Evrop­ska uni­ja (EU) sprem­na je da od­re­di 2025. go­di­nu kao kraj­nji rok za sle­de­ći ta­las pro­ši­re­nja, ali bi spo­ro­vi na Bal­ka­nu mo­gli to da od­lo­že, kon­sta­to­va­la je Evrop­ska ko­mi­si­ja u na­cr­tu no­ve stra­te­gi­je za Za­pad­ni Bal­kan.
List „EUOb­ser­ver” je imao uvid u taj do­ku­ment i pre­nio je nje­go­ve de­ta­lje. Zva­nič­no usva­ja­nje ovog do­ku­men­ta se oče­ku­je 14. fe­bru­a­ra.
Evrop­ska ko­mi­si­ja na­vo­di da part­ne­ri na za­pad­nom Bal­ka­nu ima­ju isto­rij­sku mo­guć­nost i da pr­vi put per­spek­ti­va nji­ho­vog pri­stu­pa­nja ima naj­bo­lji vre­men­ski okvir.
– Uz ja­ku po­li­tič­ku vo­lju, spro­vo­đe­nje stvar­nih re­for­mi i traj­no rje­ša­va­nje spo­ro­va sa su­sje­di­ma, Cr­na Go­ra i Sr­bi­ja bi tre­ba­lo da bu­du sprem­ne za član­stvo do 2025.go­di­ne – pi­še u do­ku­men­tu ko­ji je sa­či­ni­la Evrop­ska ko­mi­si­ja (EK).
Ka­ko su da­lje na­ve­li, naj­kom­pli­ko­va­ni­ji spor je srp­sko ne­pri­zna­va­nje ko­sov­ske ne­za­vi­sno­sti.
Pro­ci­je­nje­no je da Al­ba­ni­ja, Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, Ma­ke­do­ni­ja i Ko­so­vo (pod re­zo­lu­ci­jom 1244) do 2025. go­di­ne ta­ko­đe tre­ba da uve­li­ko na­pre­du­ju na evrop­skom pu­tu. BiH, pre­ma ovom tek­stu, na­sto­ji da do­bi­je sta­tus kan­di­da­ta za EU, dok Ko­so­vo raz­ma­tra da pod­ne­se for­mal­ni za­htjev za taj sta­tus, ma­da to još ni­je iz­vje­sno.
U do­ku­men­tu Evrop­ske ko­mi­si­je upo­zo­ra­va se da lo­kal­ni spo­ro­vi mo­gu da od­lo­že pro­ces ko­ji je do­bio ime „am­bi­ci­o­zni vre­men­ski okvir”.
- Evrop­ska uni­ja ne mo­že i ne­će uvo­zi­ti bi­la­te­ral­ne spo­ro­ve – pod­vu­če­no je u stra­te­gi­ji.
Kon­kret­no je na­ve­den spor Cr­ne Go­re i Hr­vat­ske ko­ji se ti­če gra­ni­ce na Pre­vla­ci, ko­ji će se, po svoj pri­li­ci, rje­ša­va­ti pred Me­đu­na­rod­nim su­dom u Ha­gu.
Na­kon rat­nih su­ko­ba na ovim pro­sto­ri­ma, Pre­vla­ku su pre­u­ze­le Uje­di­nje­ne na­ci­je, či­ji su po­sma­tra­či na tom pod­ruč­ju osta­li do 2002. go­di­ne, ka­da je utvr­đen pri­vre­me­ni pro­to­kol, po ko­me Hr­vat­ska ima kop­ne­ni dio po­lu­o­str­va i mor­ski po­jas ula­za u Bo­ku od 550 me­ta­ra, dok je dio akva­to­ri­ju­ma uz li­je­vu oba­lu po­lu­o­str­va ko­ji gle­da pre­ma Bo­ki pro­gla­šen ni­či­jim mo­rem.
U do­ku­men­tu Evrop­ske ko­mi­si­je (EK) ko­ji pre­no­si „EUOb­ser­ver” is­ti­če se da svi part­ne­ri EU na za­pad­nom Bal­ka­nu mo­ra­ju da što pri­je kon­kret­no ri­je­še bi­la­te­ral­ne spo­ro­ve. U tom do­ku­men­tu se na­gla­ša­va da se gra­nič­na pi­ta­nja rje­ša­va­ju me­đu­na­rod­nom ar­bi­tra­žom, na pri­mjer u Ha­gu, i da sva­ka od­lu­ka mo­ra bi­ti oba­ve­zu­ju­ća i ko­nač­na i po­što­va­na u pot­pu­no­sti.
Is­tak­nu­to je da je sve­o­bu­hvat­na nor­ma­li­za­ci­ja od­no­sa Sr­bi­je i Ko­so­va u for­mi oba­ve­zu­ju­ćeg prav­nog spo­ra­zu­ma od ključ­nog zna­ča­ja za evrop­sku per­spek­ti­vu i Be­o­gra­da i Pri­šti­ne.
– Ko­sov­ski pro­ble­mi, me­đu­tim, idu i da­lje od Sr­bi­je, jer pet čla­ni­ca EU ta­ko­đe ni­je pri­zna­lo nje­go­vu ne­za­vi­snost – pi­še u do­ku­men­tu.
