Cr­na Go­ra ne­će mo­ći da is­po­štu­je pre­po­ru­ku po­sma­trač­ke mi­si­je OEBS-ODI­HR-a za bri­sa­nje uslo­va pre­bi­va­li­šta od dvi­je go­di­ne za sti­ca­nje bi­rač­kog pra­va, jer je za to neo­p­hod­na naj­pri­je pro­mje­na Usta­va a na­kon to­ga i po­tvr­da na re­fe­ren­du­mu gla­so­vi­ma tri pe­ti­ne od ukup­nog bro­ja gra­đa­na upi­sa­nih u bi­rač­ki spi­sak. Zbog to­ga što je spro­vo­đe­nje ta­kvog re­fe­ren­du­ma u Cr­noj Go­ri prak­tič­no ne­iz­vo­dlji­vo, re­zi­den­ci­jal­ni uslov će i da­lje osta­ti u Usta­vu i u iz­bor­noj re­gu­la­ti­vi. Funk­ci­o­ner De­mo­kra­ta Ne­ven Go­šo­vić, po­tvr­đu­ju­ći ovu či­nje­ni­cu, pod­sje­ća za „Dan” da je od­red­ba­ma čla­na 45 stav je­dan pro­pi­sa­no da „pra­vo da bi­ra i bu­de bi­ran ima dr­ža­vlja­nin Cr­ne Go­re ko­ji je na­vr­šio 18 go­di­na ži­vo­ta i ima naj­ma­nje dvi­je go­di­ne pre­bi­va­li­šta u Cr­noj Go­ri”.
– Ve­ne­ci­jan­ska ko­mi­si­ja i po­sma­trač­ke mi­si­je OEBS-ODI­HR, u vi­še na­vra­ta, pre­po­ru­či­li su da se iz na­šeg iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva uklo­ni uslov pre­bi­va­li­šta od 24 mje­se­ca za sti­ca­nje gla­sač­kog pra­va. U pre­po­ru­ka­ma su is­ta­kli da je dvo­go­di­šnji re­zi­den­ci­jal­ni uslov, ko­ji je na­ve­den u Usta­vu, ne­sa­gla­san sa prin­ci­pom Uni­ver­zal­nog pra­va gla­sa. Da pra­vo da bi­ra­ju i bu­du bi­ra­ni tre­ba da bu­de da­to svim gra­đa­ni­ma kao fun­da­men­tal­no ljud­sko pra­vo, a da sva prak­tič­na pi­ta­nja ve­za­na za ostva­ri­va­nje ovog pra­va bu­du de­fi­ni­sa­na u za­ko­no­dav­stvu. Kao i da je na­ve­de­ni uslov pre­bi­va­li­šta u su­prot­no­sti i sa me­đu­na­rod­nom do­brom prak­som, ko­ja pre­po­ru­ču­je ko­ri­šće­nje uslo­va ve­za­no za pre­bi­va­li­šte sa­mo na lo­kal­nom ni­vou – na­veo je Go­šo­vić.
Do­dao je da re­zi­den­ci­jal­ni uslov u iz­bor­nom za­ko­no­dav­stvu ni­je uki­nut upra­vo za­to što je pro­pi­san Usta­vom. Is­ti­če da bi pri­hva­ta­nju pre­po­ru­ka me­đu­na­rod­nih or­ga­ni­za­ci­ja mo­ra­la pret­ho­di­ti pro­mje­na čla­na 45 Usta­va.
– Po­stu­pak za pro­mje­nu Usta­va ve­o­ma je slo­žen i pod­ra­zu­mi­je­va, pr­vo, pod­no­še­nje Pred­lo­ga za pro­mje­nu Usta­va od stra­ne ovla­šće­nih pred­la­ga­ča, pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re, Vla­de ili naj­ma­nje 25 po­sla­ni­ka. Pred­log za pro­mje­nu Usta­va usvo­jen je ako za nje­ga gla­sa dvi­je tre­ći­ne svih po­sla­ni­ka. Ka­da se usvo­ji pred­log za pro­mje­nu Usta­va, Ustav­ni od­bor po­tvr­đu­je tekst na­cr­ta amand­ma­na na Ustav, za či­je je usva­ja­nje ta­ko­đe po­treb­na dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na svih po­sla­ni­ka. Usvo­je­ni na­crt amand­ma­na na Ustav sta­vlja se na jav­nu ras­pra­vu, ko­ja ne mo­že tra­ja­ti ma­nje od mje­sec da­na. Po za­vr­šet­ku jav­ne ras­pra­ve Ustav­ni od­bor utvr­đu­je pred­log amand­ma­na na Ustav za či­je je do­no­še­nje ta­ko­đe po­treb­na dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na gla­so­va svih po­sla­ni­ka – ob­ja­šnja­va funk­ci­o­ner De­mo­kra­ta.
