Po­li­ti­ča­ri mo­ra­ju sa­ra­đi­va­ti ka­da to na­la­že cilj nji­ho­vog dje­lo­va­nja, čak i ka­da ne­ma­ju ni lič­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju, is­ta­kao je u in­ter­vjuu za „Dan” Mi­lo­rad Vu­jo­vić, biv­ši pot­pred­sjed­nik Vla­de iz re­do­va opo­zi­ci­je. On je re­kao da Cr­na Go­ra mo­ra ući u pro­ce­se de­kri­mi­na­li­za­ci­je, lu­stra­ci­je, an­ti­ko­rup­ci­je i re­sti­tu­ci­je jer se bez njih ne mo­gu us­po­sta­vi­ti ja­sne ga­ran­ci­je pra­va na ži­vot, na slo­bo­du, imo­vi­nu, na prav­du i na prav­nu dr­ža­vu.
– Mi­slim da opo­zi­ci­ja za­i­sta ne bi tre­ba­lo da ima pro­blem da se oko ovih pi­ta­nja oku­pi i za­jed­nič­ki dje­lu­je – re­kao je Vu­jo­vić.
● Već ne­ko vri­je­me ste van po­li­ti­ke. Či­me se sa­da ba­vi­te, i da li raz­mi­šlja­te o po­nov­nom po­li­tič­kom an­ga­žma­nu?
– Pri­je for­mi­ra­nja Vla­de iz­bor­nog po­vje­re­nja, ni­je­sam raz­mi­šljao o svom uče­šću u njoj, ali sam do­bio po­nu­du i pri­hva­tio sam je. Na­mje­ra mi je is­klju­či­vo bi­la da do­pri­ne­sem, ko­li­ko mo­gu, da se afir­mi­šu prin­ci­pi na ko­ji­ma sam za­sno­vao jav­no dje­lo­va­nje, naj­pri­je kao funk­ci­o­ner ne­ka­da­šnjeg Li­be­ral­nog sa­ve­za a na­kon to­ga kao ne­za­vi­sna lič­nost i slo­bo­dan po­je­di­nac. To su u pr­vom re­du prin­ci­pi slo­bod­nog i pra­ved­nog dru­štva, jer je oči­to da je Cr­na Go­ra pa­ra­li­sa­na ne­slo­bo­dom i sve­op­štom ne­prav­dom. Dr­ža­va ko­ja po­či­va na so­ci­jal­noj, prav­noj i po­li­tič­koj ne­prav­di ne mo­že op­sta­ti, jer ne­prav­da stva­ra sra­mo­tu ko­ja lju­de uda­lja­va od vla­sti­te dr­ža­ve. Zbog to­ga sam, na­kon za­vr­šet­ka man­da­ta, na­sta­vio da pro­u­ča­vam ne­pri­ja­vlje­ne kri­mi­nal­ne slu­ča­je­ve i zlo­u­po­tre­be či­je sam is­tra­ži­va­nje za­po­čeo u vla­di. Uvi­jek se tru­dim da za­po­če­te oba­ve­ze od­ra­dim do kra­ja, ne­ve­za­no na ko­jem se mje­stu na­la­zim, ta­ko sam ovih go­di­nu da­na za ko­ju me pi­ta­te, po­sve­tio do­vr­ša­va­nju oba­ve­za za­po­če­tih u vla­di i to je je­di­no o če­mu sa­da raz­mi­šljam.
● Ho­će­te li bi­ti na ne­koj iz­bor­noj li­sti za ce­tinj­ske iz­bo­re 26. no­vem­bra?
