Po­sto­je­ći prav­ni okvir ko­jim se de­fi­ni­še spro­vo­đe­nje kom­plet­nog iz­bor­nog pro­ce­sa u Cr­noj Go­ri ima zna­čaj­ne ne­do­stat­ke, oci­je­nio je ju­če u raz­gov­o­ru za „Dan” Vuk Ma­raš, di­rek­tor Mo­ni­to­ring pro­gra­ma Mre­že za afir­ma­ci­ju ne­vla­di­nog sek­to­ra (MANS). To se, ka­ko je na­veo, pr­ven­stve­no od­no­si na Za­kon o fi­nan­sira­nju po­li­tič­kih su­bje­ka­ta i iz­bor­nih kam­pa­nja.
– Taj za­kon ne obez­bje­đu­je tran­spa­rent­nost fi­nan­si­ra­nja po­li­tič­kih su­bje­ka­ta i iz­bo­r­nih kam­pa­nja ni­ti sma­nje­nje zlo­u­po­tre­ba jav­nih re­sur­sa od par­ti­je na vla­sti. Pr­ven­stve­no zbog to­ga što je Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je u pot­pu­no­sti obe­smi­sli­la pri­mje­nu ovog za­ko­na, ali i zbog sa­mih ne­do­sta­ta­ka u po­me­nu­tom za­kon­skom tek­stu. Na kra­ju, ni­je­su ogra­ni­če­ne zlo­u­po­tre­be, po­čev od onih naj­o­zbilj­ni­jih kao što su za­po­šlja­va­nje u vri­je­me kam­pa­nje, raz­ne do­ta­ci­je i so­ci­ja­le, pa sve do fa­mo­znih po­sje­ta mi­ni­sta­ra op­šti­na­ma u ko­ji­ma se odr­ža­va­ju iz­bo­ri u ci­lju pro­mo­ci­je par­ti­je na vla­sti – na­veo je Ma­raš.
Uka­zu­je i da se usva­ja­njem Za­ko­na o bi­rač­kom spi­sku tek po­če­lo sa us­po­sta­vlja­njem si­ste­ma tač­ne i ažur­ne evi­den­ci­je gra­đa­na sa pra­vom gla­sa.
– Ključ­ni pro­blem, sa či­jim se rje­ša­va­njem još ni­je ni po­če­lo, je­ste pi­ta­nje lju­di ko­ji de­ce­ni­ja­ma ži­ve u ino­stran­stvu i gla­sa­ju u dru­gim dr­ža­va­ma ali i da­lje pra­vo gla­sa ima­ju i u Cr­noj Go­ri, iako po za­ko­nu ne bi smje­lo da bu­de ta­ko. Ta­ko­đe, ni­je spro­ve­de­no ni upa­ri­va­nje bi­rač­kog spi­ska sa ka­ta­strom i dru­gim evi­den­ci­ja­ma ka­ko bi se vi­dje­lo ko stvar­no ži­vi u Cr­noj Go­ri – na­po­mi­nje Ma­raš.
Do­da­je da je sve ovo neo­p­hod­no ka­ko bi se ko­nač­no utvr­di­lo ko­li­ko u bi­rač­kom spi­sku ima du­plo upi­sa­nih i ko­li­ko pre­mi­nu­lih li­ca ni­je iz­bri­sa­no iz evi­den­ci­je. Is­ti­če da su svi pro­ble­mi na ko­je se go­di­na­ma uka­zi­va­lo i da­lje ak­tu­el­ni.
– I Za­kon o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka sa­dr­ži mno­ge ne­do­stat­ke, po­čev od to­ga da ne po­sto­ji ni­ka­kva sank­ci­ja za kr­še­nje nje­go­vih od­red­bi. To omo­gu­ća­va da po­li­tič­ki su­bjek­ti obi­la­to kr­še ovaj za­kon – za­klju­čio je Ma­raš.
Iz Cen­tra za de­mo­krat­sku tran­zi­ci­ju (CDT) sa­op­šti­li su da se, kao or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja pra­ti iz­bor­ni pro­ces, ne že­le mi­je­ša­ti u me­đu­sob­ne od­no­se po­li­tič­kih su­bje­ka­ta.
– Ne­ma­mo po­tre­bu da na bi­lo ko­ji na­čin da­je­mo sa­vje­te ka­ko par­ti­je tre­ba da se po­na­ša­ju i na ko­ji na­čin po­li­tič­ki da dje­lu­ju. Me­đu­tim, sto­ji ne­po­bit­na či­nje­ni­ca da je pi­ta­nje sprem­no­sti, od­no­sno pri­pre­me in­sti­tu­ci­ja za na­red­ne iz­bo­re su ne­do­pu­sti­vo du­go za­po­sta­vlje­ne u pe­ri­o­du od za­vr­šet­ka par­la­men­ta­rnih iz­bo­ra do da­nas. Mo­gu­će je ra­zu­mje­ti da kom­pli­ko­va­na po­li­tič­ka si­tu­a­ci­ja pro­iz­vo­di raz­li­či­te tak­ti­ke po­li­tič­kih su­bje­ka­ta ali, iz­u­zev hi­pe­rin­fla­ci­je po­li­tič­kih po­nu­da s obje stra­ne, za rje­ša­va­nje ovih pi­ta­nja se kon­kret­no ni­je ra­di­lo na ovom po­lju – na­veo je Dra­gan Ko­pri­vi­ca, di­rek­tor CDT-a.
