Cr­no­gor­ski iz­bor­ni za­kon od fe­bru­a­ra 1998. do no­vem­bra 2014. go­di­ne mi­je­njan je čak 15 pu­ta, i još ni­je do­bar, s ob­zi­rom na to da po­sto­ji po­tre­ba da bu­de pro­mi­je­njen, u skla­du sa pre­po­ru­kam OEBS-a. Do­ku­ment do ko­ga je „Dan” do­šao po­ka­zu­je da je oba­vlje­no čak 15 pro­mje­na, što Cr­nu Go­ru či­ni re­kor­de­rom u re­gi­o­nu po bro­ju iz­mje­na iz­bor­nog za­ko­na.
Funk­ci­o­ner Gra­đan­skog po­kre­ta URA Zo­ran Mi­kić ka­že za „Dan” da je po­ra­zan po­da­tak da je Za­kon o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka od 1998. go­di­ne do da­nas mi­je­njan čak 15 pu­ta, a i da­lje ne­ma­mo kva­li­tet­no za­kon­sko rje­še­nje. Ovaj po­da­tak nam, ka­ko ka­že, po­ka­zu­je da Cr­na Go­ra ne­ma raz­vi­jen po­li­tič­ki si­stem i da in­sti­tu­ci­je ne funk­ci­o­ni­šu jer se za­ko­ni usva­ja­ju po vo­lji i po­tre­bi vla­da­ju­ćih struk­tu­ra, pa su zbog to­ga če­ste i iz­mje­ne.
– Osim to­ga, ve­li­ki je pro­blem što se ni ak­tu­el­ni za­kon ne pri­mje­nju­je ili se pri­mje­nju­je se­lek­tiv­no, što su po­ka­za­li po­sled­nji lo­kal­ni iz­bo­ri. Gla­sa­nje flo­ma­ste­ri­ma i ge­o­me­trij­skim ob­li­ci­ma je ne­do­pu­sti­vo. Či­nje­ni­ca da je za­kon u po­je­di­nim dje­lo­vi­ma ne­pre­ci­zan i da su po­je­di­ni čla­no­vi u ko­li­zi­ji je­dan sa dru­gim upu­ću­je da su nam neo­p­hod­ne hit­ne iz­mje­ne za­ko­na – ka­že Mi­kić.
Na­vo­di da je za iz­mje­ne i do­pu­ne ko­je se ti­ču Za­ko­na o iz­bo­ru od­bor­ni­ka i po­sla­ni­ka po­treb­na dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na u par­la­men­tu.
– Osim iz­mje­na i do­pu­na ovog za­ko­na, po­treb­ne su i iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o fi­nan­si­ra­nju po­li­tič­kih par­ti­ja i iz­bor­nih kam­pa­nja, kao i iz­mje­ne i do­pu­ne Za­ko­na o elek­tron­skim me­di­ji­ma, Za­ko­na o bi­rač­kom spi­sku i Za­ko­na o pre­bi­va­li­štu i bo­ra­vi­štu, ko­ji u svom ra­du ni­je tre­ti­ra­la skup­štin­ska rad­na gru­pa ko­ja se ba­vi iz­bor­nim za­ko­ni­ma. Po­sma­trač­ka mi­si­ja OEBS-a je na­kon pro­šlo­go­di­šnjih iz­bo­ra pre­po­ru­či­la ši­ro­ke iz­bor­ne re­for­me s ci­ljem uskla­đi­va­nja iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva sa dru­gim re­le­vant­nim za­ko­ni­ma. Ja­sno je da su nam, osim to­ga, po­treb­ne i re­for­me iz­bor­ne ad­mi­ni­stra­ci­je, u pr­vom re­du DIK-a i ASK-a – upo­zo­rio je Mi­kić.
Naš sa­go­vor­nik ka­že da u Cr­noj Go­ri ima­mo du­bo­ku po­li­tič­ku kri­zu, ko­ju DPS svje­sno pro­du­blju­je.
– Par­ti­ja ko­ja je pre­kr­ši­la sve do­go­vo­re, ko­ja je po­ga­zi­la spo­ra­zu­me ko­je je sa­ma pot­pi­si­va­la i ko­ja ne po­štu­je za­ko­ne ko­je su sa­mi pred­la­ga­li sa­da je oti­šla naj­da­lje, i sa­ma sa so­bom se do­go­va­ra oko pre­po­ru­ka OEBS-a i iz­mje­ne iz­bor­nog za­ko­no­dav­stva. Svje­sni su da u de­mo­krat­skim dr­ža­va­ma naj­pri­je mo­ra po­sto­ja­ti ši­ro­ki kon­sen­zus svih ak­te­ra na dru­štve­no-po­li­tič­koj sce­ni i da svi­ma mo­ra bi­ti omo­gu­će­no da da­ju svo­je pred­lo­ge i pre­po­ru­ke. Umje­sto to­ga, DPS si­mu­li­ra de­mo­krat­ske pro­ce­se – sma­tra Mi­kić.