– Bio sam kon­tak­ti­ran od vi­še po­li­tič­kih su­bje­ka­ta u ve­zi sa lo­kal­nim iz­bo­ri­ma na Ce­ti­nju. U tim raz­go­vo­ri­ma pred­la­gao sam za­jed­nič­ki opo­zi­ci­o­ni na­stup ko­ji bi uz po­dr­šku in­te­lek­tu­a­la­ca i pre­po­zna­tih i u svo­jim stru­ka­ma do­ka­za­nih gra­đan­skih ak­ti­vi­sta mo­gao ob­je­di­ni­ti ener­gi­ju ko­ja bi ga­ran­to­va­li, pro­mje­ne u pre­sto­ni­ci. Ka­ko se, na­ža­lost, ni­je uspje­lo do­ći do tog do­go­vo­ra, za­hva­lio sam na po­nu­da­ma i od­lu­čio da po­mog­nem pro­mje­na­ma na Ce­ti­nju ono­li­ko ko­li­ko mo­gu ali bez mog uče­šća na ne­koj od iz­bor­nih li­sta. Bez ob­zi­ra na to, na­dam se da će opo­zi­ci­ja i u po­je­di­nač­nom na­stu­pu u ukup­nom zbi­ru po­bi­je­di­ti DPS i sva­ka­ko će u tom prav­cu ima­ti mo­ju pu­nu po­dr­šku.
● Vje­ru­je­te li da je mo­gu­ća bli­ža sa­rad­nja u opo­zi­ci­ji, s ob­zi­rom na stal­ne me­đu­sob­ne sva­đe i op­tu­žbe ko­je raz­mje­nju­ju vo­de­ći opo­zi­ci­o­ni su­bjek­ti?
– Vje­ru­jem da je svi­ma u opo­zi­ci­ji ja­sno da se mo­ra na­ći mo­dus uza­jam­ne sa­rad­nje. Ona pod­ra­zu­mi­je­va da se ra­zu­mi­je i ugao dru­ge stra­ne, a či­ni mi se da to mo­gu­će baš u ključ­nim mo­men­ti­ma ne­do­sta­je. Za­i­sta mi­slim da je po­čet­ni pred­u­slov oku­plja­nje oko naj­ma­njeg za­jed­nič­kog sa­dr­ža­o­ca bez pret­hod­nog uslo­vlja­va­nja, ka­kve god da su ri­je­či re­če­ne u pret­hod­nom pe­ri­o­du. U kraj­njem, po­li­ti­ča­ri mo­ra­ju sa­ra­đi­va­ti ka­da to na­la­že cilj nji­ho­vog dje­lo­va­nja čak i ka­da ne­ma­ju ni lič­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju.
Sma­tram da Cr­na Go­ra mo­ra ući u pro­ce­se de­kri­mi­na­li­za­ci­je, lu­stra­ci­je, an­ti­ko­rup­ci­je i re­sti­tu­ci­je jer se bez njih ne mo­gu us­po­sta­vi­ti ja­sne ga­ran­ci­je pra­va na ži­vot, na slo­bo­du, imo­vi­nu, na prav­du i na prav­nu dr­ža­vu. Mi­slim da opo­zi­ci­ja za­i­sta ne bi tre­ba­lo da ima pro­blem da se oko ovih pi­ta­nja oku­pi i za­jed­nič­ki dje­lu­je.
Pri­je mno­go go­di­na sam na sop­stve­noj ko­ži osje­tio šta zna­či bi­ti okle­ve­tan od lju­di od ko­jih to ni­ti sam za­slu­ži­vao ni­ti oče­ki­vao, ali opet, mo­ra­te sta­vi­ti po stra­ni svo­ja osje­ća­nja da bi­ste po­sti­gli za­jed­nič­ki po­li­tič­ki cilj i na­kon ne­kog vre­me­na sa­ra­đi­va­ti na tom pu­tu. Da­kle, to što o ne­kom lič­no mi­sli po­li­ti­čar mo­ra osta­vi­ti po stra­ni i dje­lo­va­ti ka­ko bi is­pu­nio ono što je obe­ćao bi­ra­či­ma. Čak i kad to pod­ra­zu­mi­je­va sa­rad­nju sa oni­ma ko­ji su vas na­mjer­no ili ne, du­bo­ko ljud­ski po­vri­je­di­li. U ko­nač­nom, vri­je­me će po­ka­za­ti ko je u kom su­ko­bu bio u pra­vu, a u me­đu­vre­me­nu tre­ba dje­lo­va­ti.
