Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja je po­u­zdan part­ner Cr­noj Go­ri kroz či­tav spek­tar re­for­mi, a po­dr­ška je po­seb­no fo­ku­si­ra­na na vla­da­vi­nu pra­va i re­for­mu jav­ne ad­mi­ni­stra­ci­je, sa­op­šti­la je u in­ter­vjuu za „Dan” Ali­son Kemp, am­ba­sa­dor­ka Ve­li­ke Bri­ta­ni­je u Cr­noj Go­ri. Vje­ru­je da će član­stvo u Evrop­skoj uni­ji i NA­TO-u šti­ti­ti i ja­ča­ti pra­va i slo­bo­de svih gra­đa­na Cr­ne Go­re i obez­bi­je­di­ti na­šoj dr­ža­vi mje­sto za sto­lom u dvi­je mul­ti­la­te­ral­ne gru­pe, ko­je spa­da­ju u naj­va­žni­je na svi­je­tu.
• Ka­kav je od­nos Ve­li­ke Bri­ta­ni­je u ve­zi ula­ska Cr­ne Go­re u EU, s ob­zi­rom na to da je Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja do­ni­je­la od­lu­ku da na­pu­sti Evrop­sku uni­ju?
– Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja već du­go po­dr­ža­va Cr­nu Go­ru u nje­noj na­mje­ri da po­sta­ne član Evrop­ske uni­je. Breg­zit tu ni­šta ne mi­je­nja. Ka­ko bi se pri­dru­ži­la EU, Cr­na Go­ra spro­vo­di zna­ča­jan pro­gram re­for­mi uskla­đen sa ključ­nim vri­jed­no­sti­ma Evrop­ske uni­je, po­što­va­njem ljud­skog do­sto­jan­stva i ljud­skih pra­va, de­mo­kra­ti­jom, jed­na­ko­šću i vla­da­vi­nom pra­va. Pro­ces pri­stu­pa­nja EU di­rekt­no do­pri­no­si re­for­ma­ma u ovoj i dru­gim obla­sti­ma. Sa­ma Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja je vaš po­u­zdan part­ner kroz či­tav ovaj spek­tar re­for­mi, a na­ša po­dr­ška je po­seb­no fo­ku­si­ra­na na vla­da­vi­nu pra­va i re­for­mu jav­ne ad­mi­ni­stra­ci­je.
• Me­di­ji su mno­go pi­sa­li, i bri­tan­ski i cr­no­gor­ski, o ulo­zi bri­tan­skih slu­žbi u slu­ča­ju „dr­žav­ni udar”. Da li je za­i­sta tu bi­lo sa­rad­nje i na kom ni­vou?
– Po­li­ti­ka bri­tan­ske vla­de je da ne ko­men­ta­ri­še na te­mu špe­ku­la­ci­ja o oba­vje­štaj­nim pi­ta­nji­ma. Ci­ti­ra­ću na­šu pre­mi­jer­ku Te­re­zu Mej, ko­ja je bri­tan­skom par­la­men­tu u ma­ju re­kla: „Ve­o­ma nas bri­nu iz­vje­šta­ji o ru­skom mi­je­ša­nju u po­slo­ve cr­no­go­r­ske vla­de. Is­tra­ga ko­ju spro­vo­de cr­no­gor­ski or­ga­ni uka­zu­je na umi­je­ša­nost dva ru­ska gra­đa­ni­na u pro­šlo­go­di­šnji po­ku­šaj `državnog udara` u Cr­noj Go­ri. Ova is­tra­ga je još uvi­jek u to­ku i mi po­dr­ža­va­mo nji­ho­vu na­mje­ru da spro­ve­du kom­pe­ten­tan i tran­spa­ren­tan sud­ski pro­ces”.
• Ka­ko iz bri­tan­ske per­spek­ti­ve vi­di­te od­no­se Ru­si­je i Cr­ne Go­re?
