Kon­tro­verz­ni pa­le­stin­ski bi­zni­smen i cr­no­gor­ski dr­ža­vlja­nin Mo­ha­med Da­hlan po­sli­je ne­u­spje­log pu­ča u Tur­skoj iz Uje­di­nje­nih Arap­skih Emi­ra­ta (UAE) pre­šao je u Cr­nu Go­ru i Sr­bi­ju, pre­nio je tur­ski list „Je­ni­a­kit”. S dru­ge stra­ne, je­dan od pred­stav­ni­ka vla­da­ju­će par­ti­je Tur­ske, Stran­ke prav­de i raz­vo­ja (AKP) Ah­met Va­rol iz­ja­vio je, pre­ma pi­sa­nju por­ta­la „Mi­dlist­mo­ni­tor”, da će Mo­ha­med Da­hlan bi­ti uhap­šen uko­li­ko se is­po­sta­vi da je umi­je­šan u ne­u­spje­li puč, ko­ji se do­go­dio 15.ju­la.
Da­hlan, za ko­ga je cr­no­gor­ski pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić iz­ja­vio da mu je bli­zak pri­ja­telj, pre­ma iz­vje­šta­ji­ma vi­še arp­skih i izra­el­skih me­di­ja, na me­ti je tur­skih is­tra­ži­te­lja, ko­ji že­le da utvr­de ka­kva je bi­la nje­go­va ulo­ga u de­ša­va­nji­ma u An­ka­ri i Is­tan­bu­lu 15. ju­la. Pa­le­stin­ski bi­zni­smen je isto­vrem­no sa­vjet­nik za bez­bjed­nost kra­ljev­ske po­ro­di­ce UAE, a ka­ko na­vo­di list „Je­ni­a­kit”, vla­da­ju­ća AKP sum­nji­či Uje­di­nje­ne Arap­ske Emi­ra­te i Egi­pat da su po­dr­ža­li uče­sni­ke voj­nog uda­ra pro­tiv ad­mi­ni­star­ci­je pred­sjed­ni­ka Tur­ske Re­dže­pa Ta­ji­pa Er­do­ga­na.
Pre­ma pi­sa­nju por­ta­la „Mi­dlist­mo­ni­tor”, pred­stav­nik AKP Ah­met Va­rol re­kao je da tur­ski na­rod ma­lo zna o Mo­ha­me­du Da­hla­nu, i nje­go­vim ne­pri­ja­telj­skim ten­den­ci­ja­ma pre­ma Tur­skoj.
– Da­hlan će bi­ti uhap­šen ako je bio uklju­čen u po­ku­šaj pu­ča – ka­zao je Va­rol.
In­te­re­sant­no je i da je tur­ski list „Ger­ček­ha­jat” još u ja­nu­a­ru ove go­di­ne tvr­dio da su UAE i Da­hlan dio za­vje­re za zba­ci­va­nje Er­do­ga­na, kao i da je za te na­mje­re oform­ljen spe­ci­ja­lan fond od 70 mi­li­o­na do­la­ra.
Cr­no­gor­ski pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić sa­stao se iz­ne­na­da u po­ne­dje­ljak ve­če sa am­ba­sa­do­rom Re­pu­bli­ke Tur­ske u Pod­go­ri­ci Ser­ha­tom Ga­li­pom. Su­sret dvo­ji­ce zva­nič­ni­ka imao je pri­ro­du hit­nog sa­stan­ka, ni­je zva­nič­no na­ja­vljen, a na saj­tu Vla­de sa­op­šte­nje o to­me je ob­ja­vlje­no na­kon 20 ča­so­va. For­mal­no, am­ba­sa­dor je in­for­mi­sao pre­mi­je­ra o po­li­tič­kim do­ga­đa­ji­ma u Tur­skoj kao i o to­me da je Pro­to­kol o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u pro­šao u pro­ce­du­ri od­go­va­ra­ju­ća par­la­men­tar­na ti­je­la, či­me je otvo­ren put za nje­go­vu sko­ru ra­ti­fi­ka­ci­ju u Ve­li­koj na­rod­noj skup­šti­ni Tur­ske.
– Pre­mi­jer Đu­ka­no­vić je oci­je­no zna­čaj­nom što sko­ri­ju sta­bi­li­za­ci­ju sta­nja u Tur­skoj, iz­ra­ziv­ši isto­vre­me­no, u ime Vla­de i u svo­je ime, sa­u­če­šće po­ro­di­ca­ma stra­da­lih u po­ku­ša­ju dr­žav­nog uda­ra. Go­vo­re­ći o okon­ča­nju pro­ce­sa učla­nje­nja Cr­ne Go­re u NA­TO, pred­sjed­nik Vla­de je re­kao da na­ša ze­mlja ci­je­ni to što Re­pu­bli­ka Tur­ska po­dr­ža­va pro­ces na­še evro­a­tlant­ske in­te­gra­ci­je od nje­go­vog po­čet­ka – na­ve­de­no je u sa­op­šte­nju.
Tur­ski list „Je­ni­a­kit” na­vo­di da Mo­ha­med Da­hlan po­sje­du­je cr­no­gor­ski i srp­ski pa­soš, kao i da su ga ak­tu­el­ne pa­le­stin­ske vla­sti op­tu­ži­va­le za broj­ne kri­mi­nal­ne rad­nje. U jav­nim na­stu­pi­ma, Da­hlan je ne­gi­rao op­tu­žbe ko­je mu se sta­vlja­ju na te­ret. Pred­met pro­vje­ra tur­skih is­tra­ži­te­lja je­ste i da li je na­vod­ni or­ga­ni­za­tor voj­nog uda­ra Fe­tu­lah Gu­len pu­to­vao u UAE ne­dje­lju da­na pred puč, da bi fi­na­li­zo­vao pla­no­ve, i ka­kva je Da­hla­no­va ulo­ga u sve­mu to­me.
Da­hlan, biv­ši pa­le­stin­ski mi­ni­star bez­bjed­no­sti, po­mi­njan je na je­sen 2014. go­di­ne, ka­da je ob­ja­vlji­va­no da je on stvar­ni vla­snik fir­me Kvins bič di­ve­lop­ment kom­pa­ni, sa ko­jom je Vla­da sklo­pi­la ugo­vor o za­ku­pu Kra­lji­či­ne pla­že – Du­bo­vi­ca, ra­di in­ve­sti­ci­je od 200 mi­li­o­na. Đu­ka­no­vić je ka­zao kra­jem te go­di­ne da je Da­hlan nje­gov pri­ja­telj i da po­ma­že Cr­noj Go­ri .
Rje­še­nje o pri­je­mu Da­hla­na u dr­ža­vljan­stvo pot­pi­sao je biv­ši mi­ni­star unu­tra­šnjih po­slo­va Ivan Bra­jo­vić, i to kra­jem 2010. go­di­ne, na Đu­ka­no­vi­ćev pred­log.M.V.