Dok su god ne­pre­mo­sti­ve pre­pre­ke me­đu opo­zi­ci­o­nim su­bjek­ti­ma, sa­mo vla­da­ju­ća stran­ka pro­fi­ti­ra, jer je ja­sno da se mo­ra ob­je­di­ni­ti sav, ali do­slov­no sav po­ten­ci­jal mi­sli li se do­ći do pro­mje­na. Kad god lič­ni ani­mo­zi­te­ti od­re­đu­ju po­li­tič­ke od­lu­ke, DPS je mi­ran u po­gle­du oču­va­nja vla­sti.
● Šta mi­sli­te o ak­tu­el­noj po­li­tič­koj kri­zi, i vje­ru­je­te li da će DPS ipak pri­sta­ti na opo­zi­ci­o­ne uslo­ve?
– Po­li­tič­ka kri­za je du­bo­ka i to je sva­kom oči­to. Ne­po­vje­re­nje je pri­sut­no na svim stra­na­ma. Po­me­nuo sam da ono po­sto­ji i unu­tar sa­me opo­zi­ci­je, što ci­je­lu si­tu­a­ci­ju či­ni do­dat­no slo­že­nom. S dru­ge stra­ne, DPS će pri­sta­ti na ono­li­ko na ko­li­ko bu­de mo­rao. Ni­šta vi­še od to­ga. Oni su „is­pe­kli za­nat” vje­či­tog od­la­ga­nja i če­ka­nja za naj­po­volj­ni­ju si­tu­a­ci­ju za se­be. Či­ni mi se da je za opo­zi­ci­ju od po­seb­ne va­žno­sti da ne če­ka da se stva­ri ra­zr­je­ša­va­ju sa­me od se­be, već da pre­u­zme ini­ci­ja­ti­vu. Boj­ko­tom je po­sla­na sna­žna po­ru­ka, ali osje­ćam da je po­treb­no uči­ni­ti na­por vi­še. Taj na­por bi tre­ba­lo sta­vi­ti ja­sno do zna­nja i, slo­bo­dan sam re­ći, da ura­zu­mi DPS da vi­še ne­ma igre mač­ke i mi­ša, već da se fer iz­bo­ri ko­nač­no mo­ra­ju spo­ve­sti.
● Ključ­no ste do­pri­ni­je­li ra­svje­tlja­va­nju ni­za ko­rup­ci­o­na­ških afe­ra u Bu­dvi i tu­ži­la­štvu pre­da­li obim­nu do­ku­men­ta­ci­ju ko­ja uka­zu­je na od­go­vor­nost čel­ni­ka biv­še DPS bu­dvan­ske vla­sti za mi­li­on­ske ma­hi­na­ci­je. Ipak, do da­nas op­tu­žni­ce ni­je­su po­dig­nu­te. Vaš ko­men­tar?
– Pri­je go­di­nu da­na sam osnov­nom i spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu do­sta­vio in­for­ma­ci­ju o po­či­nje­nim kri­vič­nim dje­li­ma, na­gla­ša­vam sa svim do­ka­zi­ma, i na tim je or­ga­ni­ma da se o tim do­ka­zi­ma sa­da iz­ja­sne. Svoj po­sao sam u krat­kom vre­me­nu man­da­ta od­ra­dio naj­ko­rekt­ni­je što sam mo­gao, iako sam bio us­kra­ćen za broj­ne in­for­ma­ci­je ko­je po­je­di­na mi­ni­star­stva ni­je­su htje­la da mi do­sta­ve. Mi­slim da je mi­ni­mum oba­ve­ze za oba tu­ži­la­št­va, da se u od­no­su na do­sta­vlje­ne do­ka­ze iz­ja­sne. Sma­tram da sam do­ka­zao ka­ko su u Bu­dvi vla­sni­ci pro­da­li svo­je ze­mlji­šte dr­ža­vi po ci­je­ni ko­ju su tra­ži­li, a on­da je sud omo­gu­ćio nji­ho­vim na­sled­ni­ci­ma da je po­vra­te kao to­bož od­u­ze­tu. Ta­ko­đe sma­tram da sam do­ka­zao da je ta or­ga­ni­zo­va­na gru­pa opra­la ne­ko­li­ko mi­li­o­na eura pre­pro­da­ja­ma ze­mlji­šta, a je­su li po­red pri­vat­nih po­je­di­na­ca, lo­kal­nih funk­ci­o­ne­ra i u kom obi­mu u to­me uče­stvo­va­li no­si­o­ci pra­vo­sud­nih funk­ci­ja na ko­je sam uka­zao – na tu­ži­la­štvu je da se iz­ja­sni.