– Vi­di­te, Ru­si­ja i Cr­na Go­ra ima­ju du­gu za­jed­nič­ku isto­ri­ju i spa­ja­ju ih mno­ge ve­ze. Uza­jam­no po­što­va­nje me­đu dr­ža­va­ma je ve­o­ma va­žno, a va­žne su i ve­ze me­đu lju­di­ma. Iz pr­ve ru­ke sam upo­zna­ta sa ve­li­kim, i da­lje ra­stu­ćim, bro­jem ru­skih i dru­gih tu­ri­sta ko­ji do­la­ze sa svih stra­na svi­je­ta da bi uži­va­li u lje­po­ta­ma i go­sto­prim­stvu Cr­ne Go­re. Ru­si­ju bri­ne član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO, kao i uskla­đi­va­nje cr­no­gor­ske spolj­ne po­li­ti­ke sa spolj­nom po­li­ti­kom EU, uklju­ču­ju­ći i sank­ci­je pre­ma Ru­si­ji zbog de­ša­va­nja u Ukra­ji­ni. Me­đu­tim, sve ovo su od­lu­ke ko­je Cr­na Go­ra do­no­si su­ve­re­no. NA­TO ni­je agre­si­van sa­vez, a sank­ci­je Evrop­ske uni­je su u skla­du sa ši­ro­kom me­đu­na­rod­nom osu­dom ru­skih ak­ci­ja u Ukra­ji­ni. Ne mi­slim da će član­stvo u NA­TO ili EU osla­bi­ti cr­no­gor­ski iden­ti­tet. Vje­ru­jem da će član­stvo u ova dva blo­ka šti­ti­ti i ja­ča­ti pra­va i slo­bo­de svih gra­đa­na Cr­ne Go­re i obez­bi­je­di­ti Cr­noj Go­ri mje­sto za sto­lom u dvi­je mul­ti­la­te­ral­ne gru­pe, ko­je spa­da­ju u naj­va­žni­je na svi­je­tu.
• Bri­ta­ni­ja je ko­li­jev­ka de­mo­kra­ti­je. U tom kon­tek­stu, ka­ko gle­da­te na od­lu­ku Cr­ne Go­re da po­sta­ne dio NA­TO bez iz­ja­šnja­va­nja gra­đa­na na re­fe­ren­du­mu?
– U Usta­vu Cr­ne Go­re po­sto­ji de­kla­ra­ci­ja pri­vr­že­no­sti evrop­skim i evro­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma. Na cr­no­gor­skoj vla­di je da od­lu­či ka­ko da spro­ve­de ovu de­kla­ra­ci­ju u ži­vot. Član­stvo u NA­TO je bi­lo jed­na od naj­va­žni­jih iz­bor­nih te­ma, cr­no­gor­ski bi­ra­či su gla­sa­li, iz­ra­ža­va­ju­ći ti­me svo­ju vo­lju i o ovom pi­ta­nju. Na­kon to­ga, po­sla­ni­ci ko­ji pred­sta­vlja­ju one bi­ra­če ko­ji se pro­ti­ve član­stvu u Ali­jan­si su od­lu­či­li da boj­ko­tu­ju Skup­šti­nu, da ne uče­stvu­ju u gla­sa­nju o pri­dru­ži­va­nju NA­TO-u, sa­mim tim se svo­je­volj­no od­ri­ču­ći svog pra­va da uti­ču na dr­žav­nu po­li­ti­ku po ovom pi­ta­nju.
• Ve­li­ki pro­blem Cr­ne Go­re su ne­do­volj­ni re­zul­ta­ti u bor­bi pro­tiv kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je. Vaš ko­men­tar.