Sma­tra da, ima­ju­ći u vi­du ro­ko­ve za spro­vo­đe­nje po­je­di­nih fa­za pro­mje­ne Usta­va ukup­ne ak­tiv­no­sti na pro­mje­ni naj­vi­šeg prav­nog ak­ta, ni­je mo­gu­će okon­ča­ti u ro­ku kra­ćem od 145 da­na od da­na pod­no­še­nja pred­lo­ga.
– Po­red na­zna­če­nog, za pro­mje­nu čla­na 45 Usta­va neo­p­hod­na je i po­tvr­da na dr­žav­nom re­fe­ren­du­mu. Na­i­me, sa­gla­sno čla­nu 157 Usta­va pro­mje­na čla­na 45 Usta­va ko­nač­na je ako se na dr­žav­nom re­fe­ren­du­mu za tu pro­mje­nu iz­ja­sni naj­ma­nje tri pe­ti­ne svih bi­ra­ča. Od­no­sno da naj­ma­nje 60 od­sto svih bi­ra­ča upi­sa­nih u bi­rač­ki spi­sak Cr­ne Go­re gla­sa za pro­mje­nu od­red­be Usta­va ko­ja se od­no­si na bi­rač­ko pra­vo. Sa dru­ge stra­ne, od da­na do­no­še­nja od­lu­ke o ras­pi­si­va­nju dr­žav­nog re­fe­ren­du­ma do da­na odr­ža­va­nja re­fe­ren­du­ma mo­ra pro­te­ći naj­ma­nje 45, a naj­vi­še 90 da­na – ka­že Go­šo­vić.
Iz na­ve­de­nog, ka­ko na­vo­di, pro­iz­i­la­zi da do da­na odr­ža­va­nja iz­bo­ra za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re vre­men­ski ni­je mo­gu­će spro­ve­sti pro­mje­nu od­red­be Usta­va ko­ja se od­no­si na bi­rač­ko pra­vo. Sma­tra da je vi­še ne­go ja­sno da po­tvr­da te pro­mje­ne na re­fe­ren­du­mu od naj­ma­nje tri pe­ti­ne svih bi­ra­ča prak­tič­no ni­je mo­gu­ća. Na­vo­di pri­mjer da na iz­la­znost bi­ra­ča od 80 od­sto za pro­mje­nu čla­na 45 Usta­va tre­ba­lo bi po­zi­tiv­no da se iz­ja­sni naj­ma­nje 80 pro­ce­na­ta od bi­ra­ča ko­ji su iza­šli na gla­sa­nje.
– Ka­ko za­kon mo­ra bi­ti sa­gla­san sa Usta­vom, a pro­mje­ne od­red­bi čla­na 45 Usta­va su prak­tič­no ne­iz­vo­dlji­ve, re­zi­den­ci­jal­ni uslov pre­bi­va­li­šta od dvi­je go­di­ne za sti­ca­nje bi­rač­kog pra­va naj­vje­ro­vat­ni­je će i da­lje osta­ti u iz­bor­nom za­ko­no­dav­stvu Cr­ne Go­re – za­klju­čio je Go­šo­vić.
Na to da je ovu pre­po­ru­ku OEBS-ODI­HR-a ve­za­nu za re­zi­den­ci­jal­ni uslov te­ško is­pu­ni­ti uka­zu­je i iz­vr­šni di­rek­tor Cen­tra za de­mo­krat­sku tran­zi­ci­ju (CDT) Dra­gan Ko­pri­vi­ca.
– Pri­o­ri­tet­na pre­po­ru­ka da „uslov bo­ra­vi­šta i za­kon­ske nad­le­žno­sti za gla­sa­nje tre­ba iz­mi­je­ni­ti ta­ko da su u skla­du sa Usta­vom, kao i me­đu­na­rod­nim oba­ve­za­ma i do­brom prak­som” u su­šti­ni zna­či da tre­ba uki­nu­ti re­zi­den­ci­jal­ni uslov za gla­sa­nje od 24 mje­se­ca. Usva­ja­nje ove pre­po­ru­ke će bi­ti ve­o­ma te­ško jer ona zah­ti­je­va pro­mje­nu Usta­va i to onih od­red­bi za ko­je je neo­p­ho­dan re­fe­ren­dum. Za taj pred­log pro­mje­ne Usta­va bi mo­ra­lo gla­sa­ti tri pe­ti­ne upi­sa­nih bi­ra­ča, što zvu­či go­to­vo ne­mo­gu­će – ob­ja­šnja­va on.
