-Čak i u slu­ča­ju da De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta u par­la­men­tar­nom di­ja­lo­gu na­pra­vi od­re­đe­ne ustup­ke i omo­gu­ći ve­ću kon­tro­lu, opo­zi­ci­o­ne par­ti­je mo­gu da ra­ču­na­ju na to da će vla­da­ju­ća par­ti­ja pre­ko svo­je do­bro raz­gra­na­te mre­že ka­dro­va na lo­kal­nom ni­vou na­sta­vi­ti da ko­ri­sti sve one me­ha­ni­zme za kra­đu iz­bo­ra ko­ji će, na­ža­lost, no­vim spo­ra­zu­mom osta­ti ne­tak­nu­ti, ka­zao je za „Dan“ De­jan Mi­lo­vac, di­rek­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS), ko­men­ta­ri­šu­ći či­nje­ni­cu da ni­je obez­bi­je­đe­na ade­kvat­na kon­tro­la tro­še­nja lo­kal­nih bu­dže­ta u iz­bor­noj go­di­ni. Ka­ko je is­ta­kao, bu­dže­ti lo­kal­nih sa­mo­u­pra­va su to­kom do­sa­da­šnjih iz­bor­nih ci­klu­sa bi­li pred­met znat­nih zlo­u­po­tre­ba vla­da­ju­će par­ti­je ka­ko bi se na te­re­nu ostva­ri­la po­li­tič­ka pred­nost nad osta­lim uče­sni­ci­ma u iz­bor­noj tr­ci.
–Ni­je taj­na da su upra­vo op­šti­ne i op­štin­ska jav­na pred­u­ze­ća ne­ri­jet­ko ba­ze ta­ko­zva­nih si­gur­nih gla­so­va, što do­bro­volj­nih, što onih ko­ji su pri­nu­đe­ni da gla­sa­ju za vla­da­ju­ću par­ti­ju pod pri­jet­njom ot­ka­za. Ka­da se to­me do­da­ju op­štin­ski fon­do­vi za so­ci­jal­na da­va­nja, do­la­zi­mo do či­nje­ni­ce da će, i po­red even­tu­al­nog spo­ra­zu­ma Vla­de sa opo­zi­ci­o­nim par­ti­ja­ma o nad­gle­da­nju ra­da dr­žav­nih in­sti­tu­­cija, mi­li­o­ni eura i ove go­di­ne bi­ti po­tro­še­ni bez ade­kvat­ne kon­tro­le – is­ta­kao je Mi­lo­vac.
To se, ka­ko je na­gla­sio, na­ro­či­to od­no­si na kon­tro­lu ko­ja bi bi­la fo­ku­si­ra­na na ot­kri­va­nje zlo­u­po­tre­ba jav­nih fon­do­va u po­li­tič­ke svr­he. Mi­lo­vac pod­sje­ća da je MANS to­kom pret­hod­nih iz­bor­nih ci­klu­sa u kon­ti­nu­i­te­tu uka­zi­vao na či­nje­ni­cu da se na­ro­či­to lo­kal­ni jav­ni ra­do­vi ko­ri­ste za „te­ren­ski rad” i pro­mo­ci­ju jav­nih funk­ci­o­ne­ra iz re­do­va vla­da­ju­će par­ti­je. On je uka­zao da ni­je­dan slu­čaj oči­te zlo­u­po­tre­be jav­nih fon­do­va u te svr­he do da­nas ni­je sank­ci­o­ni­san, „pa ne po­sto­ji ni­jed­na pre­pre­ka, ili obes­hra­bru­ju­ći fak­tor, da se ista prak­sa na lo­kal­nom ni­vou ne pri­mje­ni i ove iz­bor­ne go­di­ne”.
–Sa dru­ge stra­ne, do sa­da ra­đe­ne re­vi­zi­je po­slo­va­nja op­šti­na ni­su do­volj­ne da bi se na vri­je­me pre­po­zna­la i sank­ci­o­ni­sa­la kr­še­nja za­ko­na, na­ro­či­to ona spe­ci­fič­na ko­ja se od­no­se na ma­ni­pu­la­ci­ju op­štin­skim fon­do­vi­ma u pred­iz­bor­nom pe­ri­o­du –za­klju­čio je Mi­lo­vac.