Po­li­tič­ki ana­li­ti­čar Bo­ži­dar Čo­la­ko­vić na­vo­di da je 1998. go­di­na ka­rak­te­ri­stič­na po po­zna­tom ras­cje­pu do ta­da mo­no­lit­nog DPS-a. Dvi­je go­di­ne ra­ni­je iz­bor­ni za­kon je iz­mi­je­njen, vo­ljom vla­da­ju­će ve­ći­ne, ka­ko ka­že, sve­ga ne­ko­li­ko mje­se­ci pred odr­ža­va­nje iz­bo­ra.
– Iz­mje­ne su oprav­da­va­ne de­mo­krat­skim po­bu­da­ma usmje­re­nim na bo­lju za­stu­plje­nost po­je­di­nih dje­lo­va sta­nov­ni­štva, iako je i ta­da bi­lo ja­sno da su usmje­re­ne na obez­bje­đi­va­nje ap­so­lut­ne ve­ći­ne u par­la­men­tu. Po­sli­je ras­cje­pa DPS-a pot­pi­san je spo­ra­zum iz­me­đu opo­zi­ci­o­nih i par­ti­ja ma­njin­skih na­ro­da, sa jed­ne, i DPS-a, sa dru­ge stra­ne. Ne­ke od u nje­mu sa­dr­ža­nih ta­ča­ka su na ne­ki na­čin pre­to­če­ne u iz­mje­ne se­ta iz­bor­nih za­ko­na. Dru­ga­či­je re­če­no, u tre­nut­ku kad je DPS zbog unu­tra­šnjih po­tre­sa bio uz­dr­man, bio je i mo­guć do­go­vor o iz­mje­na­ma za­ko­na ko­ji­ma se re­gu­li­še iz­bor­ni pro­ces – ka­zao je Čo­la­ko­vić.
Ka­ko na­vo­di, ka­sni­je iz­mje­ne su sva­ka­ko pred­sta­vlja­le kva­li­ta­tiv­ni is­ko­rak u od­no­su na pre­đa­šnje sta­nje, „u mje­ri mo­gu­ćeg”, to jest u mje­ri u ko­joj su od­go­va­ra­le in­te­re­si­ma naj­ve­će par­ti­je – a i sa­ma di­na­mi­ka pro­mje­ne kur­sa ka evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma ih je zah­ti­je­va­la.
– Me­đu­tim, je­di­na kon­stan­ta ko­ja je nad­ži­vje­la sva za­kon­ska rje­še­nja je­ste raz­vi­jen me­ha­ni­zam iz­bor­nih zlo­u­po­tre­ba, na­či­na da se sve do­go­vo­re­no i u za­kon une­se­no za­o­bi­đe, da bi se obez­bi­je­di­la do­volj­na ve­ći­na u par­la­men­tu. Me­to­de se raz­li­ku­ju, od bru­tal­nog spre­ča­va­nja rav­no­prav­nog uče­šća u kam­pa­nji 1992. go­di­ne, re­ci­mo, do sup­til­ni­jih – ku­po­vi­ne lič­nih ka­ra­ta i slič­no, ali su­šti­na osta­je ista. Otu­da, ra­zu­mlji­vo, ne­po­vje­re­nje u iz­bor­ni pro­ces. Otu­da i stal­na po­tre­ba da se ne­po­vje­re­nje pre­va­zi­đe ade­kvat­nim prav­nim okvi­rom, kao po­čet­nim ko­ra­kom – sma­tra Čo­la­ko­vić.M.V.


Po­treb­ne ja­ke in­sti­tu­ci­je

Po ocje­ni Čo­la­ko­vi­ća, dok god ne po­sto­ji po­li­tič­ka vo­lja za usta­no­vlja­va­njem me­ha­ni­zma ko­jim bi se pro­ce­su­i­ra­li pre­kr­ši­o­ci za­ko­na, to jest dok po­sto­ji prak­sa ne­ka­žnja­va­nja par­tij­skih voj­ni­ka, već na­pro­tiv nji­ho­vog us­pi­nja­nja na lje­stvi­ci par­tij­ske hi­je­rar­hi­je po­sli­je do­ka­za­nog kr­še­nja za­ko­na, sko­ro da je ire­le­vant­no da li će iz­bor­no za­ko­no­dav­stvo bi­ti u pot­pu­no­sti usa­gla­še­no sa evrop­skim nor­ma­ma i te­ko­vi­na­ma.
– Dru­gim ri­je­či­ma, bez po­sto­ja­nja kre­di­bil­nih in­sti­tu­ci­ja ko­je bi šti­ti­le le­ga­li­tet i le­gi­ti­mi­tet, pro­fe­si­o­nal­no i ne­pri­stra­sno, za­kon, pa bio on i naj­bo­lji, ne­će spri­je­či­ti funk­ci­o­ni­sa­nje en­dem­skog si­ste­ma zlo­u­po­tre­ba u iz­bor­nim pro­ce­si­ma i ne­će bi­ti vi­še od ma­ske na­mi­je­nje­ne spolj­no­po­li­tič­koj upo­tre­bi. De­ša­va­nja sa po­sled­njih lo­kal­nih iz­bo­ra ni­ma­lo ne po­bu­đu­ju op­ti­mi­zam ko­ji bi mo­gao uvje­ri­ti u su­prot­no – sma­tra Čo­la­ko­vić.