Pod­nio sam ta­ko­đe pri­ja­vu zbog pri­sva­ja­nja ne­ko­li­ko hi­lja­da kva­dra­ta dr­žav­nog ze­mlji­šta od stra­ne rod­bi­ne od­bo­r­ni­ka u Skup­šti­ni Glav­nog gra­da, i ni­ka­kav od­go­vor od Osnov­nog tu­ži­la­štva tim po­vo­dom ni­je­sam pri­mio. Po­seb­no ne­mam ob­ja­šnje­nje za ću­ta­nje nad­le­žnog or­ga­na u ovom slu­ča­ju, jer se ra­di o jed­no­stav­nom slu­ča­ju, o oči­tom dje­lu i ja­snom po­či­ni­o­cu.
● Ka­kvu po­ru­ku dr­žav­ni or­ga­ni ša­lju ta­kvim po­stu­pa­njem?
– Ako dr­žav­ni or­ga­ni ne­ko­me ru­še ne­le­gal­no do­gra­đe­nu so­bu, a ne re­a­gu­ju ka­da ne­ko ko već po­sje­du­je vi­še ne­le­gal­nih ne­kret­ni­na iz­gra­đe­nih na uzur­pi­ra­nom dr­žav­nom ze­mlji­štu pri­sva­ja no­ve kom­plek­se tog ze­mlji­šta, on­da ti or­ga­ni ša­lju po­ru­ku za­stra­šu­ju­će ne­prav­de pre­ma gra­đa­ni­ma. A na ne­prav­di se dr­ža­va ne sa­mo ne mo­že gra­di­ti, ne­go, ka­ko sam već ka­zao –  zbog nje ne mo­že ni op­sta­ti. Ako dr­ža­va li­ša­va ma­log pri­vat­nog vla­sni­štva svo­je gra­đa­ne da bi eks­pro­pri­ja­ci­jom obo­ga­ti­la stra­nog in­ve­sti­to­ra, kao što je po­ku­ša­la u Bu­lja­ri­ci, ili ako vla­sti­ma bli­ske bi­zni­sme­ne dr­ža­va šti­ti od vi­še­mi­li­on­skog po­re­skog du­ga dok obič­nom čo­vje­ku ša­lje iz­vr­ši­te­lje za ne­ko­li­ko de­se­ti­na eura du­go­va­nja, on­da ta­kva dr­ža­va ne­ma sna­gu ne­go sa­mo ne­go si­lu, ko­ja po­la­ko kop­ni i uru­ša­va dr­ža­vu.
M.VE­ŠO­VIĆ


Spri­je­či­li zlo­u­po­tre­be

● Ka­ko Vam se da­nas či­ni dje­lo­va­nje Vla­de iz­bor­nog po­vje­re­nja? Je li taj pro­je­kat oprav­dao oče­ki­va­nja, pri­je sve­ga opo­zi­ci­o­ne jav­no­sti?