Ka­ko je do­dao, sa sta­no­vi­šta jav­nog in­te­re­sa ja­sna je po­tre­ba za stal­nim una­pre­đe­njem iz­bor­nog pro­ce­sa pa ova po­li­tič­ka pat po­zi­ci­ja i sva­ki sle­de­ći iz­gu­blje­ni dan zna­či dan ma­nje za ova una­pre­đe­nja.
– Na­kon za­vr­šet­ka ra­da rad­ne gru­pe ko­ja je pri­pre­ma­la iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo 2014. i 2015. go­di­ne, i is­ku­stva funk­ci­o­ni­sa­nja tih in­sti­tu­ci­ja na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma 2016. go­di­ne, sma­tra­mo da je kraj­nje vri­je­me da se po­ve­de ozbilj­na ras­pra­va o to­me ko­ji su re­al­ni de­mo­krat­ski do­me­ti na­ših in­sti­tu­ci­ja i šta tre­ba ura­di­ti da one bu­du pro­fe­si­o­nal­ni­je i bo­lje. Na­še ana­li­ze ra­da in­sti­tu­ci­ja ko­je su nad­le­žne za iz­bo­re i ko­je su ob­ja­vlje­ne po­čet­kom go­di­ne u tri do­ku­men­ta go­vo­re da kva­li­tet­na pri­pre­ma i or­ga­ni­za­ci­ja iz­bo­ra u 2018. go­di­ni zah­ti­je­va zna­čaj­nu pro­mje­nu prak­si i na­či­na ra­da in­sti­tu­ci­ja, ali i pro­mje­nu za­ko­na ko­ji re­gu­li­šu ovu oblast. Ov­dje je po­seb­no va­žno na­po­me­nu­ti da za sve mo­gu­će in­te­r­ven­ci­je u iz­bor­nom za­ko­no­dav­stvu rok is­ti­če kra­jem go­di­ne, jer se iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo ne mi­je­nja u go­di­ni iz­bo­ra. A nas u 2018. go­di­ni si­gur­no oče­ku­ju pred­sjed­nič­ki, lo­kal­ni, a mo­gu­će i par­la­men­tar­ni iz­bo­ri – pod­vu­kao je Ko­pri­vi­ca.
Pro­mje­ne u prak­si, ka­ko na­gla­ša­va, zah­ti­je­va­ju ka­drov­ske pro­mje­ne, ali i zna­ča­jan broj obu­ka, kre­i­ra­nje no­vih pro­ce­du­ra kon­tro­le i dru­ga­či­je po­na­ša­nje in­sti­tu­ci­ja u to­ku iz­bor­nog pe­ri­o­da. Za­klju­čio je da se sve ovo ne­će de­si­ti „pre­ko no­ći”, već mo­ra bi­ti pro­iz­vod pa­žlji­vo pla­ni­ra­nog ra­da na pro­fe­si­o­na­li­za­ci­ji in­sti­tu­ci­ja, a ne ne­prin­ci­pi­jel­nih do­go­vo­ra po­li­tič­kih par­ti­ja.
V.R.


Ri­zik od no­vih zlo­u­po­tre­ba

Za­ko­no­dav­na ini­ci­ja­ti­va u ovom tre­nut­ku ve­za­no za re­for­mu iz­bor­ne re­gu­la­ti­ve, ka­ko je upo­zo­rio Vuk Ma­raš, no­si sa so­bom i zna­čaj­ne ri­zi­ke zbog sta­nja u ko­jem se par­la­ment na­la­zi, od­no­sno či­nje­ni­ce da DPS ima ap­so­lut­nu kon­tro­lu.
– Ovo su ve­o­ma va­žni za­ko­ni, a ne bi bi­lo pr­vi put da DPS zlo­u­po­tri­je­bi to što je prak­tič­no sam u par­la­men­tu i da una­ka­zi an­ti­ko­rup­cij­ske za­ko­ne. To se de­si­lo sa Za­ko­nom o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma, gdje je zna­čaj­no pod­ri­ve­na tran­spa­rent­nost i sma­nje­na mo­guć­nost da gra­đa­ni do­đu do in­for­ma­ci­ja. Po­ve­ća­ne su šan­se da dr­ža­va pro­gla­ša­va taj­nim po­dat­ke ko­ji, iz­me­đu osta­log, mo­gu uka­zi­va­ti na ko­rup­ci­ju. I Za­kon o jav­nim na­bav­ka­ma pro­mi­je­ni­li su na na­čin da se omo­gu­ći tro­še­nje dr­žav­nog nov­ca bez ika­kve kon­tro­le – po­ja­snio je on.