Pred­la­že i al­ter­na­tiv­no rje­še­nje ka­ko bi se mo­gao pre­va­zi­ći pro­blem ko­ji do­vo­di do ne­a­žur­no­sti u bi­rač­kom spi­sku.
– Pra­vac za rje­ša­va­nje pro­ble­ma tre­ba da bu­de te­ren­ska ak­ci­ja MUP-a za pro­vje­ru po­da­ta­ka u re­gi­stru pre­bi­va­li­šta svih dr­ža­vlja­na i „sre­đi­va­nje” re­gi­stra – is­ti­če Ko­pri­vi­ca.
Do­dao je da je jed­na od pre­po­ru­ka ko­ja te­ško mo­že bi­ti is­pu­nje­na u po­sto­je­ćem za­kon­skom okvi­ru ona ko­ja se ti­če „bo­lje rav­no­te­že iz­me­đu mu­ška­ra­ca i že­na ko­je oba­vlja­ju jav­ne funk­ci­je...”
– Od ključ­ne je va­žno­sti is­pu­nja­va­nje pre­po­ru­ke „da se iz­bor­ni za­kon do­pu­ni i ja­sno de­fi­ni­še zva­ni­čan po­če­tak i kraj kam­pa­nje”. CDT je vi­še pu­ta pred­la­gao da se ot­klo­ni raz­li­ka iz­me­đu de­fi­ni­ci­je po­čet­ka i kra­ja kam­pa­nje u Za­ko­nu o fi­nan­si­ra­nju po­li­tič­kih su­bje­ka­ta i iz­bor­nih kam­pa­nja i Za­ko­na o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka. Ovim bi se u zna­čaj­noj mje­ri ne­u­tra­li­sa­la mo­guć­nost zlo­u­po­tre­ba i pri­kri­va­nja tro­ško­va ko­je po­li­tič­ki su­bjek­ti ima­ju u to­ku kam­pa­nje ali i dru­ge zlo­u­po­tre­be u iz­bo­ri­ma – na­veo je Ko­pri­vi­ca.
Oci­je­nio je da pre­po­ru­ke OEBS-ODI­HR pred­sta­vlja­ju kva­li­te­tan okvir u kom tre­ba da se kre­će no­va re­for­ma iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva, ali da bi­lo efi­ka­sni­je da se pro­ble­mi rje­ša­va­ju u ši­rem re­form­skom za­hva­tu jer bi se iz­bje­glo da se o istim pro­ble­mi­ma po­no­vo ras­pra­vlja. Za­klju­čio je da je va­žna i na­po­me­na da se pro­ces mo­ra za­vr­ši­ti „mno­go pri­je sle­de­ćih iz­bo­ra”, što zna­či po­što­va­nje de­mo­krat­skog pra­vi­la da se iz­bor­ni za­ko­ni ne mi­je­nja­ju u go­di­ni iz­bo­ra – za­klju­čio je Ko­pri­vi­ca.V.R.


Omo­gu­ći­ti in­di­vi­du­al­ne kan­di­da­tu­re

Ka­ko je na­veo Dra­gan Ko­pri­vi­ca, još jed­na va­žna stvar ko­ja se po­mi­nje u iz­vje­šta­ju OEBS-ODI­HR-a od­no­si se na uvo­đe­nje mo­guć­no­sti in­di­vi­du­al­nih kan­di­da­tu­ra gra­đa­na na iz­bo­ri­ma.
– Na­še iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo pred­vi­đa da se od­bor­ni­ci i po­sla­ni­ci bi­ra­ju is­klju­či­vo sa iz­bor­nih li­sta par­ti­ja, ko­a­li­ci­ja ili gru­pa gra­đa­na. To je su­prot­no me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma za de­mo­krat­ske iz­bo­re, a i Ve­ne­ci­jan­ska ko­mi­si­ja i ODI­HR su u vi­še na­vra­ta upu­ti­li pre­po­ru­ku da se omo­gu­ći kan­di­do­va­nje ne­za­vi­snim kan­di­da­ti­ma. CDT je u to­ku ra­da na pro­mje­ni iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva pred­lo­žio uvo­đe­nje in­di­vi­du­al­nih kan­di­da­tu­ra, ali je naš pre­dog od­bi­jen od zna­čaj­ne ve­ći­ne par­ti­ja – ka­zao je on.
Sma­tra da par­ti­ja­ma ne od­go­va­ra da se na iz­bo­ri­ma po­ja­ve gra­đa­ni.