– Mi­slim da je taj pro­je­kat zna­čaj­no uspio, jer je opo­zi­ci­ja na kra­ju bi­la ko­rak od pro­mje­ne vla­sti. Taj ne­do­sta­ju­ći ko­rak mo­gao bi da ide na du­šu ne­pro­gla­še­nom van­red­nom sta­nju pod ko­jim se od­vi­jao iz­bor­ni dan. Da­kle, de­si­le su se okol­no­sti ko­je su na­di­la­zi­le sve do sa­da vi­đe­no na po­li­tič­koj sce­ni i re­zul­ti­ra­le su ti­me da da­nas ima­mo sta­nje du­bo­ke kri­ze u ko­jem go­to­vo po­la na­rod­nih pred­stav­ni­ka ne pri­zna­je va­lid­nost tih iz­bo­ra. Či­ni mi se, sa vr­lo uvjer­lji­vim ar­gu­men­ti­ma. Moj je uti­sak da smo u toj vla­di u krat­kom vre­me­nu otvo­ri­li zna­čaj­na pi­ta­nja, od po­ku­ša­ja ne­tran­spa­rent­ne pro­da­je dr­žav­nog i na­sil­ne pro­da­je pri­vat­nog ze­mlji­šta na lo­ka­li­te­tu Bu­lja­ri­ca, pro­ble­ma ne­ko­li­ko pri­va­ti­za­ci­ja i sko­ro pot­pu­ne ne­tran­spa­rent­no­sti u ra­du po­je­di­nih dr­žav­nih or­ga­na. Sma­trao sam i ta­da i da­nas, da se pro­da­ja Bu­lja­ri­ce vr­ši na ne­za­ko­nit na­čin i da je kroz ten­der osmi­šljen po­stu­pak ko­ji te ne­za­ko­ni­to­sti tre­ba da sa­kri­je. Prak­tič­no sva bit­na do­ku­men­ta­ci­ja u ve­zi sa ten­de­rom je od Sa­vje­ta za pri­va­ti­za­ci­ju pro­gla­še­na taj­nom, kao da je u pi­ta­nju bez­bjed­no­sni ri­zik, a ne pro­da­ja jav­ne, da­kle dr­žav­ne imo­vi­ne ko­ja pri­pa­da svim gra­đa­ni­ma i ko­ja se mo­že spro­vo­di­ti sa­mo uz naj­vi­ši ste­pen tran­spa­rent­no­sti.
Pod­sje­ti­ću da u ovoj dr­ža­vi ni­je spro­ve­den po­stu­pak re­sti­tu­ci­je svo­ji­ne ko­ja je na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta iz ide­o­lo­ških raz­lo­ga, ma­sov­no i na­sil­no od­u­zi­ma­na gra­đa­ni­ma, i da su ne­ra­šči­šće­ni vla­snič­ki od­no­si do­dat­no op­te­re­će­ni i broj­nim fal­si­fi­ko­va­nim upi­si­ma u ka­ta­star­skim evi­den­ci­ja­ma. Zbog to­ga sam, kao funk­ci­o­ner Vla­de, pri­su­stvo­vao i di­sku­to­vao na sku­po­vi­ma ko­je su or­ga­ni­zo­va­li ra­ni­ji vla­sni­ci u ne­ko­li­ko op­šti­na.
Po­zna­to vam je da sam se kao pot­pred­sjed­nik Vla­de za­lo­žio za osni­va­nje na­ci­o­nal­nog fon­da za so­ci­jal­nu sta­no­grad­nju i za ustav­no ga­ran­to­va­nje pra­va na sta­no­va­nje, jer sma­tram da je ras­po­dje­la sta­no­va dr­žav­nim funk­ci­o­ne­ri­ma su­prot­na ustav­nom prin­ci­pu jed­na­ko­sti gra­đa­na. Ti sta­no­vi se funk­ci­o­ne­ri­ma obez­bje­đu­ju na te­ret gra­đa­na, i po­seb­no je, slo­bod­no mo­gu re­ći, sra­mot­no da po­vla­sti­cu u ta­kvom stam­be­nom zbri­nja­va­nju ima­ju oni ko­ji svo­je vi­so­ke mje­seč­ne pla­te i dru­ge po­vla­sti­ce ta­ko­đe ostva­ru­ju na te­ret gra­đa­na.
Sma­tram da ono što su opo­zi­ci­o­ni pred­stav­ni­ci u Vla­di iz­bor­nog po­vje­re­nja za­po­če­li, opo­zi­ci­ja tre­ba da na­sta­vi kroz ob­li­ko­va­nje za­jed­nič­ke al­ter­na­ti­ve ko­ju će pred­sta­vi­ti gra­đa­ni­ma. Bi­ra­či jed­no­stav­no mo­ra­ju od tih par­ti­ja do­bi­ti ja­snu i cje­lo­vi­tu pred­sta­vu za­što je va­žno pro­mi­je­ni­ti vlast u Cr­noj Go­ri i šta od ta­kve pro­mje­ne tre­ba da oče­ku­ju.