Na­ja­vlje­no je da će sle­de­ći Sa­mit li­de­ra Za­pad­nog Bal­ka­na i EU bi­ti odr­žan 18.ma­ja u So­fi­ji, i to 15 go­di­na na­kon sa­mi­ta u So­lu­nu, ka­da je su čla­ni­ce evrop­skog blo­ka pr­vi put obe­ća­le da će re­gi­on pri­mi­ti u svo­je re­do­ve.
Evrop­ska ko­mi­si­ja u apri­lu na­mje­ra­va da ob­ja­vi i re­do­van iz­ve­štaj o na­pret­ku aspi­ra­na­ta sa Bal­ka­na.
- U sle­de­ćih osam-de­vet mje­se­ci od­lu­či­će­mo ka­ko da na­sta­vi­mo sa sva­kom od ovih ze­ma­lja – sa­op­šte­no je iz ka­bi­ne­ta pred­sjed­ni­ka Evrop­ske ko­mi­si­je Žan-Klo­da Jun­ke­ra.
Jun­ke­ro­vi pla­no­vi uklju­ču­ju i kon­tekst ru­ske po­ve­ća­ne ak­tiv­no­sti jer, ka­ko se na­vo­di u do­ku­men­tu, Ru­si­ja pre­pla­vlju­je Bal­kan me­di­ji­ma sa an­ti-EU pro­pa­gan­dom.
M.V.


Stanje gore nego prije nekoliko godina

Pro­fe­sor­ka pod­go­rič­kog Eko­nom­skog fa­kul­te­ta Gor­da­na Đu­ro­vić ka­za­la je da po­sli­je pet i po go­di­na pre­go­vo­ra o pri­dru­ži­va­nju EU shva­ta­mo da je pro­ces mno­go du­ži ne­go što se oče­ki­va­li. Ona je ka­za­la da je to pro­sječ­no mi­šlje­nje, a što je eks­per­ti­za du­blja taj za­klju­čak je sve ja­sni­ji.
– Kva­li­tet je, na­rav­no, va­žan. On je smi­sao pre­go­va­ra­nja, ali je va­žna i br­zi­na. Kva­li­tet je­ste cilj, ali ne sam po se­bi, ne­go pr­ven­stve­no kva­li­tet pre­go­va­ra­nja – du­bi­na, ob­u­hvat i usa­gla­še­nost raz­li­či­tih dje­lo­va pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa. Ali, taj kva­li­tet pre­go­va­ra­nja uklju­ču­je i di­na­mi­ku pre­go­va­ra­nja. Sve se, ipak, mo­ra po­sma­tra­ti u funk­ci­ji vre­me­na – re­kla je Đu­ro­vi­će­va za RSE.
Ona je ka­za­la da je za in­ten­ziv­ni­je za­tva­ra­nje po­gla­vlja po­treb­na ve­ća po­sve­će­nost i fo­ku­si­ra­nost.
– Vi­še od pet go­di­na pre­go­va­ra­mo o po­gla­vlju ko­je se ti­če jav­nih na­bav­ki, a to se još ne mo­že kvan­ti­fi­ko­va­ti, ali je či­nje­ni­ca da ta po­gla­vlja još ne za­tva­ra­mo. To zna­či da su evrop­ski stan­dar­di u tim obla­sti­ma vr­lo vi­so­ki – is­ta­kla je Đu­ro­vi­će­va.
Funk­ci­o­ner De­mo­krat­skog fron­ta i ne­ka­da­šnji pred­sjed­nik skup­štin­skog od­bo­ra za evrop­ske in­te­gra­ci­je Sla­ven Ra­du­no­vić sma­tra da je taj prin­cip, ko­ji je u po­čet­ku pro­mo­vi­sa­la i opo­zi­ci­ja, u me­đu­vre­me­nu po­stao iz­go­vor vla­sti, a da, u stva­ri, ne­ma ni br­zi­ne pri­stu­pa­nja ni kva­li­tet­nih re­for­mi.
– Sa­da smo u si­tu­a­ci­ji ko­ja je go­ra ne­go pri­je ne­ko­li­ko go­di­na. Na­ro­či­to ka­da je ri­ječ o vla­da­vi­ni pra­va. Ap­so­lut­no ni­ko ne raz­mi­šlja o to­me da ono što se sma­tra is­pu­nja­va­njem for­mal­nih oba­ve­za i pri­mi­je­ni. Mo­žda je naj­bo­lji pri­mjer Agen­ci­ja za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je, u ko­ju je po­la­ga­no mno­go na­de, a ko­ja se pre­tvo­ri­la u svo­ju su­prot­nost. Sa­da je ova agen­ci­ja prak­tič­no ba­ti­na u ru­ci Du­ška Mar­ko­vi­ća i nje­go­ve vla­de, po­mo­ću ko­je se raz­ra­ču­na­va­ju sa pro­tiv­ni­ci­ma, a isto­vre­me­no šti­te lju­de iz vla­sti – oci­je­nio je Ra­du­no­vić.