Fej­zić: Tre­ba pra­ti­ti Gu­le­no­ve lju­de

Ne­sta­bil­nost ko­ja je mo­gla da na­ne­se ve­li­ku šte­tu Tur­skoj i nje­nom na­ro­du za­ma­lo je iz­bjeg­nu­ta, ka­zao je re­is Islam­ske za­jed­ni­ce u Cr­noj Go­ri Ri­fat Fej­zić. On sma­tra da po­sto­ji mno­go raz­lo­ga da se Tur­ska de­sta­bi­li­zu­je, na­vo­de­ći njen po­lo­žaj, od­no­se Is­to­ka i Za­pa­da, kao i sko­ri pre­sta­nak va­že­nja mno­gih ugo­vo­ra na ko­je se oba­ve­za­la pri­je sto go­di­na.
Fej­zić ka­že i da gru­pa Fe­tu­la­ha Gu­e­le­na, ko­ju tur­ske vla­sti op­tu­žu­ju za puč, ne­ma bit­ni­ji uti­caj u Cr­noj Go­ri i da nji­ho­vi pred­stav­ni­ci ne mo­gu uti­ca­ti na od­no­se na­še ze­mlje i Tur­ske.
Ve­za­no za gru­pu Fe­tu­la­ha Gu­le­na, ko­ju tur­ske vla­sti op­tu­žu­ju za puč, ka­že da je nje­no dje­lo­va­nje u Cr­noj Go­ri za­ne­mar­lji­vo, ali da ima jak uti­caj u ze­mlja­ma u okru­že­nju. Fej­zić je u emi­si­ji „Atlas” TV re­kao da Gu­le­no­vi lju­di mo­ra­ju bi­ti pred­met pra­će­nja u Cr­noj Go­ri.
– U Cr­noj Go­ri, u Pod­go­ri­ci, oni odr­ža­va­ju kurs ne­kog sta­nog je­zi­ka, a u Ro­ža­ja­ma funk­ci­o­ni­še stu­dent­ski i dom za sred­njo­škol­ce. To ni­je ni­šta u po­re­đe­nju sa Al­ba­ni­jom, gdje je nji­hov uti­caj ve­o­ma jak kad je ri­ječ o obra­zov­nim in­sti­tu­ci­ja­ma – sma­tra Fej­zić.
On se na­da da nad­le­žni u Cr­noj Go­ri, ko­ju sma­tra ozbilj­nom dr­ža­vom, ko­ja je pri tom kan­di­dat za član­stvo u NA­TO, pra­ti­ti nji­ho­vo dje­lo­va­nje. Fej­zić ne vje­ru­je da te gru­pe mo­gu po­re­me­ti­ti od­no­se Cr­ne Go­re i Tur­ske.


Vla­snik sta­na u Pod­go­ri­ci, uzeo u za­kup vi­lu u Be­o­gra­du

Pre­ma zva­nič­nim ka­ta­star­skim po­da­ci­ma, fir­ma iza ko­je je sto­jao Da­hlan, Le­vant in­ter­ne­še­nel kor­po­rejšn, bi­la je vla­snik po­slov­nog pro­sto­ra od 81 kva­drat u Bu­le­va­ru Džor­dža Va­šing­to­na u Pod­go­ri­ci. Ta fir­ma je, me­đu­tim, ne­dav­no li­kvi­di­ra­na. Me­di­ji tvr­de da Da­hlan iz­najm­lju­je luk­su­znu vi­lu u be­o­grad­skom na­se­lju De­di­nje, a da je obez­bje­đe­nje u vi­li ko­ja je do­ne­dav­no bi­la dom biv­šeg pred­sjed­ni­ka Sr­bi­je Bo­ri­sa Ta­di­ća, u me­đu­vre­me­nu zna­čaj­no po­ja­ča­no.