Po­vje­re­nje u iz­bor­ni pro­ces je do­dat­no po­lju­lja­no jer su in­sti­tu­ci­je za­du­že­ne za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra do­no­si­le po­li­tič­ke od­lu­ke, tu­ži­la­štvo je od­ba­ci­va­lo kri­vič­ne pri­ja­ve bez spro­vo­đe­nja mje­ra za svo­je nad­le­žno­sti, a bi­rač­ki spi­sak je i da­lje ne­a­žu­ran. To su ključ­ni za­ključ­ci ko­nač­nog iz­vje­šta­ja Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS) o par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma odr­ža­nim 16. ok­to­bra, pred­sta­vlje­nog po­vo­dom 9. de­cem­bra, Me­đu­na­rod­nog da­na bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je. Iz­vr­šna di­rek­to­ri­ca MANS-a Va­nja Ća­lo­vić Mar­ko­vić ka­za­la je da je Cr­na Go­ra taj dan do­če­ka­la sa ve­li­kim pro­ble­mom, po­seb­no po­li­tič­ke ko­rup­ci­je.
– Na­ža­lost, iz­bor­ni za­ko­ni su ima­li ogra­ni­če­ne do­me­te. In­sti­tu­ci­je ko­je su bi­le za­du­že­ne za nji­ho­vo spro­vo­đe­nje do­no­si­le su po­li­tič­ke od­lu­ke, ogra­ni­ča­va­le pri­stup jav­no­sti u svom ra­du i tru­di­le se da mi­ni­mal­no spro­ve­du no­va za­kon­ska ovla­šće­nja. Iz tog raz­lo­ga, pla­šim se da su ta­kvim po­stu­pa­njem in­sti­tu­ci­je su­štin­ski do­dat­no pro­du­bi­le ne­po­vje­re­nje u iz­bor­ni pro­ces. Iako smo ima­li na­pre­dak po pi­ta­nju no­vih za­kon­skih rje­še­nja, po­na­ša­nje ključ­nih in­sti­tu­ci­ja, pri­je sve­ga Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je i Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je, do­ve­lo je do pa­da po­vje­re­nja u iz­bor­ni pro­ces – oci­je­ni­la je Ća­lo­vić Mar­ko­vić.
Do­da­la je da tu­ži­la­štvo i po­li­ci­ja to­kom iz­bor­nog da­na ni­je­su ima­li ni­ka­kvih kon­kret­nih ak­ci­ja ka­ko bi spri­je­či­li even­tu­al­nu ku­po­vi­nu gla­so­va.
– Dr­žav­na iz­bor­na ko­mi­si­ja do­ni­je­la je niz od­lu­ka ko­je su di­rekt­no uti­ca­le na odr­ža­va­nje iz­bo­ra, a bi­le su za­sno­va­ne na po­li­tič­koj pri­pad­no­sti nje­nih čla­no­va. Svi smo bi­li svje­do­ci da je i pro­gla­še­nje iz­bor­nog re­zul­ta­ta pro­te­klo ta­ko da je uma­lo do­šlo do fi­zič­kog ob­ra­ču­na u DIK-u. To go­vo­ri o ka­rak­te­ru te in­sti­tu­ci­je i ko­li­ko gra­đa­ni mo­gu ima­ti po­vje­re­nja da ona ra­di na osno­vu za­ko­na. Do sle­de­ćih iz­bo­ra će­mo mo­ra­ti da ra­di­mo ne­što kon­kret­no u di­je­lu struk­tu­re, na­či­na funk­ci­o­ni­sa­nja i od­lu­či­va­nja DIK-a – ka­že Ća­lo­vić Mar­ko­vić.
Ka­da je u pi­ta­nju Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je, ka­za­la je da to što je na mje­stu nje­nog di­rek­to­ra Sre­ten Ra­do­njić, ko­ji je di­rekt­no po­ve­zan sa pre­mi­je­rom i za­mje­ni­kom pred­sjed­ni­ka vla­da­ju­će par­ti­je Du­škom Mar­ko­vi­ćem, do­volj­no go­vo­ri da ta­kva in­sti­tu­ci­ja ne mo­že bi­ti ne­za­vi­sna i da on ne­će po­stu­pa­ti ne­pri­stra­sno.
