo­ga. Pred­la­že­mo da se iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo re­for­mi­še u prav­cu da ima­mo za­tvo­re­ni ali de­blo­ki­ra­ni si­stem iz­bor­nih li­sta. U prak­si to bi zna­či­lo da se na iz­bo­ri­ma gla­sa za pa­r­ti­ju, a u okvu­ru nje za po­sla­ni­ke po re­do­sle­du ona­ko ka­ko gra­đa­ni že­le – na­ve­la je Ja­sa­vi­će­va.
Ti­me bi se, ka­ko ka­že, iz­bje­gla mo­guć­nost da par­tij­ska ru­ko­vod­stva od­re­đu­ju uti­caj po­sla­ni­ka pre­ma lič­nim pre­fe­ren­ci­ja­ma, a na­rod bi istin­ski od­lu­či­vao ko­ga že­li da po­dr­ži.
– To bi u ovoj fa­zi de­mo­krat­skog raz­vo­ja Cr­ne Go­re bio mno­go pri­hva­tlji­vi­ji mo­del ne­go da ide­mo sa mno­go slo­že­ni­jim, pot­pu­no otvo­re­nim si­ste­mom, u ko­jem bi gra­đa­nin imao ne­ko­li­ko gla­so­va, pa bi mo­gao da za­o­kru­ži vi­še lju­di sa raz­li­či­tih iz­bor­nih li­sta. Si­stem za­tvo­re­nih i de­blo­ki­ra­nih iz­bor­nih li­sta neo­p­ho­dan je Cr­noj Go­ri i sve dok ne bu­de uve­den ima­će­mo po­li­tič­ku ko­rup­ci­ju i pre­kra­ja­nje iz­bor­ne vo­lje gra­đa­na – za­klju­či­la je Ja­sa­vi­će­va.
Či­nje­ni­ca da otvo­re­ne li­ste upr­kos vi­še­go­di­šnjim za­la­ga­nji­ma di­je­la po­li­tič­kih su­bje­ka­ta i ci­vil­nog sek­to­ra ni­ka­ko da po­sta­nu dio cr­no­gor­skog iz­bor­nog si­ste­ma, uka­zu­je da par­ti­je ipak že­le da za­dr­že do­mi­nant­nu ulo­gu u kre­i­ra­nju sa­sta­va skup­štin­skih sa­zi­va, ne pre­pu­šta­ju­ći gra­đa­ni­ma da bu­du i su­štin­ski, a ne sa­mo de­kla­ra­tiv­no, no­si­o­ci su­ve­re­ni­te­ta.V.RA­DE­NO­VIĆ


Pri­o­ri­tet za­u­sta­vlja­nje zlo­u­po­tre­ba re­sur­sa
Ka­ko je is­ta­kao Bo­ris Ma­rić, otva­ra­nje iz­bor­nih li­sta ne mo­že ri­je­ši­ti sve pro­ble­me iz­bor­nih pro­ce­sa.
– Pret­hod­no mo­ra bi­ti ri­je­še­no pi­ta­nje zlo­u­po­tre­ba dr­žav­nih re­sur­sa u iz­bor­ne svr­he. Na­kon to­ga tre­ba raz­mi­šlja­ti o pro­mje­ni iz­bor­nog si­ste­ma i ka­rak­te­ru li­sta, i sve­mu osta­lom što se ti­če da­lje de­mo­kra­ti­za­ci­je iz­bor­nih pro­ce­sa – za­klju­čio je Ma­rić.

Mo­gu­ći teh­nič­ki ne­do­sta­ci
Funk­ci­o­ner Gra­đan­skog po­kre­ta URA Dri­tan Aba­zo­vić na­po­mi­nje da iz po­li­tič­ke te­o­ri­je zna da ka­da su u pi­ta­nju kon­zer­va­tiv­ne sre­di­ne, ka­kva je još uvi­jek i Cr­na Go­ra, po­sto­je dva mo­gu­ća pro­ble­ma u ve­zi sa pri­mje­nom si­ste­ma otvo­re­nih iz­bor­nih li­sta.
– Pr­vi pro­blem od­no­si se na za­stu­plje­nost že­na u par­la­men­tu. Vje­ru­jem da bi u kon­zer­va­tiv­nom dru­štvu ka­kvo je na­še že­ne te­že do­la­zi­le do gla­so­va po­je­di­nač­no, iako bih vo­lio da je dru­ga­či­je. Dru­gi pro­blem su ma­nje sre­di­ne, gdje lju­di ima­ju sla­bi­ji pri­stup me­di­ji­ma. Sve su to stva­ri ko­je se mo­gu teh­nič­ki rje­ša­va­ti – is­ta­kao je on.