For­mi­ra­li kr­nju rad­nu gru­pu

Ko­le­gi­jum pred­sjed­ni­ka Skup­šti­ne Cr­ne Go­re do­nio je na ju­če­ra­šnjoj sjed­ni­ci za­klju­čak o for­mi­ra­nju rad­ne gru­pe ko­ja će ima­ti za­da­tak da ana­li­zi­ra pri­mje­nu iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva i, na osno­vu ko­nač­nog iz­vje­šta­ja Po­sma­trač­ke mi­si­je OEBS-ODI­HR po­vo­dom odr­ža­nih par­la­men­tar­nih iz­bo­ra, raz­mo­tri i pred­lo­ži na­čin im­ple­men­ta­ci­je pre­po­ru­ka iz tog do­ku­men­ta. Ka­ko je sa­op­šte­no, rad­nom gru­pom, for­mi­ra­nom na osno­vu čla­na 26 Po­slov­ni­ka Skup­šti­ne Cr­ne Go­re, ru­ko­vo­di­će po­sla­nik Mar­ta Šće­pa­no­vić, a u nje­nom sa­sta­vu će bi­ti po­sla­ni­ci Mi­o­drag Vu­ko­vić, Pre­drag Se­ku­lić, Želj­ko Apr­co­vić, Jo­van­ka La­li­čić, Mi­loš Ni­ko­lić, Da­ni­jel Živ­ko­vić, Mi­ćo Or­lan­dić i Gen­ci Ni­man­be­gu.
– Za­ključ­kom je pred­vi­đe­no da rad­na gru­pa ko­ri­sti eks­pert­ska zna­nja OEBS-ODI­HR i dru­gih re­le­vant­nih me­đu­na­rod­nih org­ni­za­ci­ja. Po po­tre­bi će kon­sul­to­va­ti pred­stav­ni­ke Dr­žav­ne iz­bor­ne ko­mi­si­je, Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je, Agen­ci­je za za­šti­tu lič­nih po­da­ta­ka, Agen­ci­je za ele­tron­ske me­di­je Cr­ne Go­re, Uni­ver­zi­te­ta, ne­vla­di­nog sek­to­ra i dru­gih or­ga­ni­za­ci­ja i in­sti­tu­ci­ja ko­je mo­gu da­ti do­pri­nos u ra­du – sa­op­šte­no je iz Skup­šti­ne.
Ka­ko su do­da­li, rad­na gru­pa je otvo­re­na za pred­stav­ni­ke par­la­men­tar­ne opo­zi­ci­je ko­ji do sa­da ni­je­su od­re­di­li čla­no­ve u tom ti­je­lu.V.R.


Ja­kič: Ne mo­že­mo na­tje­ra­ti opo­zi­ci­ju da pre­ki­ne boj­kot

Šef po­sma­trač­ke mi­si­je za nad­gle­da­nje pro­šlo­go­di­šnjih iz­bo­ra Ro­man Ja­kič ka­zao je ju­če da ini­ci­ja­ti­va cr­no­gor­skog pre­mi­je­ra da OEBS po­sre­du­je u di­ja­lo­gu oko pri­mje­ne pre­po­ru­ka ide u pra­vom smje­ru i za­slu­žu­je po­hva­lu, ali na­gla­ša­va da ta or­ga­ni­za­ci­ja ne­ma me­ha­ni­zme da „pri­vo­li” opo­zi­ci­ju da se vra­ti u par­la­ment.
– OEBS ne­ma ni­ka­kvih me­ha­ni­za­ma ko­ji bi su­ge­ri­sa­li na bi­lo ko­ji na­čin ili pro­mi­je­ni­li mi­šlje­nje ko­je je opo­zi­ci­ja stvo­ri­la i ko­ja se od­lu­či­la da boj­ko­tu­je par­la­men­tar­nu di­sku­si­ju. Ja kao du­go­go­di­šnji par­la­men­ta­rac mi­slim da je par­la­ment jed­no od tih mje­sta gdje mo­ra di­ja­log iz­me­đu par­la­men­tar­nih stra­na­ka da te­če. Ali, po­štu­jem od­lu­ku opo­zi­ci­je ko­ja je od­lu­či­la da to ne­će da ra­di – pro­ko­men­ta­ri­sao je Ja­kič za Ra­dio Slo­bod­na Evro­pa.
Na­da se da će, ipak, do­ći do kom­pro­mi­sa i da će ključ­ni ak­te­ri za­jed­no sje­sti za sto i ra­di­ti na pri­mje­ni pre­po­ru­ka.
– Na­dam se da će i ovo pi­smo i su­ge­sti­je svih me­đu­na­rod­nih fak­to­ra u Cr­noj Go­ri i iz­van ne na ne­ki na­čin su­ge­ri­sa­ti opo­zi­ci­ji da se vra­ti u par­la­ment i da ta­mo raz­vi­ja di­sku­si­ju za ono za šta se za­la­žu ili o ono­me pro­tiv če­ga se po­li­tič­ki bo­re – po­ru­čio je Ja­kič.