– Vi­še pu­ta sam tra­ži­la da se jav­no­sti do­sta­ve svi po­da­ci o fi­nan­si­ra­nju par­ti­ja i o od­lu­ka­ma ko­je Agen­ci­ja do­no­si. Ne sa­mo da do tih in­for­ma­ci­ja ni­je­smo do­šli već se rad Agen­ci­je sveo na kon­tro­li­sa­nje in­sti­tu­ci­ja ko­je su ima­le naj­ma­nje bu­dže­te. Ulo­žen je ogro­man na­por da se ne na­đe ni­šta. Umje­sto Rat­ko­vi­će­vih ve­če­ri po­e­zi­je tre­ba­lo je da vi­di­mo šta se de­ša­va­lo u mi­ni­star­stvi­ma po­ljo­pri­vre­de i eko­no­mi­je. Umje­sto Op­šti­ne Gu­si­nje tre­ba­lo je pro­vje­ri­ti dnev­nik pred­sjed­ni­ce Ane­le Če­kić – sma­tra di­rek­to­ri­ca MANS-a.
Pod­sje­ti­la je da po za­ključ­ku Sa­vje­ta sva do­ku­men­ta­ci­ja o fi­nan­si­ra­nju par­ti­ja tre­ba da bu­de ob­ja­vlje­na na saj­tu Agen­ci­je, ali da to ni na­kon mje­sec i po još ni­je ura­đe­no.
– Oči­gled­no po­sto­ji in­te­res zbog ko­jeg di­rek­tor Agen­ci­je ne­će da ob­ja­vi te po­dat­ke. Za­to što se to­li­ko opi­re ob­ja­vlji­va­nju tih po­da­ta­ka, si­gur­na sam da ne šti­ti opo­zi­ci­ju – pod­vu­kla je Ća­lo­vić Mar­ko­vić.
Uka­za­la je i da su pro­te­kli iz­bo­ri spro­ve­de­ni po bi­rač­kom spi­sku u ko­jem je i da­lje bi­lo mr­tvih, du­plo upi­sa­nih, li­ca bez dr­ža­vljan­stva i pre­bi­va­li­šta, kao i broj­na di­ja­spo­ra. Is­ta­kla je da su na če­lu in­sti­tu­ci­ja za spro­vo­đe­nje iz­bo­ra lju­di pod kon­tro­lom DPS-a.
– Ta­kvi lju­di ne mo­gu ga­ran­to­va­ti da će za­kon bi­ti spro­ve­den jed­na­ko pre­ma svi­ma. Mo­ra­mo ima­ti ma­kar jed­nu ne­za­vi­snu in­sti­tu­ci­ju ko­ja će se usu­di­ti da za­kon spro­ve­de na isti na­čin pre­ma svi­ma – oci­je­ni­la je di­rek­to­ri­ca MANS-a.
Za­klju­či­la je da par­ti­je, ko­ji­ma su pu­na usta tran­spa­rent­no­sti, ni­je­su ta­ko pri­lje­žne ka­da su u pi­ta­nju nji­ho­ve fi­nan­si­je, već kri­ju ve­ći­nu po­da­ta­ka.
Prav­ni za­stup­nik MANS-a, advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić, ka­zao je da je jav­nost od Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva, u su­sret ok­to­bar­skim iz­bo­ri­ma, oče­ki­va­la da će us­pje­ti da od­go­vo­ri iza­zo­vu po­li­tič­ke ko­rup­ci­je, od­no­sno kri­vič­nih dje­la pro­tiv iz­bor­nih pra­va. Pod­sje­tio je da su iz­mje­na­ma za­ko­na ova kri­vič­na dje­la pre­šla u nad­le­žnost Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva.
– Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo je tre­ba­lo da pro­mi­je­ni do­sa­da­šnju prak­su osnov­nih tu­ži­la­šta­va i da efi­ka­sno pro­ce­su­i­ra po­či­ni­o­ce ovih kri­vič­nih dje­la. Umje­sto to­ga, Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo je iz­i­gra­lo po­me­nu­te iz­mje­ne za­ko­na. Sve kri­vič­ne pri­ja­ve ko­je su pod­ni­je­te da­te su osnov­nim tu­ži­o­ci­ma ko­ji su za tu pri­li­ku upu­će­ni na rad u Spe­ci­jal­no tu­ži­la­štvo. To zna­či da su u prak­si u stva­ri po­stu­pa­li isti tu­ži­o­ci kao i ra­ni­je i do­no­si­li iste od­lu­ke – po­ja­snio je Ra­du­lo­vić.
Do­dao je da je MANS u ve­zi sa ok­to­bar­skim iz­bo­ri­ma pod­nio 156 kri­vič­nih pri­ja­va, od če­ga 117 to­kom iz­bor­nog da­na. Ka­ko je na­veo, tu­ži­la­štvo je od­ba­ci­lo 20 kri­vič­nih pri­ja­va, pri če­mu ni pri­bli­žno ni­je­su is­ko­ri­sti­li pro­ce­sne rad­nje ko­je im za­kon omo­gu­ća­va.