– Or­ga­ni­zo­va­ni kri­mi­nal i ko­rup­ci­ja su pro­ble­mi sa ko­ji­ma se su­o­ča­va ne sa­mo Cr­na Go­ra, već i re­gi­on, pa i ši­re. Bri­tan­ska vla­da je pro­šle go­di­ne or­ga­ni­zo­va­la me­đu­na­rod­ni sa­mit u Lon­do­nu na te­mu ko­rup­ci­je. Uče­sni­ci ovog sa­mi­ta su pre­po­zna­li či­nje­ni­cu da po­sto­ji sim­bi­o­za kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je, ko­ja pod­ri­va sta­bil­nost, efi­ka­sno upra­vlja­nje dr­ža­vom i le­gi­tim­ne eko­nom­ske ak­tiv­no­sti. Zbog to­ga Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja, i na bi­la­te­ral­nom ni­vou i kao dr­ža­va čla­ni­ca EU, od­luč­no po­dr­ža­va ak­tiv­no­sti Cr­ne Go­re ko­je su usmje­re­ne ka is­pu­nja­va­nju nje­nih oba­ve­za u po­gle­du bor­be pro­tiv ko­rup­ci­je i ja­ča­nja vla­da­vi­ne pra­va, kao di­je­la pri­pre­ma za pri­dru­ži­va­nje Evrop­skoj uni­ji. Tu mo­ram po­me­nu­ti i na­šu po­dr­šku cr­no­gor­skim ne­vla­di­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma, ko­je igra­ju ne­za­o­bi­la­znu ulo­gu u ovoj, i mno­gim dru­gim obla­sti­ma od vi­tal­nog zna­ča­ja.M.V.


Gra­đa­ni pu­no oče­ku­ju od iza­bra­nih pred­stav­ni­ka

• Ka­ko vi­di­te či­nje­ni­cu da u Cr­noj Go­ri ima­mo ne­smje­nji­vu vlast već 27 go­di­na, prak­tič­no od pa­da Ber­lin­skog zi­da?
– Na osno­vu is­ku­sta­va ko­je sam ste­kla to­kom svo­je di­plo­mat­ske ka­ri­je­re, mo­je je uvje­re­nje da je gra­đa­ni­nu, kao po­je­din­cu, ve­o­ma sta­lo do pra­va da iz­ra­zi svo­ja vje­ro­va­nja i že­lje pu­tem gla­sač­kog li­sti­ća, i da pu­no oče­ku­je od svo­jih iza­bra­nih pred­stav­ni­ka. Su­de­ći po mo­jim raz­go­vo­ri­ma sa mno­gim sa­go­vor­ni­ci­ma od ka­ko sam sti­gla, Cr­na Go­ra se u tom po­gle­du ne raz­li­ku­je od dru­gih. Pro­ces pri­stu­pa­nja Evrop­skoj uni­ji pod­ra­zu­mi­je­va re­for­me, i mo­ći će­te da vi­di­te ja­snu ve­zu iz­me­đu br­zi­ne spro­vo­đe­nja re­for­mi i br­zi­ne pri­stu­pa­nja. To­kom mo­jih raz­go­vo­ra sa pred­stav­ni­ci­ma cr­no­gor­ske vla­de, oni su mi po­tvr­di­li da su po­sve­će­ni iz­vr­še­nju za­dat­ka ko­ji ih oče­ku­ju. Uzev­ši u ob­zir či­nje­ni­cu da su mno­ge od ov­da­šnjih po­li­tič­kih par­ti­ja re­la­tiv­no ma­le, nji­ma če­sto ni­je la­ko da raz­vi­ju du­bo­ke i de­talj­ne plat­for­me svo­je po­li­ti­ke, ali je ipak va­žno da gla­sa­či­ma ob­ja­sne za šta, a ne sa­mo pro­tiv če­ga se bo­re. Vra­ti­la bih se još jed­nom, ovom pri­li­kom, na mo­ju pre­đa­šnju te­zu da je naj­bo­lji na­čin na ko­ji po­sla­nik mo­že za­stu­pa­ti svo­je bi­ra­če ta­ko što će bi­ti pri­su­tan u Skup­šti­ni, gdje mo­že da dr­ži Vla­du od­go­vor­nom i uti­če na usva­ja­nje za­ko­na.