Bu­dže­ti ve­ći­ne cr­no­gor­skih op­šti­na za iz­bor­nu 2016. go­di­nu u ukup­nom iz­no­su pre­ma­šu­ju 250 mi­li­o­na eura. Pre­ma po­da­ci­ma MANS-a, Glav­ni grad je za 2016. go­di­nu pro­jek­to­vao bu­džet u iz­no­su od čak 55 mi­li­o­na eura, od če­ga se na ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je, ko­je spro­vo­di Agen­ci­ja za iz­grad­nju i raz­voj Pod­go­ri­ce, od­no­si 22,6 mi­li­o­na eura. Lo­kal­na sa­mo­u­pra­va Bu­dve pla­ni­ra­la je bu­džet od 39,9 mi­li­o­na eura, a od to­ga za in­ve­sti­ci­je 13 mi­li­o­na, dok je Op­šti­na Ko­tor pro­jek­to­va­la 18,2 mi­li­o­na pri­ho­da u lo­kal­noj ka­si, pri če­mu će za in­ve­sti­ci­je utro­ši­ti go­to­vo po­lo­vi­nu, ili 8,1 mi­li­o­na. Op­šti­na Ti­vat, u ko­joj bi lo­kal­ni iz­bo­ri tre­ba­lo da bu­du odr­ža­ni do ma­ja, pro­jek­to­va­la je bu­džet na 18,2 mi­li­o­na, od če­ga je za in­ve­sti­ci­je pred­vi­đe­no pre­ko 11 mi­li­o­na, dok je u Ba­ru bu­džet 14,6 mi­li­o­na, a in­ve­sti­ci­je su pla­ni­ra­ne na ni­vou od 3,5 mi­li­o­na eura. Lo­kal­na sa­mo­u­pra­va Nik­šić pla­ni­ra­la je bu­džet od oko 20 mi­li­o­na, a za in­ve­sti­ci­je ima če­ti­ri mi­li­o­na, dok Bi­je­lo Po­lje od pro­jek­to­va­nih 12,7 mi­li­o­na bu­džet­skih pri­ho­da na­mje­ra­va da iz­dvo­ji 2,6 mi­li­o­na za ka­pi­tal­ne iz­dat­ke. Op­šti­na Plje­vlja pla­ni­ra za in­ve­sti­ci­je 8,2 mi­li­o­na, a ukup­ni bu­džet iz­no­si 19,2 mi­li­o­na.
V.R.


Mje­šo­vi­te ko­mi­si­je da kon­tro­li­šu fi­nan­si­je

Iz­vr­šni di­rek­tor Cen­tra za de­mo­krat­sku tran­zi­ci­ju (CDT) Dra­gan Ko­pri­vi­ca ka­zao je da je su­šti­na pro­ce­sa pre­go­vo­ra po­li­tič­kih su­bje­ka­ta stva­ra­nje što bo­ljih uslo­va da re­zul­ta­ti par­la­men­tar­nih iz­bo­ra bu­du pri­hva­tlji­vi za sve. Dio tog pro­ce­sa se, ka­ko na­vo­di, od­no­si i na spre­ča­va­nje zlo­u­po­tre­ba jav­nih re­sur­sa u to­ku iz­bor­ne kam­pa­nje.
–Ne­ma sum­nje da i taj pro­ces na lo­kal­nom ni­vou tre­ba da bu­de va­žna te­ma u raz­go­vo­ru po­li­tič­kih par­ti­ja. Ka­da go­vo­ri­mo o re­sur­si­ma lo­kal­nih upra­va, pro­ces do­go­va­ra­nja mo­ra se vo­di­ti mno­go opre­zni­je jer Ustav Cr­ne Go­re pro­kla­mu­je sa­mo­stal­nost op­šti­na, slo­bod­no ras­po­la­ga­nje imo­vi­nom i oba­vlja­nje jav­nih po­slo­va na osno­vu sop­stve­ne od­go­vor­no­sti – na­veo je Ko­pri­vi­ca.
Ka­ko je do­dao, u for­mal­nom smi­slu, par­la­men­tar­ni di­ja­log ne mo­že na­lo­ži­ti op­šti­na­ma na ko­ji na­čin će da se po­na­ša­ju, ali, ako stva­ri gle­da­mo u kon­tek­stu ši­reg po­li­tič­kog do­go­vo­ra, mo­gu­će je pro­na­ći rje­še­nje za tu si­tu­a­ci­ju.