– Tu­ži­la­štvo je sa­mo pre­ko po­li­ci­je po­zi­va­lo pri­ja­vlje­na li­ca da da­ju iz­ja­ve u svoj­stvu gra­đa­na. Po­li­ci­ja ih je pi­ta­la da li je tač­no da su ku­po­va­li gla­so­ve ili lič­ne kar­te, oni su sa­op­šti­li da ni­je­su i tu­ži­la­štvo je sa­mo na osno­vu to­ga od­ba­ci­va­lo kri­vič­ne pri­ja­ve. Ova­kvo po­na­ša­nje tu­ži­la­štva je ne­do­pu­sti­vo, jer do­dat­no uru­ša­va po­vje­re­nje. Ovim se po­ka­zu­je da u tu­ži­la­tvu i da­lje ne­ma ni mi­ni­mu­ma vo­lje da se efi­ka­sno pro­ce­su­i­ra­ju po­či­ni­o­ci kri­vič­nih dje­la pro­tiv iz­bor­nih pra­va. Ova­kvim ra­dom ša­lje se po­ru­ka da po­či­ni­o­ci ovih kri­vič­nih dje­la mo­gu da bu­du spo­koj­ni i da ih tu­ži­la­štvo ne­će pro­ce­su­i­ra­tii, da je sa­mo bit­no da se ne za­mje­re še­fo­vi­ma - za­klju­čio je Ra­du­lo­vić.
V.R.


Par­ti­je ne­će još du­go mo­ći da kri­ju fi­nan­si­je

Di­rek­tor MANS-ovog Is­tra­ži­vač­kog cen­tra De­jan Mi­lo­vac sa­op­štio je da par­ti­je uglav­nom ni­je­su toj ne­vla­di­noj or­ga­ni­za­ci­ji do­sta­vi­le in­for­ma­ci­je o tro­ško­vi­ma to­kom iz­bor­ne kam­pa­nje. Pre­ci­zi­rao je da su sa­mo od De­mo­krat­ske Cr­ne Go­re i Hr­vat­ske gra­đan­ske ini­ci­ja­ti­ve do­bi­li sve in­fo­r­ma­ci­je, dok su osta­le par­ti­je, ka­ko je na­veo, sa­kri­le naj­ve­ći dio po­da­ta­ka.
– Pra­ti­li smo iz­vo­re fi­nan­si­ra­nja i po­ka­za­lo se da su sa­mo tri par­ti­je uspje­le da po­kri­ju tro­ško­ve kam­pa­nje onim što su pri­ka­za­le kao zva­nič­ne pri­ho­de. Do­mi­nant­ni pri­ho­di par­ti­ja su bi­li od do­na­ci­ja fi­zič­kih li­ca. De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta ima naj­vi­še do­na­ci­ja, vi­še od svih osta­lih par­ti­ja za­jed­no, 680.000 eura. Tro­ško­vi su po­kri­va­ni i iz sop­stve­nih iz­vo­ra, SDP i SD su kam­pa­nju fi­nan­si­ra­li i kre­di­ti­ma – is­ta­kao je Mi­lo­vac.
Do­dao je da je pro­blem što ni­je bi­lo mo­gu­će kon­tro­li­sa­ti da li ne­ko od li­ca ko­ja su do­ni­ra­la pa­re par­ti­ja­ma za kam­pa­nju pot­pa­da pod za­kon­sku za­bra­nu, jer ne­ma dru­gih po­da­ta­ka osim ime­na i pre­zi­me­na. Po­red to­ga, ka­ko je na­veo, pro­ble­ma­tič­no je što ne­ma de­talj­nih in­for­ma­ci­ja o to­me oda­kle par­ti­ja­ma no­vac iz ka­te­go­ri­je „sop­stve­na sred­stva“ ko­jim su, ta­ko­đe, u zna­čaj­noj mje­ri fi­nan­si­ra­ne kam­pa­nje. Na­po­me­nuo je da je MANS pod­nio sko­ro 250 za­htje­va za slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja svim par­ti­ja­ma.
– Na­ža­lost, ig­no­ri­sa­nje tih za­htje­va bi­lo je na ve­o­ma vi­so­kom ni­vou od ne­kih 65 od­sto. Zbog to­ga je MANS pod­no­sio tu­žbe i žal­be Agen­ci­ji za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka i slo­bo­dan pri­stup in­for­ma­ci­ja i Uprav­nom su­du. Od­lu­ke ko­je su do sa­da do­ni­je­te ap­so­lut­no su u ko­rist tran­spa­rent­no­sti, što zna­či da će par­ti­je mo­ra­ti da nam do­sta­ve tra­že­ne in­for­ma­ci­je – za­klju­čio je Mi­lo­vac.